Случај 'звучни топ': Да ли један документ мења ток истраге о прекиду тишине на протесту

„Звучни топ“ је постао права бела пинг-понг лоптица која се пребацује с једне на другу страну политичког стола.

Више од годину дана надлежни у Србији покушавају да открију откуд се створио необјашњив звук, који је 15. марта 2025. у Београду прекинуо 16-минутну тишину током великог протеста и натерао окупљене у бег.

Овај пут држава је прст уперила у студенте.

Више јавно тужилаштво у Београду сумња да су студенти на ранијим пленумима наводно испланирали како да симулирају употребу „звучног топа“ 15. марта.

Циљ је био да државни органи „у домаћој и међународној јавности буду оптужени за употребу 'звучног топа', како би се створила паника и страх код грађана, те изазвали немири који би довели до насилне промене уставног уређења и угрожавања безбедности државе", наводи се у саопштењу ВЈТ-а.

До сазнања о наводним студентским намерама су дошли током истраге смрти студенткиње на Филозофском факултету одузета, која и даље није окончана.

У одузетој документацији пронађен је акт о састанку организације Студенти у блокади – Кровне радне групе за безбедност (КРБГ), одржан 22. јануара 2025.

Одмах су се огласили и Студенти у блокади на Иксу, наводећи да је реч о „лажи и скретању пажње са суштинског питања шта се десило 15. марта".

Како кажу, документ на који се тужилаштво позива настао је два месеца пре великог протеста, у време када скуп на Славији није био ни планиран.

„Реч је о материјалу са састанка за протест на Аутокоманди, у ком су разматрани различити безбедносни ризици и могући облици полицијске интервенције над мирним грађанима и студентима који проводе 24 сата на Аутокоманди.

„У том контексту, помињани су и звучни топови, водени топови, сузавац и друга средства принуде, као потенцијални ризици".

Дан после 15. марта сви су причали о изненадном прекиду тишине и постављало се питање да ли је искоришћен „звучни топ".

Било је то највеће окупљање током вишемесечних демонстрација на коме је тражена одговорност за пад надстрешнице на новосадској железничкој станици, када је погинуло 16 људи, а једна девојка тешко повређена.

Представници власти најпре су тврдили да не поседују звучни топ, а затим је представљен јавности.

Доследно су одбацивали тврдње опозиције и представника студентског покрета да су државне структуре употребиле звучно оружје против окупљених.

„Ово је био унапред смишљен и организован напад на државу са циљем да се испровоцира апсолутна нестабилност и насилно рушење поретка", тврдио је тада председник Србије Александар Вучић.

Опозициона Странка слободе и правде (ССП) поднела је кривичну пријаву против одговорних функционера „због употребе незаконитог звучног оружја над мирним грађанима" на протесту у Београду 15. марта , саопштили су.

Прво основно јавно тужилаштво у Београду једино је водило истрагу о „звучном топу" пошто се претходно Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) повукло из поступања у овом предмету.

Нова сазнања и реакције које се нижу

Петнаест месеци касније, надлежни са вишег нивоа излазе са новим сазањима.

На састанку студената 22. јануара 2025. „речено је да би звучни топ добио „мастан одговор из Брисела“, као и да је у Кини практиковано решење да се склоне са пута када угледају звучни топ“, наводи се у саопштењу Тужилаштва.

У истом дану када је издато ово саопштење, поподне је на јавном сервису - Радио телевизији Србије гостовао тужилац ВЈТ Миодраг Марковић објаснивши помаке у истрази.

Тужилаштво још не располаже именима људи са пленума студената 22. јануара 2025. године.

„Упућен је захтев за прикупљање обавештења Служби за борбу против тероризма како би после потврде идентитета могле бити процесуиране четири групе људи“, казао је Миодраг Марковић, тужилац ВЈТ за Радио-телевизију Србије.

Прву групу чине организатори, они који су учествовала на пленуму и чији идентитет се крије, а друга су реализатори, они који су координирали кретање масе окупљених грађана, додао је.

Уследио је низ реакција представника власти који оптужују организаторе протеста и блокада и за покушај изазивања грађанског рата.

„По мени, уз ограду, ту има елемената тероризма, јер увек имате елемент узнемирења јавности и осећаја несигурности када грађани губе поверење у институције, казао је Ненад Вујић, министар правде.

Тужилаштво је наложило и да се обаве разговори са свима који су јавно тврдили да је против учесника протеста дана 15. марта 2025. године у Београду употребљен „звучни топ“, како би одговорили на питања како су и од кога добили таква сазнања и на чему су заснивали категоричке тврдње.

Сведочења људи о чудном и необјашњивом звуку прешла су границе Србије, пошто су се невладине организације, које су прикупиле сведочења демонстраната, обратиле представницима Уједињених нација и Европском суду за људска права.

Није јасно на основу којих доказа би Више јавно тужилаштво могло да подигне оптужницу поводом наводне симулације употребе звучног топа на протесту 15. марта прошле године, каже бивши судија Европског суда за људска права Драгољуб Поповић за ББЦ на српском.

„Да ли су окупљени на улици симулирали дејство звучног топа, ја нисам начисто, али то је прилично смела претпоставка, да не кажем фантастична, јер је потребно уиграти глумце и актере да би се симулирало.

„Има сведочанстава, сећам се да су људи пали на тле, да су осетили нешто, као и медицински документи и сведочења присутних", додаје Поповић.

Он је претходно у изјави за Н1 поручио и да цео случај има и политичку димензију застрашивања студената и активиста.

Шта кажу студенти?

Студенти не негирају садржај документа, већ објашњавају да се од 2022. знало да Србија поседује забрањено оружје и да је узето као пример употребе прекомерне силе државних органа.

„Разматрање сценарија репресије искључиво је доказ одговорног приступа безбедности учесника протеста.

„Посебно је апсурдно тврдити да помињање реакција европских институција или последица евенуталне употребе звучног топа представља доказ завере."

На саопштење ВЈТ реаговали су и студенти Медицинског факултета у Београду, поруком да се кривица пребацује на студенте.

„Ускоро ће бити да су студенти одговорни и за пад надстрешнице. За листе чекања у здравству.

„За корупцију која је појела институције. За киднаповања, пребијање малолетника, пребијање студената. За партијско запошљавање“, поручили су студенти медицине у блокади преко налога на друштвеној мрежи Икс.

Шта је звучно оружје?

Многи типови акустичног оружја могу да произведу јак звук на удаљености од више стотина или чак неколико хиљада метара, објаснио је Јирген Алтман, професор физике са Универзитета ТУ Дортмунд, аутор студије о акустичном оружју и њиховим ефектима на људе.

„Чини се да је узнемирујуц́у буку произвео снажан акустични извор, можда уређај из ЛРАД породице, али могући су и други механизми", рекао је Алтман марта 2025. за ББЦ на српском, додајући да је потребна темељна анализа звукова и симптома људи.

ЛРАД систем, који поседује МУП Србије, користи се само за упозорење, рекао је министар Ивица Дачић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk