Зашто Европљани немају клима уређаје и хоће ли се то променити

Слике дугачких редова и гужви испред продавница клима уређаја у Француској обишле су свет у тренуцима када се западна Европа нашла на удара изузетно јаког топлотног таласа, а температуре прелазиле и 40 степени Целзијуса.

И док су расхладни уређаји уобичајена ствар на Балкану, често наружујући и приватне и јавне објекте, у Француској само четвртина домаћинстава има уграђене климе.

У Шпанији и Италији, тај проценат је око 50 одсто.

Оваква ситуација у Европи представља мешавину политике - борбе зеленог покрета против уређаја, локалних културолошких навика и заштите архитектуре, као и високих цена уградње и рачуна за струју.

„Клима уређаји су проблем у градским центрима због заштите наслеђа.

„А у Француској постоји и тај аспект што се клима уређаји повезују са нуклеарном електричном енергијом", каже Клемен Гајар, француски урбаниста специјализован за биоклиматски дизајн, у писаном одговору за ББЦ на српском.

Већину електричне енергије у Француској, између 67 и 70 одстог, производе нуклеарне електране, подаци су Светске нуклеарне асоцијације.

Упркос противљењима зеленог покрета и забринутостима због трошкова, европско тржиште клима уређаја расте, подаци су Европске комисије.

„У земљама Европске уније (ЕУ) 1990. године било је седам милиона јединица, деценију касније 57 милиона, а процењује се да би до 2030. могле да премаше 100 милиона", каже Стијн Ренебог, заменик генералног секретара Еуровента, европске асоцијације за индустрију климатизације, за ББЦ на српском.

Само око 20 одсто домаћинстава у ЕУ поседује клима уређај, подаци су Међународне агенције за енергију (ИЕА).

Од 21. јуна до краја месеца забележено је више од 1.300 додатних смртних случајева „повезаних са високим температурама у Европи“, потврдила је Светска здравствена организација (СЗО).

„Топлотни стрес се често назива 'тихим убицом' - а европски домови, радна места и школе нису изграђени за ове температуре“, рекао је Тедрос Гебрејесус, шеф СЗО.

Француско национално министарство здравља саопштило је да је од 17. јуна у земљи забележено чак 1.000 више смртних случајева него што се очекивало.

Многи од преминулих су људи старији од 65 година.

„Климатизација је најчешц́а у јужним и медитеранским земљама, посебно на Кипру, Малти, у Грчкој, Хрватској, Италији и Шпанији.

„Много је ређа у северној и северозападној Европи, међу земљама попут Немачке, Холандије, Ирске и нордијских", објашњава Ренебог из Еуровента.

Једно од важних фактора је начин реновирања зграда и кућа како би се смањила потрошње енергије.

То би, тврде стручњаци, могло да доведе до смањене потребе за уградњом клима уређаја.

„Приликом реновирања зграде редослед би требало да буде следећи - спољна заштита од сунца, инсталација плафонских вентилатора, па онда клима уређаја ако је потребно", говори урбаниста Гајар.

Указује на пример Сједињених Америчких Држава (САД) где се комбинују плафонски вентилатори и климе.

„Плафонски вентилатори су веома заступљени у САД - око 80 одсто зграда има бар један и требало би да се развију и у Европи.

„Комбинација клима уређаја и плафонског вентилатора смањују потрошњу приликом хлађења до 30 одсто", тврди.

Колико су Американци навикли на вештачки начин расхлађивања говори и податак Светског економског форума из 2020. да је чак 90 одсто домаћинстава у овој земљи користило клима уређаје.

„У Европи није толики изазов у новим зградама, где хлађење може да буде интегрисано у дизајн од почетка.

„Изазов је углавном у постојец́им зградама, које у многим деловима Европе нису пројектоване имајуц́и у виду хлађење", додаје Стијн Ренебог.

Усред последњег топлотног таласа широм континента, ЕУ је предложила закон којим ће фирме и мајстори приликом уградње клима уређаја бити обавезни да информишу колико су енергетски ефикасни ови системи.

Циљ овог предлога је, како се тврди, да се људима помогне да управљају сопственим рачунима за енергију.

„Ако, на пример, одете куц́и и позовете монтера да покушате да уградите клима-уређај у стан овог поподнева јер не подносите вруц́ину, мало је вероватно да ц́ете добити списак монтера и понуду", рекао је званичник Европске комисије за агенцију Ројтерс.

„Желимо то да променимо", додао је.

Инвазија Русије на Украјину подигла је цене енергената, потом и сукоби на Блиском истоку, а за многе Европљане трошкови напајања клима уређаја и даље су високи.

Чак 42 одсто испитаника у Француској не може да их приушти, подаци су истраживања на нивоу Европске уније (ЕУ).

У ЕУ, 38 одсто испитаника каже да не може да плати клима уређај, наводе у заједничком извештају Европска агенција за животну средину (ЕЕА) и Европска фондације за побољшање услова живота и рада (Еурофаунд).

Упркос свему, азијски произвођачи клима уређаја, као што су јужнокорејски Самсунг Електроникс, кинески Мидеа и јапански Мицубиши Електрик, бележе раст продаје, пре свега у земљама као што су Француска, Шпанија и Италија, објавила је агенција АФП крајем јуна.

Забринутост због трошкова због рада клима је донекле преувеличана, тврди Стијн Ренебог из Еуровента.

„Хлађење дома током најтоплијих недеља у години коштац́е нешто више новца.

„Али у вец́ини европских климатских услова, овај трошак је и даље мали у односу на трошкове грејања током зиме", говори он.

У Француској је питање климе досегло и политичке висине.

Лидерка крајње деснице Марин Ле Пен рекла је да жели климатизацију за све, док на другом крају спектра њен ривал са крајње левице Жан-Лик Меланшон то назива „лажним решењем које погоршава проблем“.

Емануел Грегоар, социјалистички градоначелник Париза, чак је појединачне клима уређаје назвао пошастима.

Случај је доспео и до Брисела, седишта ЕУ, али је Ана Каиса Итконе, портпаролка Европске комисије рекла да та институција „нема посебан став" о климатизацији.

Додала је, међутим, да су мере грејања и хлађења, као и побољшање енергетске ефикасности зграда, део нове стамбене политике ЕУ која се развија, рекла је Итконен.

„Зграда са превише застакљених површина имају десет пута већу потребу за хлађењем од нормалне зграде", објашњава урбаниста Гајар оно што сматрам једном од суштина енергетске ефикасности у данашњој европској архитектури.

Власти у неким европским земљама, попут Немачке у којој се процењује да само око шест одсто домаћинстава има клима уређаје, пронашле су алтернативне начине да расхладе становништво.

Берлинска полиција распоредила је два водена топа како би охладила пролазнике на плус 41, а млаз је овај пут ипак био слабији него приликом неких од интервенција на демонстрацијама у главном граду Немачке.

Погледајте видео: Полицијски водени топови у сврху расхлађивања људи

Док се строги прописи не промене или не прођу топлотни таласи који су због климатских промена све чешћи - Европљани се сналазе.

„Радим све што и остали - покушавам да останем у хладу и пијем много воде", рекла је Сузана, становница Беча, за АФП на обали Дунава, у главном граду Аустрије.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk