Србија не склања поглед са Кине - и обрнуто

„Челично пријатељство", како председници Србије и Кине описују узајамне односе, потврђено је симболичним чином - највишим кинеским орденом за неког странца.

Девету посету Кини откако је на највишим државним позицијама и нови сусрет са кинеским лидером Сијем Ђинпингом, председник Србије Александар Вучић назвао је „круном каријере“.

Осим високог признања, током посете српске делегације, било је много великих речи о заједничкој будућности и више од 20 потписаних докумената о билатералној сарадњи.

Али шта ова посета доноси Србији у тренутној прерасподели светске моћи и како ће Брисел гледати на њу?

„У односима које тренутно успостављају две суперсиле - Кина и Америка - мале државе, попут Србије, морају да буду врло опрезне, јер могу да допру до тачке у којој се интереси Пекинга и Вашингтона драстично размимоилазе.

„Једна од тих тачака је управо Европа", каже политиколог Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд) за ББЦ на српском.

Иницијативом Појас и пут Кина тежи да продре у Европу и Европску унију (ЕУ), чијем чланству Србија стреми.

Иако расте ниво кинеских инвестиција и у Европи, Брисел може да постави питања о сарадњи ако су последице неког од споразума у супротности са правилима приступања европском блоку, каже Новаковић.

О новој посети Вучића Кини и потписаним споразумима, ББЦ на српском затражио је коментар од портпарола Европске комисије, али до објављивања текста одговор није стигао.

Новаковић подсећа да је Београд, због снажног негодовања Запада, одустао од сарадње са компанијом Хуавеј на развоју 5Г мреже.

Београд годинама гради однос са Пекингом, који би сада, према речима Сија Ђинпинга, требало да достигне „нове висине".

„Србија је за Кину корисно упориште и партнер у Европи, посебно зато што је Мађарска (после смене власти Виктора Орбана) постала мање спремна за сарадњу", каже Жан-Пјер Кабестан, професор и виши истраживач Азијског центра у Паризу.

„Кина може да рачуна на Србију и на привредном и на геополитичком плану", додаје.

Зорана Баковић, дугогодишња дописница словеначког листа 'Дело' из Пекинга и преводитељица, описује Кину као „велесилу и вероватно велесилу будућности".

„Добро је бити њен партнер. Оно што је негативно јесте прихватање кинеских правила игре у свему", каже.

Шта је потписано?

Потписана су 23 документа - меморандуми о разумевању, писма, програми у областима од привреде до екологије, технолошког развоја и медија, за која Вучић каже да ће „променити лице Србије".

„Већином су то споразуми нижег нивоа који отварају могућности за будућу сарадњу", каже Новаковић.

„Они су и нека врста испипавања терена", додаје.

Посебно пажњу, Новаковићу су привукли споразуми о заједничком спровођењу четири глобалне иницијативе, и сарадње у оквиру Глобалне безбедносне иницијативе (ГСИ).

„Четири глобалне иницијативе су кинески покушај да врате 'веру' у мултилатерализам под кинеским вођством.

„Од када је Доналд Трамп поново постао амерички председник, Кина покушава да се позиционира као поуздани партнер који верује у међународно право и то је једна врста изазова за Америку", говори Новаковић.

Поштовање међународног права и подршка Србији по питању Косова у Уједињеним нацијама често се истиче у изјавама српских званичника о односима са Пекингом.

Потписивање докумената повезаних са кинеским глобалним иницијативама показује „потпуно усклађивање Србије са кинеским спољнополитичким наративом и кључним циљевима, чиме се додатно повећава удаљеност Србије и ЕУ", каже професор Кабестан.

„Један од покретача тог усклађивања свакако је и питање Косова и однос према тајванском питању за Пекинг.

„И Косово и Тајван су де факто независни, али то ни Београд ни Пекинг не признају.

„Ипак, међународни статус Косова је стабилнији и јачи од Тајвана, јер је Србија слабија од Кине", додаје.

Кинески председник нагласио је да „у сложеним и нестабилним међународним околностима, Кина и Србија треба да наставе да сарађују, спроводе искрени мултилатерализам и раде на уређеном мултиполарном свету".

Дронови, ПВО системи и суперсоничне ракете

У Пекингу је потписан и меморандум о разумевању кинеске и српске владе о заједничкој промоцији сарадње у оквирима Глобалне безбедносне иницијативе (ГСИ).

„ГСИ подразумева поштовање друштвених система и политичких уређења.

„Искључује свако оправдање за нарушавање безбедности неке земље зато што се другој страни не допада њен политички систем", каже Зорана Баковић.

Једно је међутим оно што Кина говори о глобалној безбедности као светском миру, а друго је учествовање на светском тржишту наоружања и сарадња у одбрамбеној индустрији, пре свега извозом, додаје.

И у наоружању, Кина је постала важан партнер Србије, која је, уз Белорусију, једина европска земља која набавља кинеско напредно оружје.

У последње две године српска наменска индустрија увезла је из Кине робу вредну око 240 милиона евра, објавио је Радио Слободна Европа.

Осим дронова и система противаздушне одбране, пажњу суседних земаља, али и Европе, недавно је привукла и вест да је Србија већ набавила кинеске суперсоничне ракете ЦМ-400, чији је домет наводно 400 километара.

На списку најновије потписаних споразума две земље није објављен ниједан који се директно односи на куповину наоружања, иако су у српској делегацији били министар одбране Братислав Гашић и помоћник за материјалне ресурсе Ненад Милорадовић.

Током последње посете Пекингу, Вучић је хвалио кинеско оружје као „апсолутно доминантно“ и наговестио преговоре о набавци одређене војне опреме.

„Има једно чудесно оруђе за које немамо паре у овом тренутку, али повео сам Синишу (Малог), притисци ће се наставити, па ћемо да видимо“, рекао је без више детаља.

Србија је један од првих купаца кинеског наоружања у Европи, подсећа Новаковић.

„Такве набавке су за Кину значајне јер шаљу сигнал да као што је Србија служила за извоз инфраструктурних пројекта сада може да служи за извоз војне опреме", додаје.

Погледајте видео: Коло на Кинеском зиду током Вучићеве посете Кини

Напредна технологија и електрични аутомобили

Месецима пре одласка у Кину говорило се о продубљивању сарадње и у области високих технологија, најавом Вучића о изградњи фабрике хуманоидних робота у Шапцу.

Будућу сарадњу у овој области истакао је и кинески председник, позивајући на споразуме у области вештачке интелигенције, напредне технологије и зелене енергије.

Поред тога што је земља кандидат за ЕУ чланство, кинеске технолошке компаније, које стреме европском тржишту, може да привуче и квалификована радна снага у Србији, пише Стефан Владисављев, програмски директор Фондације БФПЕ.

„Истовремено, управо ове карактеристике чине такву сарадњу политички осетљивом", пише Владисављев.

Европа жели да се заштити од уплива кинеске напредне технологије.

Зато би сарадња са Србијом у овој области привукла пажњу Брисела, додаје.

Једна од компанија коју је Вучић посетио била је и Шаоми, произвођач електричних аутомобила, позивајући је да улаже у Србију.

Друга кинеска фирма - ЈМЕВ, раније је најавила отварање фабрике електричних возила у Сремској Митровици.

Електрична возила из Кине један су од страхова ЕУ, која покушава да одржи сопствену ауто-индустрију, каже Зорана Баковић.

„Европа страхује од кинеске конкуренције - не само да су кинески производи јефтинији, већ су и технолошки напреднији, на шта Европа нема одговор", наглашава.

„Међутим, продор кинеских електричних возила и батерија сматра се неизбежним."

Кинеске компаније, међу којима је БYД, раније су инвестирале у производњу електричних возила у Мађарској, што Европа, која би високим царинама хтела да одбије продор кинеских возила, није гледала са одобравањем.

Са сменом власти дошло је до одређених промена, јер нови премијер Петер Мађар инсистира на поштовању мађарских закона у области заштите животне средине и радних права.

Погледајте видео: Да ли је Кина светски технолошки лидер

Будући инфраструктурни пројекти

Кина је годинама главни партнер Србије у највећим инфраструктурним подухватима - од модернизације пруге до изградње ауто-путева.

Средњорочни акциони план о заједничкој сарадњи у оквиру иницијативе „Појас и пут“ од 2026. до 2028, такође потписан у Пекингу, указује да се могу очекивати нови инфраструктурни пројекти, узимање кинеских кредита и ангажовање кинеских компанија, каже Новаковић.

Под повољнијим каматама, Београд је добијао кинеске кредите, али под условом да на пројектима раде кинеске компаније без расписивања тендера.

„Ако кинеске компаније на територији европске земље имају привилегију да буду изузете од локалних закона, јављају се два проблема.

„Први је безбедност, односно да ли ће пројекти бити реализовани по стандардима те земље, и корупција, јер се отвара простор за нетранспарентне праксе", каже Баковић.

Она не види спремност српске стране да се било шта промени.

„Председник Србије отишао је у Кину у тренутку када на улицама и даље трају протести који су почели после пада надстрешнице у Новом Саду", додаје.

На основу дугогодишњег искуства у превођењу за кинеске званичнике, Баковић истиче да састанцима на највишем нивоу и пред камерама се не помињу тешке теме, већ се то уради нижим дипломатским каналима.

„Али не видим шта би Кина замерила Србији".

Надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду реконструисана је у оквиру модернизације пруге Београд-Суботица, финансиране кинеским кредитом, чији су главни извођачи били кинеске фирме.

Није познато да су кинеске компаније обухваћене поступцима у овом случају.

„Колико Кина може да помогне Србији у модернизацији, толико може да буде и кочница за кључне реформе неопходне за чланство у ЕУ", сматра Баковић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk