СНС у 2025. добио из буџета више него 21 парламентарна странка заједно

Владајућа Српска напредна странка (СНС) суочава се са највећим изазовима откако је пре више од 13 година дошла на власт и преузела све полуге моћи.

Масовни антивладини протести, изразите поделе у друштву, растућа подршка студентима, неразјашњена убиства и криминални бомбашки обрачуни усред дана, распрострањена корупција, као и америчке санкције Нафтној индустрији Србије (НИС), компаније од које зависи целокупна српска привреда, неки су од највећих од разлога за главобољу владајуће елите.

Крајем јануара 2025. пала је и Влада Србије.

Милош Вучевић, дотадашњи премијер, поднео је оставку после напада на студенте у Новом Саду док су антивладини протести били у пуном јеку.

Ипак, ниједан од ових проблема не види се у завршном рачуну странке чији је, формално, Вучевић председник.

СНС је у 2025. години добила око 1,1 милијарду динара из буџета за редован рад и локалне изборе.

То је више него све остале странке заједно.

Прецизније, добили су за око 18 милиона више него 21 парламентарна странка укупно, међу њима и Социјалистичка партија Србије (СПС), дугогодишњи коалициони партнер напредњака.

У тренутном сазиву скупштине представнике имају 24 странке или коалиције.

СНС има убедљиво највише посланика у садашњем сазиву Скупштине Србије - 110 од укупно 250 места.

После СНС-а, највише из буџета је добио опозициони Народни покрет Србије (НПС), који предводи Мирослав Алексић.

Разлог за оволику разлику је апсолутна власт напредњака у целој Србији.

Странке добијају буџетски новац за редован рад и изборне кампање, што је прописано Законом о финансирању политичких активности.

Ово прво им следује само ако на изборима пређу цензус и добију представнике у скупштини - републичкој, покрајинској или локалној.

Износ се дели сразмерно броју гласова.

Велики новац добија се после парламентарних или избора у великим градовима као што су Београд, Нови Сад, Ниш или Крагујевац.

Остало је значајно мање за укупан збир, објашњава адвокат Владимир Тупањац.

Средства из буџета су, тврди, само једна од предности владајуће странке.

„Кључна предност (председника Србије) Александра Вучића је у томе што има приступ информативном програму током целе године.

„Када све странке у кампањи поделе учешће у изборном програму на јавном сервису, то време је смешно, јер он не избија из информативе."

Странке добијају новац и из приватних извора, подсећа Тупањац.

Један од адута партија на власти је и такозвана функционерска кампања уочи избора, када званичник приписује заслуге за реализацију пројеката финансираних јавним новцем њему и његовој странци, додаје.

До објаве текста није објављен финанијски извештај из 2025. за две парламентарне странке, Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС) и Странку правде и помирења (СПП).

Прилози, новац од кирије и 'трећи човек'

Странке могу да приходују и кроз донације људи, фирми, чланарине или зараду од имовине коју имају.

На пример, СПС је прошле године зарадио око 81,3 милиона динара издавањем некретнина у власништву странке.

Њих су наследили од Савеза комуниста Југославије, а СПС већ годинама тако финансира рад, о чему је писао Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

За већину, буџет је главни извор прихода, а изузетак у 2025. биле су три парламентарне странке.

Српска народна партија (СНП), на чијем је челу министар без портфеља Ненад Поповић, добила је скоро 90 одсто новца кроз прилоге људи.

Негде око 60 одсто годишњих прихода овако је добио и Покрет социјалиста (ПС) Александра Вулина.

Обе странке су коалициони партнери СНС.

Прилози сами по себи нису незаконити, објашњава Тупањац.

Али, надлежни државни органи могу да провере да ли људи који странкама дају велике износе то могу и да приуште.

„Агенција за спречавање корупције би требало да у оваквим случајевима обавести Пореску управу како би проверила да ли је реч о покушају прикривања правог извора финансирања", предлаже Тупањац.

И владајућа странка део прихода добија од финансирања појединаца.

Од 408 прилога из 2025. године, њих 386 је СНС-у дало идентичан износ - 40.000 динара.

Ова пракса се понавља годинама, а због ње је Агенција за спречавање корупције контролисала ову странку.

После контроле извештаја из изборне кампање 2014. године, Агенција је од Вишег јавног тужилаштва у Београду тражила да против СНС-а покрене кривични поступак због сумње на прање новца, о чему је писао БИРН.

Тада су, између осталог, утврдили да су неки од дародаваца корисници социјалне помоћи.

Вучић је 2017. у интервјуу за Инсајдер покушао да објасни велики број прилога у идентичном износу кроз хипотетички пример.

„Седимо нас двоје, и буде ту и неки трећи човек.

„Ја не знам да ли је то тако, ал' претпостављам - кажем: 'а ја хоћу да дам 800 евра, али не могу да дам 800 евра... Ево ти, изволи новац, молим те, плати за нашу странку'."

Пет година касније, Тужилаштво је одлучило да нема основа за покретање кривичног поступка, иако су неки од давалаца потврдили да су новац добили у коверти од других, наводи се у службеној белешци тужилаштва о којој је писао ЦИНС.

У марту 2026. на адресу Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) стигао је захтев да дају мишљење о предлогу измена Закона о финансирању политичких активности.

Између осталог, у нацрту се представља покушај уређивања „кампање трећих лица", односно заобилазно кршење правила о финансирању кампање.

Овај нацрт „није ни покушао да испуни" неке од кључних препорука, наводи се у саопштењу организације Транспарентност Србија.

Напредњацима остао значајан 'кусур'

Странке новац могу да троше за изборне кампање, када их има, али и за редован рад партије.

Ту су кирија и рачуни за страначке просторије, рекламе, организовање догађаја, плаћено оглашавање у медијима, обука чланова, као и плате.

У 2025. одржани су локални избори у Зајечару, Косјерићу,Мионици, Неготину и Сечњу, па су странке део новца трошиле и за ове кампање.

За рекламни материјал уочи ових избора СНС је потрошио близу седам милиона динара, и још око 5,7 милиона за јавне догађаје.

Иако су потрошили највише - укупно око 712,4 милиона - напредњацима је прошле године остало око 437 милиона динара.

Изменама Закона о финансирању политичких активности из 2014. странке могу да буџетски новац, који добијају за редован рад, троше и на припрему за изборе.

У наредним изборима, вероватно ће бити и неких пионира на политичкој сцени.

После пада надстрешнице реновиране железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, студенти су месецима блокирали рад факултета, предводили масовне протесте, а онда и учествовали на локалним изборима као група грађана.

У неким срединама су ушли у локалне скупштине и добијаће новац који им следује из буџета.

Међутим, тај новац неће моћи да пребацују за, на пример, будућу предизборну кампању, каже Тупањац.

Када студенти или друге групе грађана уђу у скупштину на локалу или републици, стичу право на финансирање из буџета, али док се не региструју као странке не могу тај новац да преусмере на кампању.

Један од проблема је, тврди Тупањац, и то што је Агенција за спречавање корупције „заробљена институција“ под директним политичким утицајем извршне власти и владајућих странака.

Без добре воље тешко ће бити фер и поштене изборне кампање, додаје.

То пореди с играњем малог фудбала са пријатељима.

„Када на фаул дигнеш руку, противник каже 'извини, тако је', и судија није потребан.

„А кад хоћеш да превариш, џаба и видео асистенција (ВАР) и судија.“

Погледајте видео о изборима у Косјерићу: Прво гласање од почетка студентских протеста

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk