Bosna i Hercegovina - zemlja u kojoj se više navija za komšiluk, nego za domovinu

Mostar, grad na jugu Bosne i Hercegovine (BiH), stvoren za razglednice i Instagram selfije, simbol je podeljene zemlje, a ta atmosfera najupečatljivija je kada je reč o - fudbalu.

„Ja sam Bosanac, pa neću valjda da navijam za Nemačku", kaže mi Sanel Smailović, momak koji 16 godina živi u istočnom delu Mostara, pretežno naseljenom bošnjačkim stanovništvom.

Svega nekoliko metara dalje, u zapadnom delu Mostara, njegovi sugrađani uglavnom neće navijati za reprezentaciju BiH na Svetskom prvenstvu na koji se reprezentacija ove balkanske zemlje plasirala posle 12 godina.

Smailoviću to nije čudno, ali nije ni logično.

„Svako ima pravo da navija za koga hoće. Ja navijam za Bosnu. Ja sam iz Bosne", kaže za BBC na srpskom.

Nekih 230 kilometara severnije, u Banjaluci, glavnom gradu Republike Srpske, jednog od dva entiteta BiH, ima i onih koji će navijati za Bosnu.

Međutim, ljudi sa kojima sam razgovarao nemaju dilemu ko im je uvek prvi izbor - Srbija, koja se nije plasirala na Mundijal.

„Logično je da navijamo za Bosnu, valjda je i normalno, jer živimo u ovoj zemlji.

„Bliža nam je nego da navijamo za Brazil, Argentinu“, kaže mi Saša Radić iz Banjaluke.

Fudbalske navijačke podele jesu uobičajene kada je reč o klubovima, ali manje kada se govori o reprezentacijama.

Mnogi se ponose jedinstvom kada igra nacionalni tim, ali je BiH, zemlja podeljena na dva entiteta i 10 kantona, sa tri konstitutivna naroda i ostalima, jedan je od suprotnih primera.

Ne samo da će nekima izbor pre biti reprezentacija neke druge zemlje, već ne žele ni najmanji uspeh BiH.

„Zato što se država, a time i reprezentacija ne oseća kao nešto zajedničko“, kaže Amer Osmić, sociolog i profesor univerziteta u Sarajevu, za BBC na srpskom.

Veliki broj stanovnika BiH ima dvojna državljanstva - hrvatsko ili srpsko - ali i bez toga te susedne države često smatraju maticom.

Osmić kaže da značajan broj ljudi ne oseća pripadnost zajedničkoj državi, već narodima.

„Vidljiva je snažna identifikacija sa etničkom zajednicom", kaže Osmić.

To je rezultat višegodišnjih politika koje državu ne predstavljaju kao zajednički identitet, dodaje.

Čudna jada od Mostara grada

Stari most u Mostaru srušen je tokom krvavog rata 1990-ih, pa obnovljen početkom 2000-ih.

Istorijski je i kulturni simbol podeljenog grada u Hercegovini.

U istočnom delu većinski žive Bošnjaci, a u zapadnom Hrvati.

Grad ima i dva univerziteta, osnovne škole su uglavnom etnički podeljene, a učenici gimnazije nastavu pohađaju po dva nastavna plana i programa, iako su u istoj zgradi.

Fenomen „dve škole pod jednim krovom“ postoji u mnogim delovima BiH, što godinama kritikuju organizacije civilnog društva.

Etničke podele u ovom gradu ujedno su i navijačke.

Za Bosnu navijaju Bošnjaci, dok su Hrvati uglavnom pristalice reprezentacije komšijske Hrvatske.

Tek što sam se pozdravio sa Sanelom, u obližnjem kafiću spazio sam mladića u dresu Edina Džeke, napadača reprezentacije BiH.

Još jedan Bosanac koji navija za Bosnu, pomislih.

„Pričam samo engleski“, prekinu moj pozdrav i pitanje možemo li da razgovaramo.

Ima 21 godinu i živi u Holandiji, ali navijaće za BiH.

„Napred Džeko“, dodaje.

Prvi je put u Mostaru i u BiH i već je postao navijač države u kojoj je turista svega nekoliko dana.

„Bosna i Holandija - to će na Mundijalu biti moji timovi", kaže Arton.

Dok sa bivšom cimerkom, rođenom Mostarkom, šetam po sunčanom i toplom nedeljnom danu, uočavam nešto neobično - u razvijenijem delu grada ulice su puste, a u manjem delu vrvi od turista.

„Pa ovde je Stari most“, ukazuje mi ona.

Ne opravdava sugrađane koji umesto otadžbine biraju državu u kojoj nisu rođeni.

Dok usput dogovaramo naredni, ali neradni susret, ispred jednog objekta vidimo dvojicu naizgled besposlenih mladića.

Nema posla pa odmaraju, kažu nam.

Jedan od njih nije voljan da priča, ali drugi, Ensar Drežnjak, nakratko uzima pauzu od odmora i odmah kaže: „Navijaću za Bosnu i Hercegovinu".

„Za našu državu, našu domovinu i želim im svu sreću, da dođu bar do četvrtfinala“, optimističan je Drežnjak.

Svestan je da u većinskom delu grada mnogi neće navijati za sopstvenu državu.

„Smatram da će svi ljudi koji racionalno razmišljaju, a rođeni su ovde, navijati za BiH.

„O ovima koji su tu rođeni, a ipak ne navijaju za vlastitu domovinu, nemam šta da pričam“, dodaje.

Iako smatra da etnička i verska pripadnost kod nekih mladih nema značaj, kaže i da se ljudi koji ne žele da navijaju za BiH ne mogu na to privoleti.

„Jedino ako ispadne ta reprezentacija za koju oni navijaju, pa će onda možda malo da bodre BiH, ali verujem da će pre da budu ljubomorni.“

Nekoliko stotina metara dalje, u parku na zapadnoj strani Mostara, srećem Josipa Papića.

Ne bi, kaže, bio ljubomoran da BiH ostvari uspeh na Mundijalu, ali priznaje i da ne bi bio ni naročito srećan.

Do sada nikada nije navijao za BiH, a na moje pitanje da li bi mogao da navija, odgovara da to zavisi ko bi bio sa druge strane terena.

„Ako bi igrala protiv Švajcarske, navijao bih za Bosnu. A ako bi igrala protiv Hrvatske, onda je moj izbor Hrvatska“, kaže Papić.

Ima li šanse za dvostruku sreću, pitam ga.

„Ne možeš da navijaš za dve reprezentacije. Jedna je koju voliš, a druga - nije ti mrsko ako izgubi.“

Posle plasmana na Svetsko prvenstvo, selektor reprezentacije BiH Sergej Barbarez u rodnom Mostaru je dočekan kao rokenrol zvezda.

Ipak, i to je za mnoge Mostarce nedovoljno da budu navijači BiH.

I njegov sugrađanin Mateo Knežević navija za Hrvatsku, ali priznaje - pomalo i za Bosnu.

On veruje da može da se navija za dve države.

„Ispratićemo i tu našu državu Bosnu, ali Hrvatska je na prvom mestu“, kaže Knežević.

Banjaluka: Kad već ne igra Srbija...

Posle obilaska Mostara, sedam u automobil i krećem ka Banjaluci, administrativnom sedištu Republike Srpske, entitetu u kojem pretežno žive Srbi.

Posle skoro četiri sata vožnje stižem kod prijateljice koja ne prati sport strastveno, ali kaže mi da će navijati za BiH.

Slične odgovore čuo sam i od nekih drugih sagovornika.

Pomalo iznenađen, odlučio sam da im postavim ovo pitanje: Da igraju BiH i Srbija, za koga biste navijali?

„Za Srbiju“, bio je najčešći odgovor.

Bosna je, mnogima, tek drugi izbor.

„To već gledamo godinama. Ništa novo, nažalost“, kaže mi Dragana Dardić.

Nije zaljubljenica u fudbal, ali je utakmicu BiH-Italija u odlučujućoj utakmici baraža za plasman na Mundijal gledala sa navijačkim žarom.

„Uživala sam, zaista.“

Nema dilemu za koga će navijati na Mundijalu.

„Za Bosnu i Hercegovinu“, kaže bez ramišljanja.

Saša Radić bi voleo kada bi i drugi njegovi sugrađani navijali za „zmajeve", kako glasi nadimak reprezentacije BiH.

Ipak, i on, poput mnogih drugih, na pitanje za koga bi navijao u zamišljenom duelu Srbije i BiH ne ostavlja ni gram dileme.

„Za Srbiju. Ipak sam tamo živeo i studirao", odgovara.

U Banjaluci se za BiH navija samo kada ne igra Srbija, kaže mi Marko Tepić.

Na ovom Mundijalu, njegov izbor nije država čiji pasoš ima, već...

„Navijaću za Portugal.“

Pitam ga da li to što golman banjalučkog Borca brani boje BiH na Mundijalu može da promeni njegov stav.

„Ne gledam to po pojedincima. Radovaću se uspehu BiH, ali to što će nekoliko naših fudbalera igrati ne pravi nam razliku.

„Potrebno je da više naših srpskih igrača igra za BiH“, kaže Tepić.

U duelu Bosna-Portugal, navijao bi za reprezentaciju sa Pirinejskog poluostrva.

Njegov imenjak, Marko Šarenac do sada je navijao za Srbiju, ali se najveća država Zapadnog Balkana nije plasirala na ovogodišnje Svetsko prvenstvo.

Verovatno će, kaže, navijati za Brazil, jedinu reprezentaciju koja se plasirala na svako prvenstvo od njegovog osnivanja 1930.

„Ako BiH prođe grupnu fazu možda bih i počeo da ih bodrim“, kaže mi ovaj 18-godišnjak.

Rođeni Banjalučanin Mirsad Pehlivanović odavno živi u Švedskoj, ali navijaće za Bosnu.

Za trenutnu postavu reprezentacije BiH kaže da je „najkvalitenija do sada", bolja i od one koju je 2014. vodio legendarni Safet Sušić.

„A fudbal pratim pola veka“, napominje.

Svestan je da mnogi Banjalučani neće navijati za BiH i poštuje njihov izbor.

Ipak, naglašava: „Za mene je nepojmljivo da neko ne navija za sopstvenu zemlju.“

Zašto neki u BiH ne navijaju za reprezentaciju?

Navijanje za reprezentaciju u BiH nije samo sportsko pitanje, nego precizan sociološki parametar odnosa prema državi, identitetu i kolektivnoj pripadnosti, smatra sociolog Osmić.

U društvima sa stabilnim političkim identitetom reprezentacija obično funkcioniše kao simbol zajedništva, objašnjava.

Ipak, u BiH odnos prema reprezentaciji često otkriva dubinu etničkih, političkih i emocionalnih podela koje postoje primarno izvan sporta.

„Često vidimo da mnogi u BiH navijaju za reprezentacije komšijskih država.

„A to iritira one koji navijaju samo za reprezentaciju države u kojoj žive“, kaže Osmić.

Navijačko opredeljenje nije samo sportski izbor već je i, kako smatra profesor, rezultat dugotrajnog procesa u kojem se etnički identitet često doživljava snažnije od državnog.

„Mostar i Banjaluka su dobri primeri mesta u kojima se navijački izbor često preklapa sa etničkom pripadnošću, porodičnim narativima, obrazovanjem, medijima i političkom socijalizacijom.“

Mladi ne nasleđuju samo ljubav prema klubu ili reprezentaciji već i interpretaciju istorije, osećaje pripadnosti, pa čak i emocionalne distance prema vlastitoj državi, ukazuje.

On kao „apsurd" naziva to što reprezentacija BiH okuplja igrače iz dijaspore koji „pokazuju snažnu pripadnost zemlji porekla, dok neki koji žive u BiH tu pripadnost ne osećaju ili je svesno odbijaju.“

U Sarajevu uglas: 'Poljem se širi miris ljiljana'

Dok u Mostaru i Banjaluci reprezentacija BiH nema nedvomislenu podršku, u Sarajevu, glavnom gradu, vlada jedinstvo.

„Naravno da ću navijati za našu državu Bosnu i Hercegovinu“, kaže mi Adna Voljevica.

Uverenja je da bi svi trebalo da navijaju za državu u kojoj žive.

„Svako ima pravo da navija za koga hoće, ali definitivno smatram da državljani BiH treba da stanu uz svoju reprezentaciju.“

Slično razmišlja i njen sugrađanin Benjamin Softić.

„Treba se boriti za naše boje bez obzira odakle smo - iz Federacije BiH, Republike Srpske ili iz Distrikta Brčko.“

Navijački izbori su, ipak, stvar subjektivnog odnosa, dodaje.

Svestan je da postoje oni koji će navijati protiv Bosne, ali kaže:

„Mislim da ima više nas koji smo za Bosnu i Hercegovinu.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk