ББЦ открио: У болници у Пакистану коришћени исти шприцеви усред ХИВ епидемије код деце

Упозорење: Текст садржи описе који би могли да буду узнемирујући за неке читаоце

Мухамед Амин имао је осам година када је преминуо, пошто је био позитиван на ХИВ.

Његова температура је била толико висока да је инсистирао да спава напољу на киши.

Увијао се од болова као да је „убачен у врело уље“, каже његова мајка Сугра.

„Стално се свађао са мном, али ме је и волео“, каже 10-годишња Асма док клечи крај братовљевог гроба.

Недуго пошто се њен брат заразио вирусом, Асма је открила да је и она заражена.

Њена породица верује да су га оба детета добила од инјекција датих контаминираним иглама током рутинског медицинског прегледа у државној болници у Таунси, у покрајини Панџаб, у Пакистану.

Они су двоје од 331 детета које је ББЦ Око идентификовао као позитивне на тесту за ХИВ у овом граду од новембра 2024. до октобра 2025. године.

Када је лекар са приватне клинике крајем 2024. довео епидемију у везу са болницом THQ Taunsa крајем 2024. године, локалне власти су обећале „завођење реда“ и суспендовале медицинског директора болнице у марту 2025.

Али истрага ББЦ Ока сада може да потврди да се опасна пракса давања инјекција наставила месецима касније.

Током 32 сата тајног снимања крајем 2025, забележено је 10 случајева у којима су шприцеви поново коришћени за бочице са лековима у више доза, што је могло довести до контаминације лека.

У четири од ова случаја, видели смо како се лек из исте бочице даје неком другом детету.

Не знамо да ли је било које од те деце било ХИВ-позитивно, али ова пракса ствара очигледан ризик од заражавања вирусом.

„Чак и ако се стави нова игла, шприц може садржати вирус, који се потом преноси на пацијента“, каже доктор Алтаф Ахмед, микробиолог и један од водећих пакистанских стручњака за заразне болести, пошто је погледао наш тајни снимак.

Снимили смо и запослене, међу којима је и један доктор, како убризгавају лекове пацијентима без стерилних рукавица 66 пута, док је други стручњак оценио да наш снимак указује на шире пропусте у обуци за контролу инфекција у Пакистану.

Забележили смо и како медицинска сестра без стерилних рукавица претражује кутију за медицински отпад.

„Она крши све принципе безбедне примене инјекција“, каже Ахмед.

Али кад смо показали наш снимак новом директору болнице Касиму Буздару, одбио је да прихвати да је аутентичан.

Он је тврдио да је могао да настане пре него што је он преузео дужност или да је „снимак могао бити режиран“ и инсистирао на томе да је његова болница безбедна за децу.

Гул Каисрани, доктор у локалној приватној клиници, био је први који је приметио епидемију крајем 2024. године, пошто је запазио пораст броја деце која пролазе кроз његову клинику, а да су позитивна на ХИВ.

Готово сва од 65 до 70 деце којима је поставио дијагнозу била су лечена у THQ Taunsi, каже он.

Он се присећа како му је једна мајка рекла да је њена ћерка добила инјекцију истим шприцом као и њен рођак који живи са ХИВ-ом, а да је шприц потом употребљен за још неколико друге деце.

Каисрани каже да му је отац детета рекао да се он успротивио поновној употреби шприцева у овој болници, али да су га медицинске сестре игнорисале.

ББЦ Око је успео да сакупи податке из покрајинског програма Панџаба за ХИВ прегледе, од приватних клиника и из сета података процурелих из полиције, како би идентификовао 331 дете позитивно на ХИВ у граду Таунси између новембра 2024. и октобра 2025. године.

Од узорка на 97 деце са ХИВ-ом чије су породице биле тестиране, само четворо њихових мајки такође је било позитивно на тесту.

То указује да је веома мали број ових случајева био изазван преношењем са мајке на дете.

Сугра, мајка Мухамеда Амина и Асме, била је негативна на тесту за ХИВ, а њен муж је погинуо две године раније у саобраћајној несрећи.

Према подацима покрајинског програма за тестирање на ХИВ, „контаминиране игле“ означене су као начин преноса у више од половине од укупно 331 случаја, међу којима је и Асмин, док за преостале начин није прецизиран.

Влада Панџаба је интервенисала у марту 2025, кад је рекла да је број случајева био 106.

Тајаб Фарук Чандио, директор болнице THQ Taunsa, био је суспендован, али ББЦ Око сазнаје да је већ у року од три месеца поново радио са децом као виши медицински службеник у руралном здравственом центру на ободу Таунсе.

Он је за ББЦ Око рекао у интервјуу да је предузео „хитне“ мере пошто је био обавештен о позитивном случају ХИВ-а у THQ Taunsi, али је рекао да болница није била узрок ширења заразе.

Чандија је заменио Буздар.

За ББЦ је рекао да је ХИВ био „његова главна брига“ кад је прихватио посао у марту 2025. и да је водио политику „нулте толеранције“ према небезбедној контроли инфекција.

„Спровели смо програме обуке за болничаре и медицинске сестре како спречити и победити ХИВ.

„Најважнији део било је наше одељење за контролу превенције заразе. Они су били правилно обучени“, каже он.

Докази ББЦ Ока, међутим, показују да се небезбедна пракса наставила осам месеци касније.

Наши снимци из новембра и децембра 2025. године, настали у размаку од неколико недеља, забележили су шприцеве и бочице које су често остављане отворене, заједно са одбаченим иглама на пултовима који је требало да буду стерилни.

Већина деце коју смо видели да су лечена у THQ Taunsa добили су инјекције преко каниле цеви забодене у вену – што додатно повећава ризик од инфекције.

Када уђе право у крвоток, контаминирани лек може заобићи природне одбрамбене баријере организма.

Такође смо снимили једну медицинску сестру како вади коришћени шприц испод пулта.

Уместо да га баци, она га додаје колегиници, спремног да га употреби за друго дете.

Кад смо показали Буздару наше тајне снимке, он је инсистирао на томе да су они настали пре његовог мандата или да су изрежирани.

Питали смо га шта би поручио локалним родитељима који гледају ове снимке.

„Могу да им кажем са сигурношћу, са великим самопоуздањем, да треба да се лече у ТХQ Таунси“, додао је.

У саопштењу, локална влада је рекла да „ниједан потврђени епидемиолошки доказ“ није „дефинитивно утврдио да је ова болница извор“ заразе.

Додаје се да је заједничка мисија Уницефа, Светске здравствене организације и регионалног министарства здравља да спречи „улогу нерегулисаних приватних пракси“ и „неконтролисаних трансфузија крви“.

Али ББЦ Око је имао увид у процурели извештај инспекције заједничке мисије из априла 2025. године о зарази у граду, који је показао многе од истих проблема као и наша истрага THQ Taunse.

„Услови су били посебно забрињавајући на педијатријском хитном пријему“, пише у извештају – а то је једно од одељења у ком је ББЦ Око направило тајне снимке.

„Недостајали су основни педијатријски лекови, а небезбедна пракса убризгавања била је уобичајена.

„Интравенозна течност била је изнова употребљавана, каниле су биле неозначене, а коришћени сетови за инфузију били су остављани да висе на сталцима.

„Хигијена руку била је запостављена, лавабои су били запушени, а нису били доступна дезинфекциона средства за руке.“

Докторка Фатима Мир, професорка педијатријске медицине из универзитетске болнице Ага Кан у Карачију, каже да наш снимак истиче слабости у обуци контроле инфекција у Пакистану.

„Морамо да упозоримо особље да су постали активни инструмент у преношењу болести.“

Наша истрага указује да су небезбедне праксе делимично резултат системских притисака, попут културолошких преференција ка примени инјекција у лечењу.

Пакистан има једну од највећих стопа коришћења терапеутских инјекција на свету, од којих су многе са медицинског становишта непотребне.

Људи их траже, чак и за њихову децу, а лекари им радо удовољавају, каже Мир.

„Требало би да стандарде за примену инјекција држе веома високим и да их користе само за животно угрожавајуће болести. За благе до умерене болести требало би користити оралне лекове“, додаје.

Несташица лекова и залиха такође доводи до небезбедних пракси.

Потражња за инјекцијама може да изврши притисак на ресурсе, који се додељују државним болницама преко система квота које надзиру њихови директори.

„Одредили су број залиха и речено им је да морају да им издрже читав месец.

„Зар не виде колико је то опасно? И где би требало да троше новац?“, каже Мир.

Током нашег тајног снимања открили смо да су залихе често недостајале на одељењима, и да је пацијентима који могу да приуште течни парацетамол речено да га донесу.

„Терају нас да правдамо сваки лек“, рекла је једна медицинска сестра.

Праксе забележене у THQ Taunsi поклапају се с онима у претходним епидемијама на другим местима у Пакистану.

Стотине деце у граду Ратодеру, у покрајини Синд, 2019. су биле позитивне на ХИВ тесту, већина њих са родитељима који су били негативни.

Локални педијатар, доктор Имран Арбани, рекао је за ББЦ да је установио поновљене посете клиникама и бројне инјекције у њиховим медицинским картонима, „тако да је до преношења сигурно дошло у једном од ових медицинских окружења“.

Број деце позитивне на ХИВ је до 2021. године скочио на 1.500 - а чак и сада, нова заражавања се и даље дешавају.

Док смо снимали у Таунси, серија нових случајева пријављена је у Карачију.

У области СИТЕ Тауна, деца лечена у локалној државној болници Кулсум Баи Валика касније су била позитивна на ХИВ.

Међу њима је била и двогодишња Микаша.

Члан њене породице рекао је да је болничко особље користило исте шприцеве на бројној деци.

„Пунили су исти шприц и давали га једном детету, а потом га поново пунили и давали другом“, рекао је он за ББЦ Око.

Директор болнице Мумтаз Шаик рекао је у интервјуу да „квалификовани доктори никад не користе поново исте шприцеве“, тако да „нема таквих ствари у државним болницама.“

Федерални министар здравља, међутим, потврдио је јавно да је епидемија од 84 случаја била покренута поновном употребом контаминираних шприцева у болници.

Кад смо налазе наше истраге изнели националној влади, портпарол је рекао да је „деловао брзо у оквиру властитог овлашћења да истражи притужбе и примени контролне мере превенције заразе“, уз смернице послате здравственим установама у марту 2025. године.

Асмина је почела да губи на тежини и пред њом је доживотно лечење од вируса којем никада није смела да буде изложена, каже њена породица.

Због стигме повезане са ХИВ-ом, суседи често не дозвољавају деци да се играју с њом, па остаје изолована.

„Шта није у реду са мном?“, стално пита мајку.

Док стоји крај гроба њеног брата, Асма каже да јој он недостаје.

„Он је сада код Бога.“

Каже да учи и да је вредна у школи.

„Кад одрастем, желим да постанем доктор“, додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk