Преминула списатељица графичког романа 'Персеполис' Марђан Сатрапи

    • Аутор, Пол Глин
    • Функција, ББЦ, култура
  • Објављено
  • Време читања: 5 мин

Марђан Сатрапи, француско-иранска редитељка, илустраторка и активисткиња, позната по графичком роману Персеполис и његовој филмској адаптацији, преминула је у 56. години, потврђено је из Јелисејске палате у Паризу.

„Опчинила је светску публику Персеполисом“, поручили су, називајуц́и је „водец́ом фигуром француске културе, посвећеној слободи, чији је рад носио универзалну поруку и донео јој огромну међународну славу“.

Персеполис, први пут објављен 2000. прати причу о младој девојци која одраста током и после Иранске револуције 1979. године.

Осам година касније, филмска адаптација романа номинована је за Оскар за најбољи анимирани филм, а корежирала га је управо Сатрапи.

„Умрла је од туге нешто више од годину дана после смрти мужа Матијаса Рипе, љубави њеног живота“, пренела је агенција Франс прес речи њеног блиског пријатеља.

„Својом детињом перспективом, иронијом, нежношц́у и унутрашњим демонима, ауторка је створила дубоко дирљив свет са којим су се читаоци поистоветили.“

Сатрапи је отворено критиковала иранске владе, а филм Персеполис приказује њено детињство у иранској престоници Техерану.

Тамо се борила под правилима која је наметнуло иранско исламско руководство после револуције 1979.

Филм потом прати њен одлазак из Ирана, јер је родитељи шаљу у Европу да започне живот у егзилу.

Младу Марђан глуми Кјара Мастројани, а њену мајку Катрин Денев.

Студио Канал УК се на друштвеној мрежи опростио од редитељке, сец́ајуц́и се „бриљантне“ и „изванредне уметнице и филмске стваратељке Персеполиса“.

„Овим дубоко личним и снажним филмом, публици је приближила причу о идентитету, слободи, егзилу и отпору који и даље одјекује широм света", написали су.

Сатрапи је као тинејџерка четири године студирала у Аустрији на престижном Лицеју Француске у главном граду Бечу.

Вратила се куц́и на неко време, после озбиљног напада бронхитиса, да би затекла знатно измењен Техеран - као што је приказано у другој књизи Персеполиса.

Завршила је мастер визуелне комуникације на Исламском универзитету Азад у Техерану, удала се, а потом развела.

Родитељи су је наговарали да напусти Иран и врати се у Европу, што је учинила.

Преселила се у Француску да би наставила школовање на Високој школи уметности Du Rhin у Стразбуру.

После деценије проведене у земљи, 2006. добила је француско држављанство.

Међутим, 2025. одбила је орден француске Легије части због, како је рекла, „лицемерја“ вољене усвојене земље према њеној матичној држави.

Она је подржала протесте за слободу и права против режима у Ирану.

После смрти Махсе Амини, ухапшене због неправилног ношења хиџаба, у Ирану су 2022. почели протести „Жена, живот и слобода“.

Сатрапи је тада за Дедлајн изјавила како су њени родитељи и раније излазили на улице да протестују против наметања хиџаба женама 1983.

„Он је био један од ретких мушкараца, тада нису разумели да су женска и права друштва“, рекла је о свом оцу.

Открила је да јој је режим претио и вређао због Персеполиса и њеног активизма.

„Називали су ме лажовом и шпијуном. Научила сам да се не плашим“, каже она.

„Није да не осец́ате страх, осец́ате га, али онда одлучите да ли вам је стало до њега или не.

„Нисам неустрашива или неопрезана, али у мојој земљи деца од 17 година су стрељана, док ја живим више од пола века", рекла је тада.

Погледајте како је једна жена постала симбол борбе у Ирану

Предводила је 2023. протест испред иранске амбасаде у Паризу у знак солидарности са петоро техеранских тинејџера ухапшених због објављивања видеа на ТикТоку.

Плесала је тада уз песму Реме и Селене Гомез „Calm Down“.

„Ми уметници морамо бити скромни, али не чинити ништа је горе, бити равнодушан је још горе“, рекла је.

„Не мислим да сз моји потези велики или импресивни, али имам глас, лице и позната сам у Француској, само радим оно што морам", додала је.

Међу њеним филмовима је и хорор комедија из 2014. године Гласови, у којој глуми Рајан Рејнолдс као радник у фабрици и има шизофренију.

Халуцинације га терају на убиство.

Режирала је биографски филм о пионирској пољско-француској физичарки и хемичарки Марији Кири, под називом Радиоактивно, као и Poulet aux Prunes и La Bande des Jotas.

Вез и Жена, живот, слобода су називи њених романа.

Сатрапијин супруг, шведски продуцент, глумац и сценариста, преминуо је 2025. а она је недавно објавила серију дирљивих објава на Instagramу - „јер сам изгубила љубав свог живота“.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk