'Радије бих живео кријући се у Америци до краја живота него се вратио у Сомалију'

Месецима пошто је објављено да се налет имиграционих агената на Минесоту приводи крају, страх и даље влада у неким подручјима ове америчке државе.

Текућа операција, која је изазвала националне протесте након што је убијено двоје америчких држављана, оставило је неке становнике поприлично узнемирене, нарочито у највећој сомалијској заједници изван Африке, која живи у граду Минеаполису.

Абди, 23-годишњак из Сомалије чије је име промењено да би му се заштитио идентитет, један је од оних који живе у сенци, престрављен од преосталих тешко наоружаних и маскираних имиграционих агената који патролирају градом.

„Није се завршило“, каже Абди за ББЦ, објаснивши колико ретко остаје на једном месту дуже од пет ноћи и како кришом одлази на посао.

Он каже да су неки његови пријатељи били приведени недавно иако су, попут њега, имали документа који доказује њихов Привремени заштићен статус (ТПС).

Тај статус омогућава људима из земаља погођених сукобом, катастрофом или ванредним ситуацијама да живе и раде легално у САД на ограничени временски период.

Администрација председника Доналда Трампа тражила је да се укине ТПС за сомалијске имигранте до 17. марта, чиме би било погођено око 2.500 људи, тврдећи да је побољшана безбедност у овој афричкој земљи.

Међутим, федерални судија је привремено забранио властима да их уклоне.

И пре тог датума, 3.000 агената имиграционе службе (ИЦЕ) послатих у Минесоту постројавали су људе, од којих су неки већ депортовани.

Операција, заједно са неким омаловажавајућим коментарима које је изрекао Трамп о сомалијској заједници, допринели су да се они осећају прогоњено.

У САД има око 260.000 људи сомалијског порекла, од којих је више од половине рођено у земљи, док је још много других натурализовано, према америчком Заводу за попис.

Ове бројке су много веће од оних који су ту илегално, према вођама сомалијске заједнице.

Многи су стигли у годинама после пада последње владе која је контролисала читаву Сомалију 1991. године.

Земља је проживела хроничне суше и знала за врло мало мира од тада, а протекле две деценије се борила против исламистичких милитаната, посебно оних из Ал-Шабаба, групе у савезништву са Ал-Каидом.

Абди је напустио Сомалију 2022. године, побегавши након што су, каже, борци из Ал-Шабаба покушали да га регрутују.

„Потрошио сам око 15.000 долара да бих стигао овамо. Моја породица је дала све“, рекао је он, говорећи тихо у слабо осветљеном ходнику стана.

Купио је кенијски пасош од кријумчара и одлетео за Бразил, одакле је отпочео дуго путовање ка САД кроз Даријен Геп, део џунгле између Колумбије и Панаме.

Позната је као једна од најопаснијих имигрантских маршрута на свету.

„У једном тренутку сам загазио на мртво тело“, рекао је он.

Пошто је стигао до америчко-мексичке границе, прешао је у САД и поднео захтев за азил.

Према правном савету, пријавио се и за ТПС, што му је омогућило да живи и ради у земљи до 2029. године.

Међу приведенима у рацијама ИЦЕ-а били су и неки становници са двојним америчко-сомалијским држављанством, мада је њихова родбина била превише уплашена да би разговарала са мном.

Друге породице раздвојене депортацијама у Сомалију такође су се плашиле да дају изјаве.

Ако неко буде депортован, прети му десетогодишња забрана повратка у САД, понекад и дуже од тога, одсекавши га од живота у земљи, баш као и деце коју су можда оставили за собом.

Америчко Министарство за унутрашњу безбедност каже да је његова 'Операција Метро талас (или налет)' у Минесоти била тријумф јавне безбедности.

„Ухапсили смо више од 11.000 криминалних илегалних страних држављана који су убијали Американце, повређивали децу и ширили терор у Минеаполису зато што политичари који заступају пружање уточишта одбијају да заштите сопствени народ и уместо тога штите криминалце“, написало је Министарство у одговору ББЦ-ју.

Чврст став према имиграцији био је главни ослонац Трампове кампање за победу на изборима 2024, и остаје његова најјача политика у анкетама, иако је и даље више људи не одобрава него што га подржава, према најновијим подацима Ипсоса.

Абди и даље читаву ситуацију доживљава као егзистенцијалну кризу.

„Радије бих живео овде кријући се до краја живота него да се вратим у Сомалију.

„Тамо би ми живот био угрожен“.

Погледајте: Прича о породици коју је раздвојила Трампова имиграциона политика

За градоначелника Минеаполиса Џејкоба Фреја, такви страхови указују на контрадикцију у срцу америчке политике.

„Федерална влада тврди да нема потребе за Привременим заштићеним статусом у САД, а истовремено упозорава људе да не иду у Сомалију јер је тамо опасно“, каже он за ББЦ.

„Шта је сад ту истина?“, пита се градоначелник.

Ходајући кроз делове Минеаполиса, дома неколико имигрантских заједница, утицај рација је и даље видљив, иако се свакодневни живот полако враћа у нормалу, а школе поново почињу да раде.

Неколико радњи и ресторана и даље је затворено током иначе прометног периода.

На паркиралишту испред кинеског ресторана за храну за наручивање, срећем се са возачем 'паука' који одвози аутомобиле.

„Чуо сам да је ИЦЕ привео власника и запослене у ресторану и да је због тога затворен“, каже.

Додаје да нека возила стоје ту данима зато што се њихови власници плаше да дођу по њих.

„Живимо у неким веома мрачним временима“, изјавила је недавно конгресменка из Минесоте на конвенцији Демократске странке у Минеаполису.

После тога, прва Американка сомалијског порекла у америчком Конгресу, говорила је за ББЦ о томе колико је страховито било последњих неколико месеци, чак и за децу, наглашава.

„И даље влада страх да ће вас зауставити на улици, да ће зауставити ваше родитеље.

„И здравствени центри су били погођени.“

Као жестока Трампова критичарка, она је довела у питању размере операције и тактику ИЦЕ-а.

„Разлика између онога што смо претходно виђали код других влада, међу њима и за време администрације Барака Обаме која је имала једну од највећих стопа удаљавања људи, јесте да је тај процес био спровођен без стварања хаоса и страха.

„'Операција Метро налет' је спровођена тако што је на улице извођен велики број маскирани људи који не могу да буду идентификовани, и са оружјем војне класе упереним у људе.

„Оно што смо видели овде подсећало је на ратну зону“, каже она.

Министарство инсистира на томе да они који су у САД легално немају од чега да страхују и да су агенти ИЦЕ-а носили маске да би се „заштитили од доксовања симпатизера терориста“.

„Доксовање“ је кад се личне информације објављују из зле намере на интернету.

Према Министарству, број напада на службенике ИЦЕ-а је порастао.

Напетост је била распирена и Трамповим коментарима о Сомалијцима, назвавши их „смећем“.

„Не желим их у нашој земљи, бићу искрен према вама... њихова земља ништа не ваља и постоји добар разлог за то“, рекао је Трамп новинарима.

Амерички председник је изнова истицао дуготрајни скандал који уздрмао сомалијску заједницу у Минесоти.

Десетине људи су оптужене због шеме за коју федерални тужиоци кажу да подразумева добротворну организацију која је преварантски наплаћивала влади Минесоте оброке за децу током пандемјје ковида-19.

Гувернер Тим Волц најавио је да одустаје од кампање за реизбор после критика због начина на који је он решавао овај проблем.

Истрага наводне преваре појачана је рацијама на више од десетине центара за дневни боравак деце.

Али Омар је рекла да се спровођење имиграционе политике не сме везивати за засебне кривичне случајеве.

„Већина оптужених су амерички грађани“, додала је она.

Џим Абелер, републикански члан Сената Минесоте, критичан је према тактици ИЦЕ-а, али сматра и да она указује на дубље политичке пропусте који морају бити исправљени.

„Не мислим да је ово страначко питање.

„Наша национална имиграциона политика је хаотична и обе странке већ читаву деценију нису успешне“, каже он за ББЦ.

Трампове увреде су ослабиле подршку Републиканској странци међу Сомалијцима из Минесоте, где је, на изборима 2024, имао неке обожаваоце у друштвеној конзервативној заједници.

„Гласала сам за Трампа и зажалила због тога“, рекла ми је Фос Абе из Минеаполиса.

„Да нисам гласала за њега, не би могао да нас назове 'смећем'“, додала је.

Једна ствар коју је 'Операција Метро налет' успешно урадила јесте - удруживање људе на неочекиване начине.

У њих спадају сомалијско-амерички имам Шариф Мухамед и Џејн Бакли Фарли, пасторка из Евангелистичко-лутеранске цркве у Америци.

Упознала сам их у џамији у Минеаполису, где је имам описао како је криза ојачала везе међу верским групама.

„Рације ИЦЕ-а створиле су веће заједништво и јаче братство и сестринство“, каже.

Пасторка је сагласна.

„Кад се десио налет, људи су се удружили, питајући где је потребна помоћ и како можемо да реагујемо“, испричала је.

Заједно су поставили неформалне системе узбуњивања како би упозорили становнике кад су имиграциони агенти у близини.

Била је то права народна реакција на климу страха.

Међу овим добровољцима били су и Рене Гуд и Алекс Прети, двоје америчких грађана које су убили федерални имиграциони агенти током рације у јануару.

Испред џамије сам срела и Лису и њеног мужа, пензионисани белачки пар који су добровољци-посматрачи.

Тражећи да јој не објавим презиме, Лиса ми је објаснила како су становници и даље опрезни и да користе пиштаљке да упозоре друге ако примете имиграционе агенте.

„Тише је, али су и они постали подмуклији. Уклапају се у околину, тако да их је теже приметити“, каже она.

За Абдија, ове волонтерске мреже нуде утеху, мада признаје да је он лично неутешан.

„Надали смо се у будућности у Америци. Наш сан је уништен“, каже он.

Додатно извештавање: Брајан Киса, Том Санторели и Луси Флеминг

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk