'Уживајте у представи, игноришите рат': Венецијанско бијенале на мети критика због Русије

Руска панк протестна група Пуси Рајот (Пуссy Риот) и украјинска Фемен, организовале су упечатљиви заједнички протест на овогодишњем Венецијанском бијеналу, зато што се Русија вратила на престижни сајам уметности први пут од потпуне инвазије на Украјину.

Активисти су се окупили у вртовима Бијенала - често описиваном као 'Олимпијада' уметности - да би извикивали протестне слогане испред руског националног павиљона, обучени у црно сем флуоресцентно ружичастих фантомки.

Док су чланови обезбеђења журили да затворе стаклена врата, демонстранти су активирали димне ракете и махали у ваздуху вичући: „Русија убија! Бијенале излаже!“.

На једном плакату је стајало: „Кустос је Путин, ту су и тела убијених.“

„Они пију вотку и шампањац у њиховом павиљону, натопљеном крвљу украјинске деце“, рекла ми је Нађа Толоконикова из Пуси Рајот, тврдећи да је притисак Русије да буде враћена на овај истакнути догађај био део њеног хибридног рата.

„Не ради се само о тенковима, дроновима, убиствима и силовањима у Украјини. Ради се и о култури, уметности, језику... ради се о начину на који Русија покушава да покори Запад, а ви сте им отворили врата.“

Забринутост око повратка Русије траје још откако га је Москва најавила почетком године.

Европска комисија је „снажно осудила“ овај потез и запретила да ће повући два милиона евра средстава издвојених за Бијенале.

Она тврди да је „омогућавање Русији, агресору, да заблиста“ на таквој платформи против етичких стандарда повезаних с овим грантом.

Сам италијански министар за културу неће присуствовати отварању изложбе за јавност у суботу.

Али потпредседник владе Матео Салвини - који је славно посетио Црвени траг 2014. године у мајици са Путиновим ликом - одбија да се прикључи бојкоту, тврдећи да „ниједан павиљон не сме бити изузет“.

Један извор у Бриселу сугерисао је да Комисија није била импресионирана реакцијом Италије.

Нелагода око 61. Бијенала одлази даље од повратка Русије.

Прошле недеље је комплетан међународни жири поднео оставку после саопштења о земљама са лидерима које Међународни кривично суд терети за ратне злочине.

Мислило се на Русију и Израел.

У среду ујутро је засебна група демонстраната опсела израелску изложбу, прекривши под испред ње лецима који су је прогласили „Павиљоном геноцида“.

Израелско Министарство спољних послова претходно је критиковало „политички жири“ за претварање Бијенала у место „анти-израелске политичке индоктринације“.

Како је халабука око свега овога расла, председник догађаја одбијао је захтеве за интервјуе.

Бивши десничарски новинар Пјетранђело Бутафуоко у прошлости је говорио са дивљењем о Владимиру Путину.

Данас је прекинуо скоро потпуну ћутњу о Бијеналу да би оптужио критичаре за стварање „лабораторије нетрпељивости“ и осудио оно што је назвао цензуром и искључењем у позивима да Русија и Израел буду забрањени.

„Кад би Бијенале почело да бира не дела већ припадности, не визије већ пасоше, престало би да буде оно што је одувек било: место где се сусреће свет“, објавио је Бутафуоко, а потом напустио конференцију за штампу пре него што би било ко успео да му постави питање.

Његов аргумент игнорише питања која су поставили многи плакати излепљени свуд по Венецији ове недеље.

Они рекламирају имагинарне догађаје у „Невидљивом павиљону“ са украјинским уметницима и писцима као што је Владимир Вакуленко, који је убијен кад су руске трупе окупирале његово село.

Плакати су носили печате: „Отказано. Зато што је аутора убила Русија.“

Вртови Бијенала уз канал дом су десетине модерних националних павиљона који служе као изложбе њихових власника.

За све земље, али поготово за аутократије као што је Русија, двогодишња изложба је главна прилика да примени меку моћ.

Године 2022, кустоси руског павиљона су се повукли из протеста због инвазије на Украјину.

Две године касније, зграда је била изнајмљена Боливији.

Али овај пут је руски тим испунио простор обрнутим дрветом и експерименталним звучним наступима.

„Ово је наша кућа, дошли смо на наше место“, одговорила је званична комесерка павиљона Анастасија Карнејева, кад сам је питала да ли има места за Русију на Бијеналу откако је извршила инвазију на Украјину.

„Не размишљам о протестима. Веома сам заузета“, рекла је одбацивши моја питања.

Отац Карнејеве је шеф Ростека, великог руског произвођача оружја, и под санкцијама, али она није желела да разговара ни о томе.

„Можемо ли да прекинемо овај разговор? Хвала.“

Повратак Русије на Бијенале само је делимичан: после овонедељних догађаја пред само отварање, павиљон ће бити затворен.

Није најјасније да ли је то због протеста или последица санкција.

Али наступи се снимају да би се приказали испред јавности.

То значи да ће звук пронети неколико метара низ стазу ка украјинском доприносу Бијеналу.

Одмах поред главног улаза, скулптура оригами јелена извајаног у бетону виси на дебелим тракама са крана.

Кадирова је 2024. године морала да евакуише властити рад да би га спасла од окупације.

„Имамо уништени град који више не постоји. Надам се да је та порука јасна и да људи који посећују Бијенале могу да је разумеју“, рекла ми је уметница у скорашњем интервјуу у њеном студију у Кијеву.

Њен јелен је постао моћни симбол расељења такође, делећи судбину са милионима Украјинаца.

„Покровск је данас окупирани град. Много људи је убијено тамо. Али смо ми спасли овај артефакт. Питање је колико артефаката није спасено у овом рату? Колико разних других културних наслеђа је уништено?“ пита се Кадирова.

„Ово је био живахан град. Али он више не постоји зато што је Русија дошла.“

Додатно извештавање: Давиде Гиљоне

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk