Парада на Дан победе у Москви без тенкова знак да рат против Украјине не иде по плану: ББЦ уредник

Једна реч доминира Црвеним тргом у овом тренутку: „Победа“.

Ова реч вас гледа одасвуд са огромних црвених барјака.

Блешти преко видео екрана.

Људи праве селфије крај оближње уметничке инсталације организоване око ове речи.

На тргу, ограђеном металним баријерама, војници вежбају за годишњу параду за Дан победе којом се обележава тријумф над нацистичком Немачком.

Руска национална идеја, настала под Владимиром Путином, гради се на победи Совјетског Савеза у Другом светском рату.

Девети мај је постао најважнији национални празник у Русији.

Али ове године је парада за 9. мај сведена.

Први пут после скоро две деценије неће бити војне механизације на Црвеном тргу: неће бити тенкова, неће бити балистичких ракета.

Само војника.

Начин на који ће се Кремљ присетити прошлости говори много о садашњости: то је знак да руски рат против Украјине не тече по плану.

„Наши тенкови су заузети у овом тренутку“, каже ми руски посланик Јевгениј Попов.

„Они се боре. Потребни су нам више на бојишту него на Црвеном тргу.“

„Али иако је рат против Украјине ушао у пету годину“, сугеришем, „не само да Русија није осигурала победу, већ је под великим притиском Украјине ако морате да редукујете параду. Неко би рекао да је то срамота.“

„Који други избор имамо?“, одговара Попов.

„Прете нам НАТО земље, Украјина и оружје Велике Британије, ваш краљ и ваш премијер.“

У фебруару 2022. године, руска инвазија на Украјину била је избор председника Владимира Путина.

А више од четири године касније, Кремљ бира да настави са ратом док оптужује Запад за потпиривање сукоба.

Али рат се све више ближи кући.

Двоје људи је погинуло, а више од 30 рањено 5. маја у удару украјинске ракете дугог домета и дрона на руски град Чебоксари.

Претходне ноћи, дрон се пробио кроз московску противваздушну одбрану и ударио у луксузни стамбени небодер, шест километара од Кремља.

Није било жртава, већ само позамашне штете на горњим спратовима.

Претња украјинских дронова над Црвеним тргом искоришћена је као изговор за свођење овогодишње параде.

Дмитриј Песков, пртпарол Кремља, говорио је о „терористичкој претњи“ из Украјине.

Руско Министарство одбране запретило је да ће из одмазде покренути „масивни ракетни напад“ на центар Кијева ако Москва буде била нападнута 9. маја.

У бочној улици од Црвеног трга тестирам реакције јавности.

Да ли је Русима стало до одсуства тенкова на овогодишњој паради за Дан победе?

„То је питање безбедности“, признаје Сергеј.

„Али парадирање наше војне механизације показује нашу снагу на светској сцени. Можда би ипак требало да изложимо нешто.“

„Разумем да би било глупо излагати механизацију у случају да се нешто деси током параде“, каже Јулија.

„С друге стране, то значи да се плашимо нечега. А ни то баш није сјајно.“

„Парада је, наравно, симбол“, сматра Владимир.

„Али ако околности не дозвољавају да се одржи у пуном светлу, мораћемо да чекамо годину дана за то.“

Редукована парада је такође симбол: земље која није успела да обезбеди победу у Украјини после више од четири године рата.

У јануару је сукоб прешао крупан праг: руски рат против Украјине траје дуже од борбе Совјетског Савеза против Хитлерове Немачке, која је овде позната као Велики патриотски рат (1941-1945).

Има ли последица по Владимира Путина?

Скорашње анкете, међу којима и оне које су спровеле државне агенције, сугеришу да му опада подршка у Русији.

Пред крај прошле године, лидер Кремља појавио се на телевизији у камуфлажној униформи неколико пута, исијавајући самоувереност, док је говорио о украјинском рату са властитим генералима.

Ове године смо виђали много мање „врховног команданта“ Путина.

Из разговора са Русима, стичем утисак да овде влада све већи замор ратом против Украјине, све већа забринутост трошковима живота и огромна иритација скорашњим државним ограничавањима интернета.

Руске власти су упозориле да ће за Дан победе у Москви бити уведена ограничења за мобилни интернет: у интересу безбедности, тврде они.

Званичници тврде да дигиталне блокаде, које су погодиле многе руске градове и места последњих месеци, треба да спрече украјинске нападе дроновима и чинове саботаже.

Али оне су изричито непопуларне широм земље.

Власти не делују посебно забринуто због тога.

„Није ваша брига, уз дужно поштовање, шта ми радимо са нашим интернетом“, каже ми посланик Јевгениј Попов.

„Боље је бити без интернета, него бити убијен украјинском ракетом или дроном.“

У селу Рубљово надомак Москве, школска деца су се окупила око локалног споменика Другом светском рату.

Она полажу црвене каранфиле у знак сећања на сељане погинуле у Великом патриотском рату.

Парада на Црвеном тргу је можда сведена, али се широм Русије одржавају церемоније у знак сећања на 27 милиона совјетских грађана погинулих у рату.

Поред споменика стоје двојица маскираних људи у камуфлажним униформама са ордењем закаченим за груди.

Они су се борили у ономе што Кремљ назива „специјалном војном операцијом“, руским ратом против Украјине.

Причам са једним од бораца.

Он пореди украјински рат са Великим патриотским ратом.

Указујем му на кључну разлику: 1941. године на Русију је извршила инвазију нацистичка Немачка; 2022. године, Русија је извршила инвазију на Украјину.

„Русија је земља победника“, одговара ми он.

„Увек је била и увек ће бити.“

А опет, четири године од почетка рата, победа упорно измиче његовој земљи.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk