'Dosadno smeće': Kako je preživeo roman „Gospodar muva"

Roman Vilijama Goldinga Gospodar muva prvi put je objavljen 17. septembra 1954, a danas se smatra klasikom.

Prisećamo se kako je Goldingova priča o engleskim školarcima i njihovom moralnom padu u varvarizam skoro završila na gomili odbijenih romana.

„Piši o onome što znaš", savet je koji se često daje mladim autorima, a Gospodar muva je spektakularni primer kako klišei mogu i dalje da sadrže suštinske istine.

Kao učitelj u školi za dečake, koji je iz prve ruke iskusio nečoveštvo Drugog svetskog rata, Vilijam Golding je sažeo znanje i iskustvo u debi roman, naizgled jednostavnu priču o dečacima brodolomnicima koji postaju varvari na pustom ostrvu.

Preokretanje poznatog priče ostavilo je utisak na generacije čitalaca i poslužilo je kao upozorenje da zla nacističke Nemačke mogu da se ponove bilo gde.

Gospodar muva je objavljen pred Goldingov 43. rođendan.

Njegova velika ideja je zapravo bila zloslutno preosmišljavanje Koralnog ostrva, priče R.M Balantajna iz 1857, o smelim avanturama britanskih dečaka brodolomnika koji civilizuju pusto ostrvo, pretvarajući ga u igralište za zabavu i igru.

Veći deo rukopisa je napisao u vežbankama tokom radnog vremena u školi.

Radio je na romanu tokom časova, dok su njegovi učenici bili zaokupljeni udžbenicima.

Angažovao je nekoliko njih da broje reči koje je ispisao na strani.

Golding je roman poslao u devet izdavačkih kuća 1953. i sve su ga odbile.

To ga nije sprečilo da pošalje rukopis u Fejber i Fejber, jednom od najprestižnijih londonskih izdavača.

Prihvatio ga je Čarls Montit, urednik početnik, koji je pre toga radio u izdavačkoj kući samo par meseci.

Prva čitanja nisu obećavala.

Apsurdno i neinteresantno

U BBC emisiji Bukmark 1984. izjavio je:

„Postojala je jedna posebna stvar koju sam mogao da primetim, a to je izgužvan, vremenom oštećen rukopis koji je kružio po izdavačkim kućama pre nego što je stigao ovde, a ovaj je baš bio to".

„Bio je obimni rukopis žutih strana, čiji krajevi su počeli da se uvijaju, s jednom ili dve fleke od šolje za čaj ili vinske čaše, tragovima prosute kafe ili čaja, a bio je ukoričen u pomalo depresivan braon karton i pratilo ga je kratko formalno pisamce."

Jedna od profesionalnih čitateljki u izdavačkoj kući je već donela pisanu odluku o Goldingovom rukopisu, odbacivši ga kao „apsurdnu i neinteresantnu fantaziju".

Pored zaokruženog slova O za „odbijeno", napisala je: „Dosadno smeće. Besmisleno."

Srećom po Goldinga, Montit je knjizi dao još jednu šansu, odlučivši da je sačuva od zaborava.

Rekao je: „Prelistao sam knjigu i moram da kažem da nisam bio privučen početkom knjige, ali kako sam odmicao potpuno me je obuzela.

„I tad sam sebi rekao: 'Moraćemo da ovo ozbiljno shvatimo'."

Ubedio je izdavačku kuću Fejber i Fejber da objave knjigu, ali je prvo Golding morao da unese značajne izmene u tekst.

Takođe, originalni naslov Unutrašnji stranci morao je da leti.

Prema Goldingovom biografu, profesoru Džonu Keriju, originalni rukopis je bio religiozni roman koji je bio „drastično drugačiji od Gospodara muva koji su ljudi kasnije čitali".

Kapacitet za činjenje zla

Govoreći za dokumentarac u produkciji mreže Arena Snovi Vilijema Goldinga, Keri je rekao da je pisac postao duboko religiozna čovek posle Drugog svetskog rata, kada je služio na ratnom razaraču Kraljevske mornarice, ali njegov urednik predlagao je izbacivanje ovih elemenata.

„Golding je pristajao, pristajao, pristajao, sve dok nismo došli do romana koji je sekularan, ne podrazumeva nikakvu natprirodnu intervenciju," kaže on.

Njegovo iskustvo u ratu doprinelo je da suštinski oseti čovekov kapacitet za zlo i da potpuno razočara u političke ideale koje je imao kao mladi čovek.

Gospodar muva je njegovo upozorenje da nacizam, koji je obuzeo Nemačku početkom tridesetih godina prošlog veka, može da se desi u bilo kojoj civilizovanoj zemlji.

U emisiji Saut benk šou 1980, objasnio je kako je rat promenio njegov odnos prema ljudskoj prirodi.

„To se prosto promenilo, malo po malo, jer smo otkrili šta su nacisti radili.

„To su bili veoma civilizovani ljudi koji su činili, a to smo postepeno saznavali, nemoguće stvari. Sećam se da sam u tim danima govorio sebi: 'Da i ja imam nacistu u sebi; da su okolnosti bile drugačije i ja bih mogao da budem nacista."

„Malo po malo, saznavao sam sve više o onome što se događalo i to je promenilo moj stav o tome šta su ljudi spremni da urade, dakle šta ljudska priroda zapravo jeste.

„Tako da te političke šećerne vodice, ako se slažete s tim, delovale su mi kao da će doživeti potpuni neuspeh za razliku od spremnosti čoveka da bude apsolutno zao."

Iako je Gospodar muva doživeo uspeh kod kritičara, tek po objavljivanju romana u Sjedinjenim Državama, pogotovu u mekom povezu 1959, Golding je postao autor bestselera i počeo da zarađuje velike svote novca.

Uspeh mu je omogućio da napusti posao profesora i potpuno se posveti pisanju.

„Nisam voleo sistematičnu stranu predavanja deci, ja uopšte nisam sistematična osoba," priznao je u emisiji Bukmark 1984.

Komentarišući status književnog debitanta u ozbiljnim godinama, rekao je da se probio kada je shvatio da mora da prestane da imitira druge pisce.

„Tek kad sam napunio 37 godina, čini mi se da sam shvatio da je velika istina da morate da pišete sopstvene knjige i ničije tuđe, a tada se sve otvorilo," izjavio je za magazin Monitor 1959.

Kad je bio mladić, Stiven King je voleo knjigu Gospodar muva, a do je nje došao tako što ju je pozajmio iz biblioteke na točkovima kada je zatražio nešto što ima veze s tim „kako se deca stvarno ponašaju".

U intervjuu za emisiju Arena 2012, izjavio je: „Bio sam opčinjen pričom od samog početka, jer to je bila dečačka priča, na kakve sam bio naviknut".

„Razlika je bila u tome što su momci bili pravi momci – ponašali su kako sam ja mislio da momci treba da se ponašaju."

Pripovedač u potpunosti

King je smestio nekoliko njegovih priča u izmišljeni grad Kesl rok, nazvan po planinskoj tvrđavi koju pravi Džek u Gospodaru muva.

Od Plaže, kultnog filma iz devedesetih o bekpekerima, do serije o tinejdžerima kanibalima Žute jakne (Yellow jackets), kao i obavezne parodije u Simpsonovima, Gospodar muva je postao pop kulturni kamen temeljac.

Knjiga je dva puta adaptirana u film, prvo 1963, zatim 1990, a televizijska verzija romana, koju je osmislio Džek Torn, trenutno se snima u Maleziji.

Originalni i krajnje maštoviti pisac, Golding će kasnije napisati knjige o poslednjim danima neandertalaca, mornaru koji je nasukan na stenu u Atlantiku i građenju kule srednjovekovne katedrale.

Godine 1983. dobio je Nobelovu nagradu za književnost „za knjige koje, uz pronicljivost realističnog narativa, šarenolikost i univerzalnost mita, osvetljavaju ljudsku dušu u današnjem svetu".

Goldingu je tajna njegovog uspeha delovala kao kliše.

„Od glave do pete ja sam u potpunosti pripovedač.

„Jedino što me zanima je da postoji priča s početkom, sredinom i krajem," rekao je u emisiji Bukmark 1984.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk