Избори у Северној Македонији: Водич кроз гласање за председника и парламент

Две недеље после првог круга председничких, пред бирачима у Северној Македонији ускоро ће бити дупла доза гласања: други круг председничких и парламентарни избори.

Оба су заказана за 8. мај и ситуација са председничким нешто је једноставнија.

Књига од седам кандидата спала је на два слова: Гордану Сиљановску Давкову, представницу опозиционе ВМРО-ДПМНЕ и Стева Пендаровског, актуелног председника земље и лидера владајућег Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ).

У трци за 120 места Собрања, македонског парламента, учествује 17 листа.

Реч је о десетим парламентарним изборима од како је ова бивша југословенска република 1992. прогласила независност, а који долазе четири године од како је постала чланица НАТО и непуне две од почетка - данас блокираних - преговора са Европском унијом.

Све то политичку ситуацију у земљи, где према попису из 2021. међу 1,8 милиона људи има и 24 одсто Албанаца (око 440.000), чини и те како компликованом.

Посебно када се дода да 24 година после сукоба албанске Ослободилачке националне армије и македонских снага безбедности, и даље има етничких подела и тензија.

СДСМ: 'Преокрет је могућ'

Актуелни председник Стево Пендаровски се пласирао у други круг председничке трке, али са двоструко мање гласова у односу на Гордану Сиљановску Давкову.

Први круг председничких избора виђен је као пробни пред дупло гласање 8. маја, удаљено само две недеље, а минус од 20 одсто гласова био је прилично забрињавајући.

Сања Лукаревска, заменица председника СДСМ-а Димитра Ковачевског, каже за ББЦ на српском да ју је резултат првог круга изненадио.

„Оптимиста сам у политици, тако да мислим да имамо шансе", наводи 41-годишња Лукаревска.

„Разговарамо отворено са грађанима, слушамо и добронамерно прихватамо све сугестије и критике, надајући се могућности да исправимо све грешке из прошлог мандата."

Као разлоге слабог резултата види то што „грађани нису довољно слушани", што „има доста незавршених задатака, попут борбе против криминала и корупције", али и томе што је СДСМ донео „неколико важних одлука за државу, чак и по цену рејтинга странке".

СДСМ је основан 1991, представља се као проевропска партија левог центра и на власти у Северној Македонији је од 2016. године, важне за модерну историју земље.

Тада је после готово 20 година власти свргнут Никола Груевски, бивши лидер ВМРО-а, који је убрзо осуђен на две године затвора због корупције, када бежи у Мађарску.

Под влашћу новог премијера Зорана Заева, тадашњег лидера СДСМ-а, Македонија решава спор са Грчком око имена и после 17 година чекања креће у преговоре са Европском унијом.

Иако је од 2020. чланица НАТО, пут ка ЕУ данас блокира Бугарска због спора око језика и историје.

Заев напушта политику 2021. после пораза на локалним изборима, када на чело странке долази Ковачевски.

„Уколико останемо на власти, прво бисмо се ангажовали на посебној стратегији за борбу против криминала и корупције, мерама за побољшање економије, као и на одређеним кадровским променама, како би на функције дошли свежи људи, професионалци", истиче Лукаревска.

ВМРО-ДПМНЕ: 'СДСМ добио жути, сада ће и црвени картон'

Што је ноћ првог изборног круга више одмицала, атмосфера је била све веселија, да би све кулминирало бакљадом испред седишта странке, зурлама, загрљајима и песмом.

Разлог је био јасно видљив - 175.000 гласова више од главног ривала.

Дафина Стојаноска, чланица Извршног комитета ВМРО-а, тај резултат види као „сигнал".

„То што смо у неким срединама победили са два или три пута више у односу на СДСМ, показује да народ верује опозицији и да јој даје подршку", каже Стојаноска за ББЦ на српском.

„У априлу је СДСМ добио жути картон, а очекујем да 8. маја добију и црвени."

Ипак, додаје и да је свесна да су многи гласали против СДСМ-а, а не за ВМРО, зато што је „менталитет народа Македоније да увек жели некога да казни".

ВМРО-ДПМНЕ је основан 1990. године, пред распад СФРЈ, док је Македонија и даље била једна од седам југословенских република.

Име је добила по покрету за ослобођење Македоније од Отоманског царства из прве половине 20. века, чији пун назив гласи: Унутрашња македонска револуционарна организација - Партија за македонско национално јединство.

После Груевског, партију је преузео Христијан Мицкоски, актуелни председник странке која се представља као конзервативна партија десног центра.

„Иако многи од нас очекују пре свега националне теме, грађанима са којима сам имала контакт оне нису на првом месту, већ корупција, криминал и сиромаштво које доводе до великог исељавања људи из земље", каже Стојаноска.

„Све то резултат је погрешне политике актуелне власти."

Уколико ВМРО преузме кормило, обећава „комплетну деполитизацију институција", нове људе на власти, бољу инфраструктуру, реформе министарства, као и улагања у спорт и туризам, како би земља живела од туриста и сопствених природних лепота.

„Јасно је да ће после 8. маја власт бити у нашим рукама, али то не значи реваншизам и апсолутну моћ, већ апсолутну одговорност."

ДУИ: 'Бићемо део владе и после ових избора'

Албанске партије први пут на изборе излазе у две коалиције.

Једна је око Демократске уније за интеграцију (ДУИ), који је у последњих 20 година готово све време на власти у Северној Македонији.

Предводи је Али Ахмети, некадашњи политички вођа Ослободилачке националне армије (ОНА), који ју је и основао по завршетку сукоба 2001. против македонских безбедносних снага.

Бујар Османи, председнички кандидат ДУИ, освојио је 13 одсто, а кандидат опозиције Арбен Таравари девет одсто гласова, што није било довољно за други круг, али је било добро одмеравање снага албанских партија пред парламентарне изборе.

Њихов резултат значајно би могао да утиче на то како ће Северна Македонија у будућности изгледати, јер је без албанских партија готово немогуће формирати владу.

„Сви су били против нас - и албанска опозиција и ВМРО, чак нас је и СДСМ критиковао, а опет смо извојевали спектакуларан резултат", каже за ББЦ на српском Артан Груби, високи званичник ДУИ и македонски министар за политички систем и односе међу заједницама.

Како каже, реч је о резултату који ће додатно мотивисати њихове бираче, па на парламентарним изборима очекује још већу разлику у односу на опозицију.

„И после ових избора бићемо део владе која ће представљати грађане из целе Македоније."

Као кључне проблеме земље истиче економију и споре европске интеграције.

„Сада је време за обнову економије, што би се догодило уласком у Европску унију и перспективом за грађане да остану и раде овде, а они који су отишли да се врате."

Међутим, опозиција, аналитичари и људи као највећи проблем Северне Македоније истичу корупцију, где пре свега прстом упиру у ДУИ.

„То је свакодневна пропаганда јер ми смо увек били друга странка у земљи, никада прва, а када би ВМРО и СДСМ и било ко имао доказе о корупцији у нашој странци, они би те случајеве покренули и имали бисмо процесе", каже Груби.

„Нису сви у ДУИ анђели, али то не значи да је партија корумпирана и да има такву филозофију."

Северна Македонија је 78. од 150 земаља света на листи перцепције корупције за 2023. годину, коју објављује невладина организација Транспаренси интернешнел, док је и извештаји Фридом хауса описују као веома коруптивну државу.

Вреди: 'Грађани знају како им је'

Друга коалиција албанских партија је Влен (Вреди).

Чини је пет опозиционих партија које су се први пут ујединиле, што је њиховом кандидату за председника Арбену Тараварију донело девет одсто гласова.

„Одавно се у народу о томе причало, али албанска опозиција дуго није успевала да се уједини - сада смо успели", каже за Бешким Хасани, шеф изборног штаба Вреди, за ББЦ на српском.

„Задовољни смо резултатом на председничким изборима, очекујемо још бољи на парламентарним."

Вреди има подршку и косовског премијера Аљбина Куртија и његовог Самоопредељења, које има тројицу кандидата за посланике, иако у Северној Македонији није регистровано као политички ентитет.

На питање зашто људи да бирају њих, а не коалицију око ДУИ, Хасани одговара да „сви знају како им је било у последњих 20 година".

„Посебно у последње четири-пет, од када је корупција власти, у судству и у свим институцијама на максималном нивоу", каже Хасани, донедавни заменик министра одбране.

„Грађани то разумеју и зато ће изабрати нас, а не корумпирану власт."

Због тога као први корак по доласку на власт види „успостављање реда у судству, како би сви корумпирани политичари одговарали".

„Када власт не буде корумпирана, а корупција не буде захватала економију и све институције, људи неће гледати ка иностранству, већ ће остати овде."

ЗНАМ: 'Нови дух, нова енергија и нова лица'

Покрет За нову Македонију (ЗНАМ) дебитант је на овим парламентарним изборима.

Предводи га Максим Димитриевски, председник општине Куманово, који је био и кандидат ЗНАМ на председничким изборима, где је освојио девет одсто гласова.

„Имали смо врло скромну, али успешну кампању, која се заснивала на контакту са грађанима и очекујемо добре резултате на парламентарним", каже Горан Минчев, генерални секретар покрета и шеф изборног штаба, за ББЦ на српском.

„Пут који трасирамо је да у будућности будемо главни политички фактор у Македонији."

Као странка, постоје тек око пет месеци, а настали су из удружења које је победило на локалним изборима у Куманову.

За себе кажу да имају „јасну и прецизну идеологију - центар, са социјалним, образовним и здравственим политикама које су више лево".

„Политика нулте корупција је један од стубова наше странке, желимо да правда буде једнака за све, а Македонија самоодржива, посебно у сегменту енергетике и земљорадње.

„Друго, странка смо која је чврсто на путу Европске уније и НАТО, али не по цену продаје националног идентитета, језика, културе, историје."

И Минчев и Димитриевски бивши су званичници СДСМ-а, чије руководство жестоко критикују, наводећи да са њима не постоји могућност сарадње.

„Желимо да представљамо нови дух, нову енергију и нова лица", каже он, уз напомену да им приступају чланови свих великих партија.

Левица: 'Левичарске идеје у Македонији су живе'

Црвена боја радничке класе доминира на сликама у седишту Левице, ту су заставице Кине и Совјетског Савеза, као и статуа револуционара Владимира Иљича Лењина, оснивача прве комунистичке партије и једног од идеолога комунизма.

Слично је и на полицама, где су уз Лењинове књиге и Капитал Карла Маркса, дела Јосипа Броза Тита, Едварда Кардеља и других лидера социјалистичке Југославије.

„Левичарске идеје у Македонији су и те како живе", изричит Амар Мећиновић, члан Председништва партије у разговору за ББЦ на српском.

„Национална идеја Македоније је у суштини заживела победом антифашистичке опције у Другом светском рату, македонска држава је тада настала."

По распаду Југославије, како каже, десница се „у покушају отцепљења од СФРЈ, вратила на ВМРО наратив", што назива „погубним за Македонију".

Левици ће ово бити трећи излазак на парламентарне изборе, на прошлим су освојили четири одсто гласова и први пут ушли у парламент, а сада очекују „наставак раста".

„Желимо да постанемо фактор за формирање владе", каже 27-годишњи Мећиновић.

„Наравно, нисмо претенденти за власт по сваку цену, што грађани у Македонији знају, већ градимо покрет који ће имати здраву основу… Наша борба је дугорочна."

Њихова кандидаткиња за председницу, Биљана Венковска Цветковска у кампањи је причала и о могућности напуштања НАТО, а освојила је 4,5 одсто гласова.

Мећиновић објашњава да су они „идеолошки против НАТО" због тога што сматрају да је Европска унија постала „испостава НАТО интереса", али истиче да су за пут ка ЕУ.

После избора, додаје, не постоји могућност сарадње са СДСМ и ДУИ, које назива „корумпираном и криминалном кликом".

„У првих 100 дана, забранили бисмо зеленашке брзе кредите који муче финансијски потлачени народ, дислоцирали коцкарнице и казина ван насељених места.

„Имамо идеју о реформи политике рада, увођењу 30-часовне радне недеље и прогресивног пореза, да се буџет више не пуни ПДВ-ом, који фаворизује имућније слојеве друштва."

ГРОМ: Лидер на америчкој црној листи

Лидер Грађанске опције за Македонију (ГРОМ) Стевчо Јакимовски, председник скопске општине Карпош, на председничким изборима освојио је 0,9 одсто гласова.

Однедавно се налази под санкцијама Америке због „умешаности у корупцију" и „подривање владавине права".

„Исти сценарио се дешава у Мађарској против (председника) Виктора Орбана, а у Србији против (председника) Александра Вучића и против мене", навео је, додајући да је реч о „акту насиља" и мешању у изборни процес.

На парламентарним изборима су у претходна два изборна циклуса излазили у коалицији са ВМРО.

Током кампање је себе и ГРОМ називао „трећом опцијом" између ВМРО и СДСМ, истичући да заступа искључиво „промакедонске ставове".

Међутим, сматра и да треба тражити алтернативу Европској унији, уколико Северна Македоније до 2030. у њу не уђе.

„Штене луталица ће седети испред ваших врата, али ако га не нахраните оно ће нестати… Не можемо бескрајно чекати и слушати измишљотине из Европске уније."

После избора, не искључује могућност коалиција, али не види себе у влади са лидером ВМРО.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk