Литвански политичари у подруму због упада непознатог дрона

Највиши званичници Литваније евакуисани су због упада непознатог дрона у ваздушни простор ове балтичке државе, некадашње чланице Совјетског Савеза.

Председник Гитанас Науседа и премијер Инга Руђинијен одведени у склониште после ваздушне узбуне, којом је наређено да се становници главног града Виљнуса склоне на безбедно.

Летови су обустављени, као и друмски и железнички саобрац́ај.

Узбуна је од тада укинута, али и даље није јасно ко стоји иза упада.

Претходно је Естонија саопштила да је НАТО оборио дрон изнад њене територије, за који сумња да је украјински пројектил преусмерен са курса руским електронским сметњама.

То је био најновији у низу скорашњих упада дронова на територије Естоније, Летоније и Литваније, чланица НАТО-а.

„Одмах се склоните на сигурно место, брините о најближима, сачекајте нове препоруке", гласило је упозорење литванског Министарства одбране 20. маја.

Национални центар за управљање кризама Литваније раније је саопштио да је издао упозорење као одговор на дрон у суседној Белорусији, виђен како лети ка Литванији.

Порекло дрона није потврђено, додали су.

Литванска војска је касније саопштила да су авиони НАТО-а распоређени да оборе беспилотну летелицу, али да нису могли да је лоцирају.

Наредба за евакуацију је издата у Сејму, парламенту Литваније, пишу локални медији.

Политичари и запослени су одведени у склониште у подруму.

Естонски званичници су 19. маја саопштили да је НАТО борбени авион оборио сумњиви украјински дрон.

Штета за сада није пријављена.

Кијев је оптужио Москву за намерно преусмеравање украјинских дронова лансираних ка „легитимним војним циљевима“ у Русији.

Украјина је потом упутила извињење „Естонији и свим балтичким пријатељима због таквих ненамерних инцидената“.

Евика Силина, премијерка Летоније, поднела је оставку после политичке кризе настале због украјинских дронова који су ишли ка Русији, а залутали изнад територије ове балтичке државе.

Два украјинска дрона су почетком маја погодила празно складиште нафте у Летонији.

Кијев је тада саопштио да је то последица руског електронског ометања.

Сличан инцидент у марту пријавиле су Естонија и Летонија.

Москва је оптужила три балтичке државе (некадашње совјетске републике) да су дозволиле Украјини да користи њихове „ваздушне коридоре“ за нападе на циљеве унутар Русије.

Талин, Рига и Виљнус су тврдњу негирали.

Украјина је недавно интензивирала нападе дроновима и ракетама на циљеве у Русији, међу којима су и нафтна и гасна постројења у близини балтичких држава.

Русија је покренула инвазију на Украјину фебруара 2022.

Руска војска пажљиво прати случајеве дронова који лете кроз ваздушни простор балтичких земаља и формулисаће одговарајући одговор, поручио је Дмитриј Песков, портпарол Кремља, а пренела државна новинска агенција ТАСС.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk