Парламентарни избори на Косову - трећи пут на гласање за годину и по дана

Уместо 'добар дан' и питањем за здравље, становници Косова се последњих месеци на улици поздрављају речима: 'Идеш на гласање?'.

Ни сами не знају колико су пута у последњих годину, две излазили на биралишта, што на парламентарним, што на локалним изборима.

Главна питања су да ли ће Косово после скоро 600 дана изаћи из институационалне кризе и хоће ли Аљбин Курти наставити несметано да влада.

На претходним изборима, пре око седам месеци, Курти и његова странка Самоопредељење јесу освојили већину, Курти јесте изабран за премијера (његов трећи узастопни мандат), али... ту није био крај формирању органа власти.

Због изборног система, председник Косова се не бира директно већ у скупштини, у којој Куртијево Самоопредељење има већину, али показало се недовољну за избор шефа државе који нема превелика овлашћења.

Због застоја, одлука је била - нови парламентарни избори.

Тако су 7. јуна становници Косова са правом гласа поново на биралиштима у нади да неће морати још који пут наредних месеци.

На Косову, које је прогласило независност 2008, што Србија не признаје, ово су четврти избори у последњих 16 месеци, рачунајући и два круга локалних избора.

Подаци о излазности

До 17 сати гласало је око 29 одсто бирача, подаци су главног косовског изборног органа.

Излазност је мања у односу на изборе 28. децембра, када је била 38,63 одсто у исто време.

Одзив је и даље највећа у српским срединама.

У Лепосавићу 48,76 одсто, у Ранилугу 49,92 одсто, у Звечану 48,23 одсто бирача, у Грачаници 39,52 процената бирача, у Новом Брду 45,74 одсто, а у северном делу Косовске Митровице 36,5 одсто бирача, подаци су Централне изборне комисије Косова.

Курти и Османи: Од савезника до ривала

Минулих годину и по дана које су 'појели скакавци', политичке прилике на Косову обележили су сукобом бивших савезника, премијера Куртија и досадашње председнице Вјосе Османи, застој у разговорима са Србијом, препреке на путу ка Европској унији (ЕУ) и одлука америчке адрминистрације да замрзне стратешки дијалог са Приштином.

Османи је раније имала подршку Куртија када је 2021. изабрана за председницу у косовском парламенту.

Данас су политички супарници.

Када је мандат Вјосе Османи истекао почетком ове године, Курти је није подржао за други мандат.

Курти је предложио кандидате из његове странке Ветëвендосје (Самоопредељење), али опозиција није дала подршку тим кандидатима.

Превремени парламентарни избори , трећи у мање од 16 мјесеци, расписани су пошто Скупштина Косова у априлу други пут није успела да изабере новог председника Косова.

Османи сада учествује на парламентарним изборима као кандидаткиња њене бивше странке - Демократског савеза Косова (ЛДК).

Куртијева странка победила је на неколико избора од 2021, а на последњим, 28. децембра добила је 51 одсто гласова, односно око 30 процената више од најближег супарника, Демократске странке Косова (ПДК).

Избори у бројкама

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.