Ритуали и молитве: Навијачи који траже духовну помоћ на Мундијалу

Далија Вокер верује да је било нечег натприродног у победи њене земље на последњем Фифином Светском првенству.

„Мислим да је магија помогла Аргентини да победи“, каже ова 41-годишњакиња из Буенос Аиреса.

Далија је била једна од армије самопроглашених вештица, које су бацале чини и обављале ритуале у име Лионела Месија и остатка аргентинског тима.

Жене су назвале себе „Ла Брухинета“, спој речи „бруха“, што значи вештица, и „Ла Скалонета“, надимак за њихов национални тим под тренутним селектором Лионелом Скалонијем.

Ла Брухинете су користиле „њу ејџ“ магију, молитве и амајлије да би изводиле ритуале, каже Далија.

Повезале су се једна са другом уз помоћ група на Воцапу и друштвених мрежа, покушавајући да схвате којим аспектима перформансе њиховог тима је потребно највише пажње.

Неки од најпопуларнијих ритуала били су осмишљени тако да „замрзну“ моћи конкретних играча противничког тима, са чим се Далија није слагала.

Уместо тога, она је преферирала оно што је доживљавала као позитивније ритуале, као што су паљење свећа и слање „добре енергије“.

Кад је Аргентина победила у Катару 2022. године, Ла Брухинете су то доживеле као потврду њихових напора.

„За мене је то заиста било вештичје Светско првенство“, каже Далија.

Она планира да понови исте ритуале и овај пут, палећи свеће у плаво-белим бојама њеног националног тима на њеном олтару.

„У Аргентини, ако нешто функционише, према сујеверју следећи пут морате да поновите то на идентичан начин.“

Навијачи Ла Скалонете нису једини национални навијачи који су се прихватили натприродног.

Група перуанских шамана извела је ритуал у њиховој престоници Лими како би помогли њиховом тиму да се квалификује за турнир 2022. године.

Изгубили су на пенале 5:4 од Аустралије.

А широм афричког континента духовност је дубоко испреплетена са свакодневним животом, па и кад је у питању фудбал.

Ритуали и амајлије

За неке, то значи домородачке системе веровања и традиционалне исцелитеље.

Конфедерација афричког фудбала (Цаф) је 2002. године забранила тзв. „саветницима тимова“ – што је био еуфемизам за традиционалне духовне исцелитеље – да имају било какву улогу у тимовима који се такмиче у Афричком купу нација.

Још увек постоје острашћени навијачи који се ослањају на традиционалну праксу док плешу и скандирају на стадиону, носећи амајлије, амулете и, у неким случајевима, чак бљујући ватру, каже фудбалски новинар Махер Мезахи.

А у новембру прошле године, кад је Нигерија била избачена из квалификација за Светско првенство, њихов тренер Ерик Шел оптужио је ривалски тим Демократске Републике Конго (ДРЦ) да је користио вуду.

Бивши селектор ДРЦ-а Флорент Ибенж одбацио је оптужбу као „глупост“.

Лош глас мрачних сила могао би да буде разлог зашто су многи људи невољни да отворено признају да су учествовали у традиционалним обичајима.

„Фудбал је обично еуроцентричан“, каже Мезахи.

„Највећи клубови су тамо, највећи играчи играју тамо и зато све што је страно за Европу мислим да може да се доживи или третира са мало подозрења.“

Али он верује да то није „нешто чега Африканци треба да се стиде. То је нешто што ми практикујемо у нашим свакодневним животима“.

Он тврди да прихватање да је афричка „традиционална духовна пракса некако назадна или примитивнија или да припада Трећем свету“ појачава представу да је оно што потиче са Запада најбоље.

Али има и оних који тврде да постоји огромна разлика између спровођења ритуала како би се утицало на учинак противничког тима или исход утакмица, напрема молитви за божји благослов у уопштенијем смислу.

'Бог је у средишту'

Афрички фудбалски навијачи и тимови су много отворенији у вези са прихватањем аврамских религија као што су хришћанство и ислам, каже Мезахи.

Уобичајено скандирање алжирских навијача је молба Алаху да заштити њихов тим и помогне им.

А „поготово ако слушате западноафричке земље, Гану или Нигерију, чућете како изводе госпел музику на свакој утакмици“, каже Мезахи.

Министар за спорт Гане Кофи Иди Адамс замолио је скуп на скорашњој црквеној служби да се помоли за национални тим, који од милоште зову Црне звезде.

Фудбалска асоцијација Гане (ГФА) такође је затражила молитве од две највеће верске групе у земљи, хришћана и муслимана.

Национална хришћанска служба је одржана у Акри, нудећи молитву за Црне звезде – на ономе што је ГФА назвала „највећом фудбалском сценом“.

А ГФА се придружила националном имаму њихове земље у исламским молитвама пред турнир, са клериком који је „затражио божанске смернице и благослов тиму“, рекла је ГФА у саопштењу.

„Ми верујемо да је Бог у средишту свега што радимо“, каже Нејтан Ларијеа, новинар из Акре.

Он је објаснио колико је важна вера у култури Гане.

„Да, људски труд је важан, али ово је специјални, благословени шлаг на торти који нам је потребан да бисмо могли да успемо.

„Због тога је нуђење молитве и тражење божје заштите и смернице веома важно.“

Постоји вероватно једна земља у којој су вера и фудбал једнако испреплетени као на афричком континенту, каже Махер Мезахи.

„Једна од најотворенијих манифестација које сам видео у религији као дечак било је кад је Бразил освојио Светско првенство 2002. године.“

„Играч по имену Кака је скинуо дрес, а испод је имао мајицу на којој је писало: 'Припадам Исусу'. А ја сам помислио: 'Ох, па то је занимљиво.' Никад пре нисам помислио да би неко могао да има такву мајицу испод дреса.“

Била је то, како каже Мезахи, „порука свету“.

Баш као и испраћај бразилског тима на овогодишњи турнир.

Пре него што је њихов авион узлетео био је „крштен“ уз помоћ ватрогасних возила док је стајао на писти.

У авијатичарској традицији, овај симболични благослов обично се одвија пре првог путовања летелице или на веома важним путовањима.

Овај пут бразилски навијачи се надају да би управо то могло да помогне да се рекордних пет победа на Светском првенству њихове земље претвори у шесту.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk