Šta kaže istorija - ko će biti svetski prvak u fudbalu

Pokušaji predviđanja ishoda Svetskog prvenstva u fudbalu u međuvremenu su uznapredovali.

Ovih dana se sa kladioničarima, dobro obaveštenim navijačima i takozvanim vidovnjacima nadmeću i superkompjuteri.

Ali, čak i nemački finansijski analitičar Joakim Klement, koji se proslavio zato što je tačno predvideo pobednike poslednja tri turnira, veruje da među vrhunskim timovima mnogo toga zavisi od sreće.

Stvari kao što su fizička sprema na taj dan, sudijske odluke ili sreća da lopta uđe u gol umesto da pogodi stativu „potpuno su nepredvidive“, rekao je on za BBC Sport.

Međutim, ako se oslonimo na istoriju, postoji nekoliko faktora koje bi timovi koji žele da osvoje trofej trebalo da imaju na umu, a neki od njih su prilično iznenađujući.

Uzak krug šampiona

Od 84 tima koji su učestvovali na najvećem fudbalskom turniru, samo je osam ponelo trofej kući: Argentina, Brazil, Engleska, Francuska, Nemačka, Italija, Španija i Urugvaj.

Svega je 13 zemalja u istoriji igralo u finalu Svetskog prvenstva, a neke od njih prilično često.

Nemačka je stigla do finala osam puta, a slede Brazil (sedam puta) i Argentina i Italija (šest puta).

Teško je dospeti u pobedničku ložu, a najskoriji novajlija bila je Španija 2010. godine.

Ne zaboravimo ni Holandiju, koja je igrala u tri finala i nikad nije pobedila, iako Klement predviđa da će upravo ona konačno podići trofej 2026. godine.

Takođe, samo u dva navrata je neka reprezentacija iz Afrike ili Azije stigla do polufinala - Južna Koreja 2002. i Maroko 2022. godine.

Uticaj geografije

Od prvog Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930. godine, do najskorijeg, održanog u Kataru 2022, retko se dešavalao da neki tim osvoji trofej van vlastitog kontinenta.

To se desilo samo šest puta na 22 turnira - postigli su to Brazil (1958, 1994. i 2002), Španija (2010), Nemačka (2014) i Argentina (2022).

A kad se svede na turnire organizovane na južnoameričkom i evropskom tlu, ovo geografsko pravilo prekršeno je samo dvaput na 19 Svetskih prvenstava.

Reprezentacije možda imaju bolji učinak na vlastitom kontinentu zato što su naviknutije na klimu, manje su umorne od putovanja i imaju više vlastitih navijača – i zaista, šest Svetskih prvenstava osvajali su domaći timovi.

Geografski trend takođe je važio i za rane faze turnira.

Na primer, na Svetskom prvenstvu 2014. u Brazilu, sedam latinoameričkih zemalja stiglo je do faze ispadanja sa 16 reprezentacija, za razliku od svega šest evropskih zemalja - uprkos činjenici da se, kao i obično, više timova iz Evrope kvalifikovalo za turnir nego sa bilo kog drugog kontinenta.

Potom, četiri godine kasnije u Rusiji, evropski timovi osigurali su 10 mesta u rundi od 16 reprezentacija, u poređenju sa samo pet iz Latinske Amerike.

Takođe, sva četiri tima koji su stigli do polufinala bili su evropski.

Međutim, Svetsko prvenstvo 2026. zalazi na potpuno neistraženu teritoriju.

Biće to prvi Mundijal kojem će domaćini biti tri zemlje (SAD, Kanada i Meksiko), a obuhvatiće 48 reprezentacija, za razliku od uobičajenih 32.

Prvi put će se u istoriji pojaviti potpuno nova četiri tima - Kurasao, Zelenortska Ostrva, Jordan i Uzbekistan.

Možda će ovaj turnir zaobići istorijske trendove.

Da li je maler biti na vrhu FIFA rang liste?

Bilo bi razumno očekivati da tim koji je imao najbolji učinak u skorije vreme prođe dobro na Svetskom prvenstvu, ali to je daleko od zagarantovanog predskazatelja uspeha.

FIFA rang-lista, nastala 1992. godine, koristi se za klasifikaciju reprezentacija kako bi se izbegli rani susreti među favoritima turnira.

Rang-liste se izračunavaju uz pomoć rezultata fudbalskih mečeva koje priznaje FIFA, a među kojima su i prijateljske utakmice, kao pokazatelj koliko dobro ide nekom timu, baš kao i u drugim sportovima, na primer tenisu.

Pobednici Mundijala gotovo uvek dolaze iz najboljih 10-15 timova.

Ali nijednom reprezentacija koja je bila na prvom mestu rang-liste u vreme održavanja Svetskog prvenstva nije osvojila turnir.

Zaključno sa 8. junom, ovaj trend bi mogao da predstavlja loše vesti po Argentinu, trenutno vodeću na listi.

Branioci titule osuđeni na propast

Postoje zemlje sa višestrukim osvojenim titulama Svetskog prvenstva - Brazil, Nemačka, Italija i Argentina ih zajedno imaju 16.

Ali zadržati trofej veoma je teško.

U čitavom istorijatu turnira, samo dve zemlje su uspele da ga osvoje dvaput u nizu - Italija (1934. i 1938.) i Brazil (1958. i 1962.).

Ko visoko leti, nisko pada

Tokom prethodnih decenija, Svetsko prvenstvo je bilo prilično neblagonaklono prema braniocima titule.

Od 2002. godine, četiri od šest osvajača prethodnog turnira nisu uspeli da prođu dalje čak ni od grupne faze takmičenja.

Izuzeci su Brazil (šampioni 2002. i četvrtfinalisti 2006.) i Francuska (osvajači 2018. i drugoplasirani 2022. godine).

Strani treneri bez uspeha

Angažovanje stranih selektora nije ništa novo na Svetskom prvenstvu, mada se broj reprezentacija koje se oslanjaju na uvezenu ekspertizu povećao u poslednje tri decenije.

On će dostići rekordne visine 2026. godine, kad će 27 od 48 zemlje učesnice imati nekog stranog selektora.

U njih spadaju nekadašnji pobednici Brazil i Engleska, koje će voditi Italijan Karlo Anćeloti i Nemac Tomas Tuhel.

Problem je samo što nijedna reprezentacija sa stranim selektorom nikad nije osvojila Svetsko prvenstvo.

Ako hoćeš u finale, zovi igrače iz Bajerna i Intera

Ovo je verovatno jedna od najuvrnutijih statistika sa Svetskog prvenstva: na poslednjih 11 turnira, najmanje jedan tim koji je ušao u finale imao je igrača iz Bajerna iz Minhena ili Intera iz Milana, ili iz oba kluba.

Samo dvaput od 1982. godine (1986. i 2010.) reprezentacija bez predstavnika iz jednog od ova dva kluba uspela je da osvoji trofej.

Prema zvaničnoj listi igrača koju je objavila FIFA, 15 od 48 timova koji igraju turnir 2026. godine imaće igrače iz Bajerna iz Minhena ili Intera iz Milana, ili iz oba.

U njih spadaju vrhunske reprezentacije kao što su Nemačka, Francuska, Engleska i branilac titule Argentina, pa bi tradicija mogla da se nastavi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk