Године чекања на дијагнозу ендометриозе: Нова технологија доноси наду

За хиљаде жена, постављање дијагнозе ендометриозе може да траје годинама.

Нова техника скенирања, развијена у пилот-студији на Универзитету у Оксфорду, могла би да омогући раније откривање ове болести.

Метода комбинује ЦТ снимање са молекуларним трагачем како би идентификовала ране промене ендометриозе, које се често не уочавају стандардним прегледима.

Уколико се њена ефикасност потврди у већим истраживањима, ова технологија би могла женама да пружи брже објашњење за њихове симптоме, наглашавају научници.

Ендометриоза погађа једну од десет жена у Великој Британији и представља болно стање у којем ткиво слично слузокожи материце расте ван ње.

У просеку, на дијагнозу се чека и до девет година.

Симптоми могу да буду веома изражени и разноврсни - од обилних менструација до екстремног умора и болова у стомаку.

Пацијенткиње се често подвргавају бројним прегледима, иду на ултразвук и понекад магнетну резонанцу (МРИ).

Међутим, стандардни снимци не откривају увек болест и углавном показују промене које се јављају тек у одмаклим фазама, каже докторка Татјана Гибонс, водећа истраживачица студије.

„То значи да многи и даље имају симптоме, иако им се говори да су налази уредни“, објашњава.

Додаје да рана дијагноза може људима да помогне да донесу важне одлуке и планирају сопствени живот.

'Веома дуг и исцрпљујући пут'

Габријели Пирсон, суоснивачици хуманитарне организације Menstrual Health Project, дијагностикована је ендометриоза у 23. години, после више од деценије погоршавања симптома и низа погрешних дијагноза.

Тридесеттрогодишњакиња каже да би, „да су је раније чули и да јој је дијагностикована (ендометриоза), данас била у потпуно другачијој ситуацији“.

Ендометриоза јој је захватила црева, бешику и јајник и оставила трајна оштећења.

„Због бола и компликација нисам могла да напредујем у каријери нити да упишем факултет“, каже Пирсон.

„То има ланчани ефекат на ментално здравље, финансије, посао и плодност.

„Зато мислим, ако би људи били раније дијагностиковани и имали већу шансу за продужени квалитет живота у млађем узрасту, то би им заиста много помогло.“

Пирсон је имала само 10 година када су почели њени исцрпљујући менструални болови.

Са сваком залогајем хране који би појела, развијале су јој се болне стомачне тегобе.

Рекли су јој да је то „зато што је жена“, а затим је приписано синдрому раздражљивих црева или стресу.

Годинама је одлазила код лекара, све док није пронашла једног опште праксе који је рекао да је вероватно у питању ендометриоза.

„Био је то веома дуг пут и дефинитивно нам је потребна већа прецизност код прегледа“, каже Пирсон.

„Заслужујемо нешто што је доследније и поузданије за пацијенте, и што је такође неинвазивно.

„Мучила сам се инвазивним ултразвуком, који је био веома болан", додаје.

Њен ултразвук су лекари различито тумачили.

Годинама касније, оперисана је лапароскопијом како би добила коначну дијагнозу, јер је осећала да заиста мора да зна шта се дешава.

Погледајте пет ствари које треба знате о раку грлића материце

Нови налази су 'заиста узбудљиви'

Иако пацијенткињима могу да буду понуђене одређене терапије, једини начин да се тренутно постави дефинитивна дијагноза јесте лапароскопија, при којој се мала камера уводи у тело кроз мали рез на стомаку.

У студији је 19 људи са потврђеном или сумњивом ендометриозом имало ЦТ снимање заједно са инјекцијом молекуларног трагача званог марациклатид.

Он се везује за области где се формирају нови крвни судови, за које се сматра да су кључни део раног развоја ендометриозе.

Нова техника је успела да тачно открије присуство или одсуство ендометриозе код 16 жена.

Такође је исправно идентификовала 14 од 17 случајева ендометриозе који су касније потврђени операцијом.

Гибонс каже да су налази „узбудљиви“.

Ова техника „нуди веома обећавајући дијагностички и алат за праћење, посебно за површинску перитонеалну ендометриозу (која се сматра раним обликом болести), која је најчешћа, а уједно и најтежа за откривање".

Докторка Луси Витакер, гинеколошкиња и истраживачица са универзитета у Единбургу, која није учествовала у студији, каже да постоји „очајничка потреба за новим неинвазивним техникама снимања“.

„Ово су заиста узбудљиви прелиминарни подаци који захтевају даља истраживања“, каже она.

„Ако се потврде, то нам даје праву прилику да интервенишемо у ранијој фази и помогнемо људима да раније добију дијагнозу и потенцијално размотре лечење", додаје докторка.

Нова техника би такође могла да има улогу у истраживању како се болест мења током времена, као и како различите опције лечења функционишу.

Витакер додаје да скенирања и коришћени трагач подразумевају изложеност зрачењу, што треба пажљиво размотрити и упоредити са ризицима лапароскопије, на пример.

Рад је објављен у часопису Лансет, а водили су га Одељење Нуфилд за женско и репродуктивно здравље универзитета у Оксфорду и компанија Serac Healthcare.

Симптоми на које треба обратити пажњу:

Додатно извештавање: Вики Лодер

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk