TV dueli: Koliki je uticaj verbalnog dvoboja političkih rivala na birače

Sat otkucava, predizborna kampanja je u jeku, politički protivnici odgovaraju na set pitanja pred televizijskim kamerama, pokušavajući da se što bolje predstave biračima.

TV dueli se duže od šest decenija organizuju u mnogim državama: od Sjedinjenih Američkih Država (SAD), gde je sve i počelo, preko Velike Britanije, Francuske i nekih zemalja na Balkanu.

U Srbiji je poslednjih godina zapostavljen format, a sučeljavanja političkih rivala svedena su na tek po neku emisiju.

Uoči vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji 25. oktobra, upravo su TV debate protivkandidata jedna od tema o kojima se najviše priča.

Godinama u Srbiji nema pravog razgovora različitih političkih opcija, jer se protivnik različitim trikovima opstruiše - često upadicama, dezinformacijama i glasnim govorima, ukazuje Dobrivoje Stanojević, profesor stilistike i retorike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

„Čak i kada se nešto smisleno kaže, ne može da se sasluša na pravi način, što govori o odsustvu kulture dijaloga", kaže Stanojević za BBC na srpskom.

Od 2012. kada je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast nije organizovan nijedan klasičan TV duel, iako je bilo poziva.

Pred izbore 25. oktobra, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, nosilac liste vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i njen nekadašnji lider, pozvao je na TV duel Iliju Srdanovića, prvog na listi 'Studenti pobeđuju', što je on odbio.

Privid dijaloga i mnogo više monologa

Poslednjih godina, bilo je verbalnih dvoboja političkih rivala u Srbiji pred televizijskim kamerama, pre svega u emisijama javnog servisa, Radio-televizije Srbije (RTS), koji se delom finansira novcem građana.

Čak i kada se održava neka vrsta debate, ona nije ravnopravna, jer mediji u Srbiji u najvećem broju ne omogućavaju da obe strane podjednako učestvuju, ocenjuje Stanojević.

„Posebno uočavam kod medija bliskih vlasti da postoji jedna strana i druga koja zapravo glumi da je druga, a suštinski nije.

„Dijalog je kružni tok reči, a ovde imate ubeđivanja i ponavljanja onoga što je propaganda", dodaje.

Da je u Srbiji više monologa nego dijaloga ukazuje i Krešimir Macan, nekadašnji dugogodišnji savetnik za medije Andreja Plenkovića, premijera Hrvatske.

„Predsednik (Vučić) se često pojavljuje, ali gostuje uglavnom sam.

„Pravi dueli bi mogli da budu osveženje za publiku i prilika da čuju nešto novo i verujem da bi se gledali", kaže on za BBC na srpskom.

Mogu li da podstaknu neodlučne da glasaju?

Prvo sučeljavanje dvojice političkih kandidata u televizijskom studiju organizovano je 26. septembra 1960. u Americi.

Džon Kenedi, šarmantni i ubedljivi demokrata, uspešno je „savladao" nervoznog Ričarda Niksona, iz redova republikanaca, kojem su ankete i istraživanja davale prednost.

Ovaj verbalni dvoboj pogurao je mladog Kenedija, koji je tada izabran za predsednika SAD.

Slično je bilo i 2008. u Srbiji.

Tomislavu Nikoliću, tada predsedničkom kandidatu tek osnovane Srpske napredne stranke (SNS), nastale raskolom u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS), skočio je rejting posle duela sa Borisom Tadićem, koji se tada borio za drugi mandat.

Ono što Nikoliću nije uspelo tada, jeste 2012. godine, kada je izabran za predsednika Srbije.

Uloga televizijskog duela jeste da se glavni politički kandidati predstave bez posrednika, onakvi kakvi jesu, jer se vode uživo, objašnjava Macan, konsultant za politički marketing u Hrvatskoj.

„Učesnici se u predizbornim kampanjama najviše usredsređuju na TV duele, koji su uglavnom usmereni na neodlučne ili one koji su dvoume da li da uopšte izađu na izbore.

„Pokazalo se, međutim, da na takve birače najviše utiču ekonomska pitanja", dodaje on.

Istraživanja pokazuju da je uticaj ovakvog medijskog sadržaja i nastupa vrlo mali na neopredeljene glasače, kaže Nik Ansted, profesor Londonske škole za ekonomske i politikološke studije.

„Oni se politički manje angažuju, pa manje i gledaju takav sadržaj.

„Ali u državama u kojima sučeljavanja stavova političkih protivnika nisu toliko učestala, TV dueli izazivaju veće interesovanje nego što bi to bio slučaj da su deo uobičajene izborne kulture", ukazuje on u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Mogu li televizijske debate da podstaknu birače u Srbiji da u što većem broju glasaju, imajući u vidu da će ovo biti 15. izbori za 36 godina, od uvođenja višestranačja?

Verovatnoća za mobilizaciju TV programom u trenutnim okolnostima je mala, jer ima više razočaranih koji više nikome ne veruju, utisak je profesora Stanojevića.

„Ne mogu takve debate da utiču bog zna koliko, jer ne možete da čujete argumente i jedne i druge strane - to su jednostrani razgovori, uglavnom između medijski superiornog i nemoćnog.

„Kada nema ravnopravnosti, a nju je ponekad teško uspostaviti i u sređenijim društvima, onda ne može da bude ni razgovora, imamo samo duel u kojem već znamo pobednika", kaže profesor Stanojević.

Uz to, ljudi su, dodaje, sve ostrašćeniji, zbog čega i ne pristupaju objektivno ovakvom sadržaju.

Psihološka istraživanja su pokazala da 90 odsto ljudi ne dovodi u pitanje da li treba da glasa ili ne, ukazala je Kaja Damnjanović sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

„Ljudi biraju na osnovu dva faktora: na osnovu ideologije i imidža političara, koji uključuje ljudskost, poštenje i sposobnost da bude vođa.

„Kada je neizvesno, skloni smo da menjamo. Kada nam je udobno, onda ne volimo da menjamo", objasnila je uoči izbora u decembru 2023.

Karakter značajniji od sadržaja

Od Kenedija i Niksona političari širom sveta su postali svesni uticaja televizije, obraćajući sve više pažnje neverbalnom nastupu pred kamerama.

Prvenstvno se raspravljalo o političkim pitanjima, ton je ponekad bio oštar, ali uglavnom pristojan.

Bile su i gledane - istraživanja pokazuju da su od 1960-ih do 2016. u Americi ovakve emisije privlačile između 60 i 90 miliona gledalaca.

U međuvremenu se i u Americi štošta promenilo, pa i vid komunikacije, često praćen uvredama, što neke kandidate može da košta i izborne pobede.

Primer koji to najbolje ilustruje jeste debata Džozefa Bajdena, kandidata Demokratske stranke i Donalda Trampa, iz redova republikanaca 2020. godine.

Da li je debata uticala na birače ili ne, tek Bajden je te 2020. ušao u Belu kuću.

Međutim, četiri godine kasnije, Bajdenova nerazgovetnost i zbunjenost su bile toliko očigledne, da više nije učestvovao u izbornoj trci, ukazao je Ben Saliven iz Medijskog i novinarskog politikološkog centra.

Vrh Demokratske stranke odlučio je da umesto njega za predsedničku kandidatkinju isturi Kamalu Haris, tadašnju potpredsednicu SAD.

Prvu TV debatu Trampa i Kamale Haris obeležile su žestoke kritike i lične uvrede.

„Haris je veštom retorikom i smirenošću uspela da priguši Trampovu agresivnost, isprovocira njegovu reakciju i skrene pažnju sa političkih pitanja", piše Saliven u tekstu Debates or Dramas?: How TV Debates Are Changing in US Elections (Debate ili drama: Kako TV dueli menjaju američke izbore?)

Ipak, ni to nije pomoglo Haris, jer je Tramp odneo pobedu i drugi put se vratio u Belu kuću.

Koliko je važno kako će se kandidat predstaviti ilustruje i primer sa Balkana iz 2010. godine.

Kandidati za predsednika Hrvatske tada su bili Milan Bandić, kasnije gradonačelnik Zagreba, i Ivo Josipović.

„Bio je set pitanja o Evropskoj uniji i Bandić je samo rekao da ne zna i da se nije pripremio.

„Presudilo je ko je bio pripremljeniji", kaže Macan.

Ivo Josipović je te godine pobedio i uveo Hrvatsku u Evropsku uniju (EU) 2013.

Podsetite se debate Trampa i Kamale Haris 2024. godine

Dueli da, ali samo ako donose korist

U nekim državama, poput Kanade, TV dueli su zakonski regulisani i obavezni, ukazuje profesor Nik Ansted.

U drugim zemljama organizuju se ad hoc, a dešavalo se da u pojedinim izbornim ciklusima do njih i ne dođe, poput Amerike u kojoj, posle duela Nikson-Kenedi, sučeljavanja nije bilo 16 godina.

Političari uglavnom pristaju na duele kada procene da će im koristiti, kaže on.

„Zbog čega ih nema u nekim državama? Zato što imaju političkog aktera sa pravom veta, pošto duele vidi kao potencijalni rizik i obično je reč o nekome iz vlasti, mada može da bude i iz redova glavne opozicije.

„Potreban je splet neobičnih okolnosti da bi obe strane procenile da će imati koristi od takvog sučeljavanja", dodaje.

Krešimir Macan je uveren da bi mnogi hteli da gledaju duel Vučića i predstavnika studentske liste.

„Kako će biti uređeno i na koji način organizovano - pitanje je.

„Treba biti svestan da protiv Vučića, ukoliko do toga dođe, neće biti lako", zaključuje Macan.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk