Седам начина да једете здравије

Можда тога нисте свесни, али можете осетити укус ушима.

Само помислите на цврчање бифтека или пуцкетање лименке безалкохолног пиц́а - да ли вам вец́ изазивају трнце у устима?

А шта кажете на музику коју сте чули последњи пут када сте јели у ресторану?

Да ли сте приметили како је то утицало на ваше уживање у храни?

„Сви мислимо да осец́амо укус у устима.

„Делује да заиста долази само одатле, али ангажована су сва чула", каже Чарлс Спенс, психолог прехрамбених наука на Универзитету Оксфорд у Великој Британији.

У ствари, пре него што ишта окусимо, наш мозак прави претпоставке о храни, на основу тога како изгледа, звучи, осец́а се или мирише.

Ми тога нисмо свесни, без обзира колико се често дешава.

Међутим, поплава информација из наших очију, ушију, прстију и носа игра кључну улогу не само у томе колико уживамо у храни, вец́ и у томе колико на крају поједемо.

Људи су далеко од тога да једу свесно, сензорни сигнали могу лако утицати на наше изборе.

Али истраживања показују да ово можемо искористити да „хакујемо“ чула и да се здравије хранимо.

Разговарала сам са истраживачима да бих сазнала како.

Чувате се сјајне амбалаже

Када купујемо, наше очи играју огромну улогу у изборима које правимо.

Боја амбалаже, лого бренда, па чак и колико је амбалажа сјајна, припремају наш мозак за оно што можемо очекивати од хране унутра.

А када је храна визуелно наглашена, привлачнија нам је.

Једна студија је открила да су учесници чешц́е бирали фотографије здраве хране када су боје биле појачане, чак и када је нездрава опција била одмах поред.

Ово се поклапа са концептом познатим као „пристрасност истакнутости“, што значи да је наша пажња усмерена на ставке које највише привлаче пажњу.

Такође процењујемо здравствена својства хране у зависности од боје амбалаже, каже Бетина Пикерас-Фишман, ванредна професорка маркетинга и понашања потрошача на Универзитету Вагенинген у Холандији.

Смеђи, зелени и бели производи се обично сматрају здравијим, док се црвени, жути и љубичасти, или чак „сјајни“ више повезују са укусним састојцима, објашњава.

Један од начина да се супротставимо овој предрасуди код куц́е, каже Спенс, јесте да се кекс и друге слатке посластице које долазе у амбалажи јарких боја чувају у непрозирној тегли.

Ово вам може помоц́и да се заштитите од шарене амбалаже која би могла да покрене вашу жељу за нездравом, непланираном ужином.

Избегавајте искушење на каси

Обратите пажњу на то где се намирнице налазе на полицама - сви имамо тенденцију да користимо пречице и волимо производе који су нам у близини или директно у линији погледа.

Ово је познато као „принцип најмањег напора“ и трговци могу да га искористе да утичу на храну коју купујемо.

Супермаркети постављају примамљиве производе близу каса, а скупље производе у висину очију, што нас може навести да купимо и конзумирамо производе које нисмо намеравали.

Постоје нови напори за решење овог проблема.

Енглеска је, на пример, забранила храну са високим садржајем масти, соли и шец́ера (ХФСС) близу каса, многе европске земље су увеле етикете које обавештавају потрошаче о својствима хране.

Ово може помоц́и потрошачима да доносе свесније изборе.

На пример, када се нездраве грицкалице попут слаткиша уклоне са каса, тиме је и искушење импулсивне куповине нестало.

Друга истраживања су показала да воц́е близу касе подстиче потрошаче да купују више.

Следец́и пут када будете обављали недељну куповину, баците поглед на завучене полице, можда нађете нешто здравије за вас.

Једите из тежих чинија

Не утичу само наше очи и уши на доживљај хране.

Начин на који се служи такође је важан.

Када добијемо десерт на белим округлим тањирима, често је први импулс да су слађи у поређењу са потпуно истом храном која се служи на црном четвороугластом тањиру.

Сличан ефекат праве и облици паковања, јер људи више воле заобљену од амбалаже која има углове.

„Укус је заправо мултисензорни конструкт ума, а не једноставна сензорна перцепција у устима“, каже Спенс.

Тежина чиније из које једемо може утицати на то колико се осец́амо сито после оброка.

Једна студија је открила да су потрошачи веровали да ц́е бити ситији када једу из теже посуде, чак и пре него што су пробали храну - иако истраживачи нису тестирали колико су се учесници заправо осец́али сито.

Друга истраживања су показала да ако верујемо да је храна укусна, осец́амо ситима.

„Ако људи поједу само једну кашику производа, чула их одмах варају да верују да ситији“, каже Пикерас-Фишман.

А ако је прибор за јело тежи, то такође утиче на перцепцију укусније хране, наводи студија.

Улепшајте тањир

Начин на који је храна стављена на наш тањир такође утиче на то колико очекујемо да ц́емо уживати у оброку и може храну са нижим садржајем калорија учинити привлачнијом.

У једној студији, истраживачи су аранжирали салату као слику Кандинског.

То је навело учеснике да оцене храну укуснијом и плате више.

Спенс предлаже додавање шареног лишц́а и поврц́а на тањир, што ц́е заузврат повец́ати привлачност и перципцију свежине јела.

Слушајте лаганију музику

„Звучни зачин“ је концепт који показује како звук утиче на то шта једемо.

Спорија музика, на пример, може нас натерати да једемо спорије и да тако уносимо мање калорија.

Чак може обликовати укус хране - музика вишег тона повезана је са слаткоц́ом, док нижи тон наглашава горчину, чак чинец́и слатку храну попут карамеле горчом.

Ови увиди су навели неке компаније да пуштају одређену музику која иде уз храну коју производе или служе.

Телевизија и мобилни телефони нас ометају док једемо, и њихово избегавање може смањити унос калорија.

Слушање звукова природе такође нас може подстац́и да правимо бољи избор хране.

Иста величина порција, различита вредност калорија

Играње са структуром наше хране може драматично смањити колико калорија уносимо.

Један од начина је да имамо исте величине порција, али да је енергетска вредност наше хране мања.

Истраживања су доследно показала да имамо тенденцију да једемо исту количину хране без обзира на калорије.

„Ако смањите енергетску вредност и даље ц́ете имати задовољавајуц́е порције, али ц́ете јести мање калорија“, каже Барбара Ролс, професорка нутриционистичких наука на Државном универзитету Пенсилваније.

Она је открила да су се појединци осец́али подједнако сити када је енергетска вредност оброка била смањена за чак 25 одсто додавањем пасираног поврц́а, попут карфиола или спанац́а у оброке.

Пошто су обим и укус остали исти, учесници нису приметили промену и осец́али су се подједнако сити, упркос томе што су јели мање калорија.

Пазите на слаткише

Спенс каже да је важно разумети да спољашњи сигнали редовно заобилазе наш осећај ситости.

„Ретко једемо јер смо очајнички гладни“, каже он.

Обично нас стимулише оно што видимо, чујемо и миришемо.

Размотрите, на пример, ефекат „стомака за слаткише“.

Истраживачи су недавно открили да нас само гледање слаткиша може натерати да их желимо и када смо сити.

Узевши све у обзир, јасно је да можемо да здравије бирамо храну тако што ц́емо пажљиво пратити сва наша чула.

Идем да спремим вечеру и пустиц́у нежну, спору музику док једем.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk