You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Северна Македонија: Изабрана нова влада, на власт се после седам година враћа ВМРО-ДПМНЕ
- Аутор, Наташа Анђелковић
- Функција, ББЦ новинарка
Тик пред истек законског рока, посланици Скупштине Северне Македоније у недељу увече изабрали су нову владу коју ће предводити председник странке ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски.
У експозеу као мандатар, Мицкоски је у Собрању најавио економски препород, борбу против корупције и криминала и „одлучне" реформе у складу са европским стандардима.
Упозорио је и да је, по његовим сазнањима, „ситуација у неколико области близу клиничке смрти, институције су доведене до колапса".
„Нећу тражити медени месец од 100 дана и одмах најављујем улагања, већ у уторак више од 400 милиона евра, затим смањење пореза и повећање пензија", рекао је Мицкоски, пренела је државна агенција МИА.
Опозициони посланици су критиковали програм и састав нове владе, а представница Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) Сања Лукаревска је говор премијера упоредила са експозеом Николе Груевског, претходника Мицкоског на челу ВМРО-ДПМНЕ и бившег председника македонске владе, из 2006. године, констатацијом „скоро све је исто, само њега нема".
Парламентарни и председнички избори у Северној Македонији, на којима је убедљиво победила ВМРО-ДПМНЕ и чија је кандидаткиња Гордана Сиљановска Давкова изабрана за шефицу државе, одржани су 8. маја.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
За владу гласало 77 од 120 посланика
За избор владе је гласало 77 посланика од 120 укупно, а против је било 22.
Нова влада коју чине коалиција предвођена ВМРО-ДПМНЕ, албанска коалиција „Вреди" (Влен) и партија „Знам - За нашу Македонију" имаће 20 министара, уместо 16, колико су имале претходне, и то углавном мушкараца.
Три министра ће бити без ресора, а премијер ће имати пет заменика.
Албанска коалиција Вреди има подршку партије Самоопредељење косовског премијера Аљбина Куртија.
У опозицији су остали коалиције „Европски фронт" око албанске Демократске уније за интеграцију (ДУИ), као и коалиција коју предводи Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ) које су доскора чиниле владајућу већину, као и политичка партија „Левица".
Новоизабрани премијер Христијан Мицкоски је у свечаној изјави земљу назвао уставним именом Северна Македонија, које је договорено Преспанским споразумом са Грчком.
За разлику од њега, новоизбрана председница Гордана Сиљановска Давкова приликом полагања заклетве избегла је да искористи то име, рекавши да ће „штитити суверенитет Македоније", што је изазвало револт Грчке.
Скопље и Атина потписали су Преспански споразум 2018. године, чиме је окончан 27-годишњи спор око имена Македоније којим је та земља променила име у Република Северна Македонија, а Грчка, заузврат, није спречавала улазак те државе у НАТО алијансу.
Повратак десничара после седам година
ВМРО-ДПМНЕ била је у опозицији од 2017. године када је смењена Влада Николе Груевског због оптужби за корупцију, а на власт је дошла СДСМ.
Груевски, десничарски националиста, напустио је земљу 2018. када је осуђен на две године затвора због умешаности у корупцију, а добио је политички азил у Мађарској, подсећа агенција Ројтерс.
Годинама су македонски бирачу гласали против ВМРПО-ДПМНЕ из страха да би њихов повратак на власт могао да наруши односе државе са суседима, чланицама Европске уније, Грчком и Мађарском.
Ипак, услед спорог напредовања ка ЕУ, од левице су се окренули десници и овог пута им дали подршку.
Доласком на власт 2017. СДСМ, коју је тада предводио Зоран Заев, постигла је договора са Грчком око имена, па је префикс „Бивша Југословенска Република" замењен са Северна, а земља је почела преговоре са Европском унијом.
Међутим, уместо најављиваног брзог уласка у ЕУ, тај пут блокира Бугарска због спора око језика и историје.
У међувремену, земља 2020. године постаје чланица НАТО.
Последњих година, Северну Македонију потресају корупционашке афере, политичка превирања и спор економски раст, иако је 2023. просечна зарада достигла око 800 евра.
Налази се на 78. месту од 150 земаља света на листи перцепције корупције за 2023. годину, коју објављује невладина организација Транспаренси интернешнел, док је и извештаји Фридом хауса описују као веома коруптивну државу.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk