Избори у Северној Македонији: Два табора, две жеље албанских странака и - Аљбин Курти

Две ноћи у низу, неколико дана пред први круг председничких избора у Северној Македонији, центар Скопља био је обојен у црвено-црне албанске заставе.

Прво је у недељу 22. априла, на централном Тргу Македонија, одржан митинг коалиције окупљене око Демократске уније за интеграцију (ДУИ), која је у последњих 20 година готово све време на власти.

Дан касније, на Скендербеговом тргу, са друге стране реке Вардар, окупиле су се присталице албанске опозиције, први пут окупљене у заједничку коалицију названу Влен (Вреди), која има подршку косовског премијера Аљбина Куртија и његовог Самоопредељења.

Све то, политичку ситуацију у Северној Македонији, где према попису из 2021. међу 1,8 милиона становника има и 24 одсто Албанаца (око 440.000), чини и те како компликованом.

Посебно када се дода да у земљи, 24 година после сукоба албанске Ослободилачке националне армије и македонских снага безбедности, и даље има етничких подела и тензија.

Бујар Османи, председнички кандидат ДУИ, на крају је освојио 13 одсто, а кандидат опозиције Арбен Таравари девет одсто гласова, што није било довољно за други круг, али је било добро одмеравање снага албанских партија пред парламентарне изборе 8. маја.

Њихов резултат значајно би могао да утиче на то како ће Северна Македонија у будућности изгледати, јер је без албанских партија готово немогуће формирати владу.

„Коалиција од пет партија, где свака има по један или два одсто подршке, нема моћ, знање и искуство да брани интерес албанске заједнице", изричит је Артан Груби, заменик премијера Северне Македоније и високи званичник ДУИ, у разговору за ББЦ на српском.

„После 22 године, време је за ротацију на власти међу албанским странкама, зато што је ДУИ-ју истекао политички рок, иза себе има низ скандала и затворио се у круг 50 до 100 људи који годинама мењају функције", наводи Изет Меџити, лидер Демократског покрета и високи званичник коалиције Вреди, за ББЦ на српском.

Живот

„То ти је 620 евра", каже продавац у једној од златара Старе скопске чаршије, смештене у самом центру града, скидајући дебели златни ланчић са ваге.

На другој страни стакленог пулта, испод ког мирно лежи златно прстење, наруквице, ланчићи и минђуше, стоји старији брачни пар.

„Може замена?", пита мушкарац.

„Може, али морам да проверим шта имате… Можда имаш и неко 14-каратно злато, ко ће знати, разбираш", одговара продавац.

На ничијој земљи, који трен касније нашао се јаркожути смотуљак, сачињен од разних златних дрангулија, упадљиво тањих него жељени ланчић.

Продавац их нежним покретима размотава и сваки загледа кроз лупу.

„Златарство и филигранство су традиционални занати у Македонији", каже за ББЦ на српском 60-годишњи Мухедин Брава, етнички Албанац, власник једне од златара на течном српско-хрватском, наученом у доба Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

У Скопљу, међу 520.000 људи, живи и 120.000 Албанаца, тако да се албански често може чути на улицама.

Посебно у Старој чаршији, над чијим крововима се надвија и неколико минарета, а албанске и косовске заставе се могу купити у облику магнета и привезака.

Брава, бивши председник еснафа Старе скопске чаршије, живот албанске заједнице у Северној Македонији описује као добар, наводећи да су Албанци „интегрисани у друштво".

Сукоб из 2001, окончан Охридским споразумом, уз далеко мање жртава него у другим деловима некадашње Југославије, избио је управо због питања интеграције.

Међу најконтроверзнијим питањима били су албански језик, који није био признат као званични, као и забрана да се у јавним институцијама истиче албанска застава, док Албанаца није било на јавним функцијама и у институцијама.

Охридским споразумом, било који језик којим говори више од 20 одсто становништва постао је, уз македонски, званичан на општинском нивоу, док Албанци у Северној Македонији већ годинама имају министарска места и друге функције у државним институцијама.

Талат Џафери, званичник ДУИ и председник македонског парламента, распуштањем владе због избора, почетком године постао је и први Албанац премијер, иако је реч о техничкој влади.

Ипак, отворена питања и даље постоје: албанска заједница, на пример, данас тражи да се одредница „језик којим говори више од 20 одсто људи", замени са „албански језик".

Бујар Дулови, 43-годишњи актуелни председник еснафа Старе чаршије, о политици не жели много да прича, наводећи да је од ње „оперисан", али сматра да је „национална политика Македонаца и даље мало лева према Албанцима".

Етнички Македонци ће на такве ставове углавном одмахивати главом, попут једног скопског таксисте, који сматра да се Албанци „питају за све у земљи, иако их је далеко мање".

„Уставом из 1974. били смо конститутивни народ ове републике, али су нам почетком деведесетих та права одузета и постали смо национална мањина", наводи Брава.

„Албанске политичке странке сада се боре за враћање статуса који смо имали и бију те политичке битке, али нисмо баш задовољни њима."

Политика

Албанске партије окупиле су се у две коалиције.

Једну око ДУИ, названу Европски фронт, коју чине Алијанса за Албанце, Европска демократска партија, Народни покрет и мањинске партије Турака, Рома и Бошњака.

„Први пут за 20 година, ДУИ је направио коалицију и то са странкама које им нису блиске или уопште нису из албанског миљеа", каже Синиша Пекевски, политички аналитичар из Скопља, у разговору за ББЦ на српском.

„Били су и широкогруди у давању високих места на листи, самим тим и у парламенту, што све показује да су уплашени за опстанак на власти, јер нико то иначе не би радио."

Део коалиције Вреди су покрет Беса, Алтернатива, Демократски покрет, фракција Алијансе за Албанце коју предводи Арбен Таравари, док је један од лидера коалиције и Беким Ћоку, саветник за спољну политику косовског премијера Аљбина Куртија.

„После више од две деценије, опозиција је конкурентна ДУИ-ју", сматра Изет Меџити, лидер Демократског покрета, додајући да следи смена међу албанским партијама.

Као највеће проблеме Албанаца у Северној Македонији истиче „велику корупцију, лош животни стандард и, пре свега, миграцију, посебно међу младима", док државни званичници из редова Албанаца само „легитимизују дискриминацију над Албанцима".

Рођен је у Скопљу и, као некадашњи званичник ДУИ-ја, од 2005. до 2017. био је председник скопске општине Чаир.

У седишту његове данашње странке, иза главе му је апстрактни мозаик на којем се види неколико прилика, уз малу дозу црвене и црне.

Објашњава да је то тренутак када је 1912. проглашена независност Албаније.

На радном столу му је и статуа Адема Јашарија, једне од најконтроверзнијих личности рата на Косову, који за Албанце представља легендарног команданта Ослободилачке војске Косова, а за Србију вођу терористичке групе који је злоупотребио породицу користећи је као живи штит.

„У овом моменту, једина права албанска опција на изборима је Влен", сматра Меџити.

„Друга је мултиетничка, има Бошњаке, Турке, Роме, чији су им гласови неопходни, а све у страху од опозиције."

ДУИ и њеног лидера Алија Ахметија назива „остацима старог режима", предвођеног некадашњим премијером Николом Груевским, срушеним 2016. после две деценије на власти.

Груевски, бивши лидер данас опозиционе ВМРО-ДПМНЕ, осуђен је 2018. на две године затвора због корупције, када бежи у Мађарску.

Али Ахмети је некадашњи политички вођа Ослободилачке националне армије (ОНА), која се 2001. борила против македонских безбедносних снага.

На предизборном митингу у центру Скопља, Ахмети и његове присталице скандирали су УЧК, како на албанском гласи акроним ОНА, што је изазвало доста бурних реакција.

„Њиховим падом, Македонији ће се отворити нова перспектива: функционисаће правна држава, економија, кренуће борба против корупције, неће бити силних притисака на судове као данас, што ће све бити добро и за евроинтеграције."

После 17 година чекања на преговоре са Европском унијом због спора око имена са Грчком, пут Северне Македоније ка ЕУ данас стопира вето Бугарске због спора око језика и историје.

„Сви су били против нас - и албанска опозиција и ВМРО, чак нас је и СДСМ критиковао, а опет смо извојевали спектакуларан резултат", наводи Артан Груби, високи званичник ДУИ и македонски министар за политички систем и односе међу заједницама.

После дуге сарадње са ВМРО, његова партија је од пада Груевског на власти са Социјалдемократским савезом Македоније (СДСМ).

„Потпуно је пала теза да ДУИ побеђује само зато што опозиција није уједињена - пет странака се сада удружило и опет нису успели да победе", каже 46-годишњи Груби.

„Очекујем да зато сви њихови лидери дају оставке и позову гласаче да нас подрже на парламентарним изборима, како би Албанци имали јако представништво у институцијама."

Османи и Таравари заједно су освојили 22 одсто гласова, док је актуелни председник Стево Пендаровски, кандидат СДСМ-а, у други круг отишао са 20 одсто, двоструко мање од Гордане Сиљановске Давкове, кандидаткиње ВМРО-а.

„Да Таравари није био на гласачком листићу, први пут у историји би Албанац био у другом кругу председничких избора - његова кандидатура је служила само ВМРО."

Груби је такође рођен у Скопљу, дуго се бавио новинарством, а 2011. је постао званичник Демократске уније за интеграцију, где постаје Ахметијев шеф кабинета и саветник.

Био је и кандидат ДУИ за градоначелника Скопља, иза себе има и два посланичка мандата, а себе описује као љубитеља спорта, због чега у канцеларији има гол, кош, боксерске рукавице и лопте свих величина.

Албанска заједница у Северној Македонији је, како каже, постигла „неки ниво равноправности, иако она још није 100 одсто".

„Блокирану европску перспективу, због које људи одлазе из земље", уз економску ситуацију, види као највећи проблем људи у земљи.

ББЦ: „Али и опозиција и аналитичари и људи као највећи проблем Македоније истичу корупцију, где пре свега прстом упиру у ДУИ?"

Груби: „То је свакодневна пропаганда јер ми смо увек били друга странка у земљи, никада прва, а када би ВМРО и СДСМ и било ко имао доказе о корупцији у нашој странци, они би те случајеве покренули и имали бисмо процесе.

„Нису сви у ДУИ анђели, али то не значи да је партија корумпирана и да има такву филозофију."

Северна Македонија је 78. од 150 земаља света на листи перцепције корупције за 2023. годину, коју објављује невладина организација Транспаренси интернешнел, док је и извештаји Фридом хауса описују као веома коруптивну државу.

Улога Аљбина Куртија

Косовски премијер Аљбин Курти у априлу 2021. отпутовао је у Албанију, како би на општим изборима подржао албански огранак његовог Самоопредељења.

Нису у тој трци забележили запажен резултат, али је Куртијев потез изазвао бурне реакције.

„С једне стране, сви се на Косову жале на уплитање Србије или самог председника Александра Вучића, али са друге, косовски премијер чак гласа у суседној држави", навела је одмах на Твитеру Виола фон Крамон, известитељка за Косово у Европском парламенту.

Три године касније, Самоопредељење је део избора у Северној Македонији, где има тројицу кандидата за посланике, иако у тој земљи није регистровано као политички ентитет.

Изет Меџити каже да Курти има „добру подршку међу Албанцима у Македонији", као и да би његова подршка могла да опозицији донесе значајан број гласова.

„На косовским изборима је остварио значајан резултат, добро води државу и лидер је у региону по борби против корупције и за државност", истиче Меџити.

Речи хвале за Куртија имало је и неколико присталица опозиције током митинга коалиције Влен на Скендербеговом тргу.

„Због тога што је такав човек, некорумпиран, образован и паметан, што има сјајну биографију, Курти је човек који има кредит и респект код Албанаца у Македонији", каже за ББЦ на српском 58-годишњи Милаим Алиу.

За разлику од њега, актуелна власт, како каже, више ради за себе и сопствену клику, него за народ.

Тридесетдеветогодишњи Дритон Фејзулаху, иако сматра да Курти „може да мотивише народ да гласа", ипак наводи да има и оних који су против његове политике.

Нијази Мухамеди, политички аналитичар из Тетова, једног од градова у Северној Македонији где Албанци имају већину, тезу да ће Куртијева подршка значајно утицати на мобилизацију опозиционих бирача сматра „претераном".

„Посебно имајући у виду велику организациону моћ ДУИ, као и утицај на људе који преко странке уживају одређене бенефиције", каже Мухамеди за ББЦ на српском.

Будућност

Док полако испија кафу, Брава однос ДУИ и албанске опозиције посматра као „најнормалнију политичку битку".

„Не узрујавамо се око тога, не могу да нас доведу до тога да пријатељи или рођаци не причају због политичких партија", истиче.

Да ли ће се нешто променити после избора?

„Исто ће све бити - ко год кога подржао, попићемо после кафу у чаршији", каже Бујар Дулови, његов наследник на месту председника еснафа.

У даху наставља причу о животу, чаршији, Северној Македонији и региону.

„Овде код нас у чаршији има свих народа и вера, али се пре свега гледа ко је какав човек, а комшија треба да се поштује, јер ти је он некада најближи.

„Не да будемо део неких високих политичких игара, да се играју нашом децом и нама… Време је да се живи нормално, не можемо више овако."

У позадини, чувено македонско сунце полако залази.

Радници скидају ланчиће и наруквице из излога и полако затварају златаре, а све је мање и људи на улицама, сада далеко тишим него током дана.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk