Пет изазова пред Студентском листом

Свргавањем дугогодишњег аутократског лидера Александра Вучиц́а на парламентарним изборима, студентски покрет у Србији остварио је снове које сањају хиљаде демонстраната широм света.

Сада, међутим, долази тежак посао владавине, а у томе ни студенти ни њихови одабрани кандидати - углавном професори и лекари - немају искуства.

Нижу се питања: ко ц́е из овог покрета без вође бити премијер, каква ц́е бити њихова политика и може ли се група политичких дебитаната ујединити како би ојачала привреду, искоренила корупцију и жонглирала сложеним међународним односима?

Одговори ц́е одредити политичку стабилност Србије и њених односа са Кином, Русијом, Сједињеним Америчким Државама (САД) и Европском унијом (ЕУ), највећим трговинским партнером Београда.

Победа студената ц́е „вероватно покренути широке институционалне и политичке промене усмерене на борбу против корупције, владавину права и боље јавне услуге, процењује консултантска група Тенео Глобал Ресеарцх.

„Међутим, бирократски отпор реформама и ограничено искуство покрета у управљању могли би да учине транзицију изазовном.“

Студентска листа, нови политички актер, настала из масовних протеста после новосадске трагедије и погибије 16 људи, уочи избора је представила уопштени план од 11 тачака, истичући као приоритет борбу против корупције.

У досадашњим јавним иступима кандидата Студентске листе за посланике било је понекад и опречних ставова.

Шта их чека пошто положе заклетве у скупштини, а потом формирају нову владу?

Правосуђе

У правосуђу, једној од најважнијих полуга власти, на већини најистакнутијих места - судијских и тужилачких - још су они које је поставио досадашњи режим.

Ипак, током недеље је Врховно јавно тужилаштво почело да чешља рад Вишег јавног тужилаштва у Београду на чијем челу је Ненад Стефановић, за кога се тврдило да је близак досадашњим властима.

Стефановић и Министарство правде, које и даље води Вучићев кадар, тврде да је реч о уобичајеним, редовним контролама.

Из ЕУ годинама упозоравају на притисак у српском правосуђу.

Ослобађање судова и тужилаштва међу кључним је тачкама програма студентског покрета.

Залажу се за преиспитивање поступака јавних функционера и одговорност оних који су злоупотребили положај, огрезли у корупцији или кршили људска права, Устав и законе.

Полиција

Један од приоритета нових власти биће реформа Министарства унутрашњих послова (МУП), као и прекидање веза државних институција са организованим криминалом, изјавио је Јово Бакић, кандидат Студентске листе за посланика у скупштини.

„Ако се зна ко су професионални полицајци, а ко криминалци у МУП-у, онда и неће бити тако тешко, а ми већ знамо ко су неки професионални полицајци, а знамо и за неке криминалце", рекао је Хрватској радио-телевизији (ХРТ).

„Већ радимо на томе, а позваћемо и неке пензионисане полицијске стручњаке који су се доказали као професионалци и спровешћемо реформу МУП-а", поручио је.

Темељна контрола рада МУП-а је међу 11 кључних тачака програма студентског покрета, уз отказе, како су рекли, корумпираних припадника.

Најавили су оснивање Специјалне тужилачке полиције, сачињене од истражитеља, који би одговарали директно тужиоцу, а не МУП-у као до сада.

Траже одлазак руководилаца свих полицијских служби.

Током антивладиних протеста, студентски покрет и демонстранти оптуживали су полицију за прекорачивање овлашћења и бруталност.

Погледајте: Шта је тужилачка полиција коју предлаже Студентска листа

Привреда и корупција

Званичници одлазеће СНС непрестано су се хвалили привредним успесима, наглашавајући раст плата и пензија, довођење страних инвеститора, смањење јавног дуга и инфраструктурне пројекте.

Опозиционе странке и неке невладине организације оптуживале су власт за корупцију, нетранспарентност уговора и прекомерно задуживање, што су државни званичници одбацивали.

На листи Индекса перцепције корупције, Србија је на 116. од 182 места у свету, што је најлошија позиција у последње две деценије, саопштили су из организације Транспарентност 2025.

„Србија је економски исцрпљена, а сврставају нас у водеће земље по корумпираности, све су то јако лоше околности", рекао је Дејан Шошкић, кандидат Студентске листе и бивши гувернер Народне банке Србије.

Додатни проблем је раст дуга јавних предузећа и мањак у касама градова и општина, додао је.

Борба против корупције једна је од кључних тачака студентског програма, уз „одузимање нелегално стеченог богатства чиме ће се ослободити стотине милиона евра за нова јавна улагања и оно што је грађанима Србије годинама ускраћивано".

Залагаћемо се и за повратак незаконито присвојене јавне имовине у буџет Србије, свуда где је могуће томе ући у траг, изјавио је Шошкић после избора у интервјуу ТВ Инсајдеру.

Студентска листа најавила је и ревизију свих уговора које је потписала држава, посебно у грађевинским пројектима, како би се утврдила техничка исправност и безбедност.

У делу програма о привреди, студенти кажу да ће се залагати за измену Закона о раду, према којем ће максималан рад на одређено бити 12 месеци, чиме ће се „укинути вишегодишња уцена запослених и обезбеђена сигурност".

Погледајте: Дејан Шошкић за ББЦ о страним инвестицијама

Један од оспораваних пројеката је и организовање међународне изложбе Експо у Београду 2027.

Експо неће бити отказан и поштоваћемо потписане међународне уговоре, поручио је Илија Срдановић, први на Студентској листи, у предизборном интервјуу за ББЦ.

У делу програма о привреди кажу да ће се залагати за измену Закона о раду, према којем ће максималан рад на одређено бити 12 месеци, чиме ће се „укинути вишегодишња уцена запослених и обезбеђена сигурност".

„Стране инвестиције би требало да доносе високу технологију коју иначе немамо, а у Србији, готово без изузетка, нису се десиле", рекао је Шошкић у предизборном интервјуу за ББЦ на српском.

Нова власт наследиће нерешено питање Нафтне индустрије Србије (НИС), кључне компаније за српску привреду, која је више од годину дана под америчким санкцијама због већинског руског власништва.

Представници Студентске листе нису се до сада конкретно изјашњавали о НИС-у.

Није познат ни њихов план о највећим јавним предузећима - Електродистрибуцији Србије (ЕПС), Телекому и Србијагасу, такође кључној компанији за функционисање српске привреде, на чијем је челу дуго година Душан Бајатовић, кадар Социјалистичке партије Србије (СПС), верног партнера СНС-а.

СПС после 36 година, колико постоји, није прешао цензус и неће бити у скупштини.

Погледајте: Илија Срдановић за ББЦ на српском о плановима Студентске листе за Експо

Косово

Донедавна власт тврдила је да су међу приоритетима спољне политике европске интеграције, али је једна од кочница на том путу и питање Косова, које је 2008. једнострано прогласило независност коју Србија не признаје.

Признање Косова је „неопходан предуслов за европски пут" Србије, поручила је Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, током посете Београду 2023.

Напретка у дијалогу Београда и Приштине већ дуже време нема, иако је потписано неколико споразума о нормализацији односа под окриљем ЕУ.

Наставак дијалога је у студентском плану, а платформа о разговорима, односно даљој будућности Косова биће у складу са Уставом, рекао је Срдановић. 

Поштоваће се међународно договорени протоколи, али би њихова усклађеност, између осталог и Бриселског споразума са Уставом, могла да буде преиспитана, додао је.

Студентска листа ће се водити начелима Устава, према којем је Косово и Метохија покрајина и део територије Србије, изричит је Радомир Саичић, један од кандидата СЛ за посланике.

Спољна политика: ЕУ, Русија, Америка и Кина

Осим куртоазних честитки победницима избора и уопштених фраза, попут 'сарађиваћемо', из Вашингтона, Москве и Пекинга није било дужих коментара.

Зато јесте из Брисела.

Званичници ЕУ су били опширинији у освртима на исход избора у Србији, поручујући да су спремни да пруже подршку реформама у области владавине права, слободе медија, борбе против корупције и јачања демократских институција.

У Србији може да почне ново поглавље и врата ЕУ су отворена, рекла је Марта Кос, европска комесарка за проширење.

Србија наставља пут европских интеграција, на шта се обавезала 2000. и усагласиће државну унутрашњу политику са поглављима 23 и 24 (владавина права, слободни медији) основним препрекама за улазак у ЕУ, додао је Срдановић.

Готово пет година Београд није отворио ниједан кластер у преговорима са ЕУ, а истраживања јавног мњења показују да је подршка европском путу у паду.

Александар Бауцал, кандидат Студентске листе, изјавио је да је „циљ да се прво успостави држава која ће радити за грађане, а да ће онда на референдуму одлучити приступа ли се ЕУ или не".

На вишемесечним антивладиним протестима било је приметно одсуство застава ЕУ.

Брисел је доскорашњу власт у Србији критиковао због неувођења санкцији Русији услед њене инвазије на Украјину, покренуте у фебруару 2022.

Уз Белорусију и Босну и Херцеговину, Србија је једина држава у Европи која није увела санкције Москви.

Током кампање, на налогу Студенти у блокади на Иксу објављено је да неће уводити санкције Русији.

„Поштујемо Русију као велику силу, нашу историјски важну партнерку и у многим случајевима заштитницу и ту неће бити никаквих промена", изјавио је у гостовању Раша тудеј Балкан (Russia Today), телевизији под руским утицајем забрањену у ЕУ.

Будући спољнополитички правац Србије требало би да зависи од интереса њених становника, изјавио је Срдановић за ББЦ на српском.

Србија би по питању Русије требало да води рачуна о властитим стратешким интересима, посебно имајући у виду енергетску зависност и сарадњу двеју земаља, рекао је.

Погледајте шта је Илија Срдановић за ББЦ рекао о односу Србије са Русијом и ЕУ

Сједињене Америчке Државе

Односи Србије и САД-а били су оптерећени дијаметрално супротним позицијама Београда и Вашингтона током сукоба у бившој Југославији 1990-их, као и по питању независности Косова.

Од почетка 21. века, однос је чешће добар него лош, посебно током мандата Доналда Трампа, а назнака додатног унапређења био је потписан споразум о Стратешком дијалогу потписан у јулу ове године.

Месец дана касније, двојица конгресмена из различитих странака предложили су закон о Србији који оштро критикује доскорашње власти, тврдећи да „урушавају демократију и негују блиске односе са Русијом, Кином и Ираном".

Реакција америчког Стејт департмента после победе студентског покрета била је учтива и штура.

„Радујемо се проширењу нашег партнерства са Србијом и сарадњи са њеним новоизабраним посланицима док настављамо да јачамо моментум створен прошле године, који обухвата Стратешки дијалог", рекао је портпарол Стејт департмента за ББЦ на српском.

Представници Студентске листе нису се изјашњавали о односу са Америком.

Кина

Кина је један од најважнијих партнера Србије, а Вучић и кинески лидер Си Ђинпинг у више наврата су говорили о 'челичном пријатељству'.

Током недавне посете Пекингу, Вучић је добио највиши кинески орден за странце.

Али то чврсто пријатељство проткано је дуговима - од 2000. до 2022, Србија је примила 7,7 милијарди долара из Кине, а огроман део кроз зајмове.

Од доласка СНС-а на власт, кинеске фирме су се разгранале по Србији, управљају неколицином рудника, међу којима и злата у Бору, као и неким другим фабрикама.

Учествовале су и готово свим већим инфраструктурним пројектима, па и обнови зграде Железничке станице у Новом Саду, на којој се 1. новембра 2024. пала обрушила надстрешница када је погинуло 16 људи, а једна жена тешко повређена.

Попут Москве, ни Кина не признаје независност Косова, што су званичници често истицали као знак савезништва у Уједињеним нацијама (УН).

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk