На продају 'суперкомпјутер' из 17. века

Време читања: 5 мин

Невероватни астролаб од месинга, односно ручни астрономски рачунар из 17. века, који је некада у власништву краљевске колекције града Џајпура у западној Индији, биће понуђен на аукцији у лондонском Сотбију.

Овај предмет је „вероватно највећи ове врсте који данас постоји“ и никада раније није био изложен, рекао је Бенедикт Картер, директор одељења за исламску и индијску уметност у Сотбију, за ББЦ.

Астролаб је био у власништву краљевске колекције махараџе Саваија Мана Синга Другог из Џајпура, а после његове смрти припао је његовој супрузи, махарани Гајатри Деви, једној од најгламурознијих жена тог времена.

Током њеног живота, предмет је доспео у приватну колекцију.

Астролаби су метални дискови са вишеслојним, међусобно повезаним компонентама, који су се у прошлости користили за одређивање времена, положаја звезда, правца Меке и праћење кретања неба.

„Они су у суштини дводимензионална пројекција тродимензионалног универзума.

„Поредим их са савременим паметним телефонима, јер се помоћу њих може урадити много тога“, каже Федерика Ђиганте из Оксфордског центра за историју науке, медицине и технологије.

„Можете да израчунате време заласка и изласка сунца, висину зграде, дубину бунара, удаљеност, па чак и да их користити и за предвиђање будућности. Заједно са алманахом, некада су употребљавани и за израду хороскопа", додаје.

Астролаби су настали у античкој Грчкој у другом веку пре нове ере.

У исламски свет су стигли до почетка осмог века.

У наредним вековима њихова производња цветала је у Ираку, Ирану, Северној Африци и данашњој Шпанији.

Предмет који ће бити понуђен на аукцији настао је у 17. веку у Лахору, у данашњем Пакистану, када је град био центар производње астролабова.

Направила су га браћа Каим Мухамед и Мухамед Муким, за једног могулског племића.

Њих двојица припадали су такозваној Лахорској школи - једном од најпознатијих центара за израду астролаба у то време.

Уметност израде ових предмета чувана је као део породичне традиције и преношена је са колена на колено.

За само два астролаба зна се да су их направила браћа - други, доста мањи, чува се у музеју у Ираку.

Овај је рађен по наруџбини племића Аква Афзале, који је управљао Лахором.

Масивност и раскошност предмета треба да одражавају високи положај наручиоца.

„Тежак је 8,2 килограма, пречника је 30 центиметара и висок је 46 центиметара, што је четири пута више у поређењу са типичним астролабом из 17. века", рекао је Картер.

„Поседује и упечатљиву међукултуралну димензију", додао је.

Показивачи звезда имају стандардна имена на персијском, поред санскритских еквивалената исписаних деванагари писмом, објаснио је.

На предмету су исписана 94 града, заједно са њиховим географским ширинама и дужинама, уз 38 показивача звезда са сложеним биљним орнаментима.

Има и пет прецизно калибрисаних плоча, а степени су подељени толико фино до „трећине степена“.

Овај ниво детаља одражава изузетно мајсторство Лахорске школе, која је у то време била „на врхунцу префињености“, каже Картер.

Овде су се техничка прецизност, функционалност и уметничка лепота спојиле на начин који је овај астролаб издвајао од ранијих примерака израђених у деловима Блиског истока, који су често били само функционални.

Предмет сведочи и о ширем научном занимању могулског двора, где су владари и њихови подређени показивали веће интересовање за достигнућа у астрономији и астрологији.

„Није само велики, леп и тежак, већ је толико прецизан да даје тачну висину небеског тела", рекла је Ђиганте.

Беспрекорно стање у коме се предмет налази, као и то што је припадао краљевској породици, привући ће музеје и колекционаре, наводи Сотби.

Процењује се да ће његова вредност бити између милион и по и два и по милиона фунти.

Рекорд тренутно држи отомански астролаб, направљен за султана Бајазита Другог, који је доста мањи, а продат је за мало мање од милион фунти 2014.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk