Седам хиљада кандидата и 75 странака: Кога све бирају Босанци и Херцеговци на Општим изборима

Три члана Председништва, председника и потпредседника Републике Српске, посланике у 10 кантоналних, две ентитетске и државној скупштини - све то бирају на Општим изборима гласачи у Босни и Херцеговини 4. октобра.

Биралишта широм земље су отворена, уз одлагања и потешкоће, а преко три милиона бирача први пут гласа уз помоћ нових изборних технологија: биометријске идентификације бирача и скенирања гласачких листића.

Промењен је и начин гласања, уместо икса поред кандидата, гласач сада са леве стране боји кружић поред политичке странке, а са десне испред редног броја који означава кандидата.

Имена на гласачком листићу нема, па је потребно раније проверити њихове редне бројеве.

Иако су одржане бројне пробе и обуке, неки од гласача са којима је разговарао ББЦ на српском, плаше се грешака, али су из ЦИК-а рекли да за све могу да се обрате члановима бирачких одбора.

Нове технологије ће омогућити прелиминарне резултате сат после затварања бирачких места и, како наводе из невладине организације Под лупом, смањиће могућност манипулације бирачким списком.

Босна и Херцеговина има два ентитета - Републику Српску и Федерацију БиХ, која је подељена на 10 кантона.

Гласачи бирају између више од 7.000 кандидата из 75 странака и четири независна.

Погледајте за шта све гласају бирачи у БиХ

Република Српска: Први пут листић без Додика

Председнику највеће странке у Републици Српској забрањено је обављање јавне функције у наредних шест година, што га није спречило да се појави на свим билбордима и митинзима Савеза независних социјалдемократа (СНСД).

Гласачи бирају члана Председништва државе, председника РС и његове заменике, посланике у државном парламенту и ентитетској скупштини.

За члана Председништва БиХ из редова српског народа кандидовали су се Жељка Цвијановић, потпредседница СНСД-а, која жели да обнови мандат из 2022. године, Маринко Божовић из опозиционе Српске демократске странке и Небојша Вукановић, председник опозиционе странке За правду и ред.

Вукановић је једини страначки лидер у РС-у који не подржава актуелну власт у Србији.

Борба за позицију председника РС-а је најнеизвеснија и води се између Сава Минића из СНСД-а, и Бранка Блануше, председника СДС-а.

Шта све бирају у Федерацији БиХ

У Федерацији БиХ гласачи бирају још два члана Председништва - из редова бошњачког и хрватског народа.

Денис Бећировић бори за други мандат члана из редова бошњачког народа испред владајуће коалиције коју чине Социјалдемократска партија, Народ и правда и Наша странка.

Најјачи противкандидат му је Бакир Изетбеговић из Странке демократске акције, али су ту и Семир Ефендић, некадашњи кадар СДА, као и Фахрудин Радончић, лидер тренутно непарламентарног Савеза за бољу будућност.

Избор за члана Председништва из реда Хрвата је поларизованији.

Актуелни члан Председништва Жељко Комшић после два узастопна мандата одлази, а његова Демократска фронта кандидовала је Славена Ковачевића.

У трци су још Зденко Лучић (ХДЗ 1990 и још четири странке) и Даријана Филиповић из Хрватске демократске заједнице БиХ, странке која је на власти на свим нивоима.

У Федерацији бирају и посланике Представничког (доњег) дома ентитетског парламента и чланове скупштина десет кантона.

За разлику од Републике Српске, у Федерацији БиХ се председник и потпредседници не бирају директно, већ их именује парламент тог ентитета.

Шта се дешава са гласањем у Београду

Право гласа у иностранству има 48.074 држављана БиХ, који су се регистровали на интернет страници Централне изборне комисије.

Највише пријава је из Немачке, Швајцарске, Аустрије и Хрватске.

За Опште изборе 2026. гласање је предвиђено у 20 дипломатско-конзуларних представништава, међу којима је и Амбасада у Београду.

Неколико дана пре избора није било сигурно да ће гласање бити омогућено, због повлачења особља амбасаде почетком месеца.

Међутим, амбасадор Александар Врањеш рекао је да ће 51 пријављени држављанин БиХ моћи да гласа у Београду 4. октобра.

Министар спољних послова Елмедин Конаковић повукао је особље из Амбасаде у Београду и протерао двојицу дипломата Србије из БиХ после сахране ратног злочинца Ратка Младића, осуђеног за геноцид и друге ратне злочине 1990-их.

Младић је сахрањен у Београду, уз војне почасти и присуство неколико министара из Владе Србије.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk