'Stani, stani, Ibar vodo': Kad i kako se preusmerava tok reke

Stara-nova inicijativa Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, o izmeštanju toka reke Ibar, koju pojedini građevinski inženjeri nazivaju „somnambulijom", poremetila je zasad samo, ionako krhke, političke odnose sa zemljama u regionu.

Preusmeravanje korita reke nije nemoguće, ali ovaj projekat se ne može izvesti za kratko vreme „bez rušenja brda i planina", objasnio je Jovan Despotović, profesor hidrotehnike i hidrologije u penziji agenciji Fonet.

Ova ideja „ne dolazi u obzir" ni po evropskim propisima jer Ibar izvire u Crnoj Gori, te je sada i međunarodna reka, kaže on.

Crna Gora je referendumom 2006. izglasala nezavisnost od Srbije.

Država razmatra promenu vodotoka reke Ibar na sopstvenoj teritoriji, zbog odnosa prištinskih vlasti prema srpskom narodu na Kosovu, poručio je Vučić.

Na koji način bi se izmestilo korito i gde nije obrazložio, ali jeste rekao da su već pozvani stručnjaci koji bi se time bavili - „građevinski sektor".

„Tok reke se izmešta kada prirodno korito ne prati potrebe ljudi ili postane opasnost.

„To se dešava kada rečne krivine počnu da usporavaju oticanje velikih voda, ako reka ugrožava naselja, puteve i mostove, kada se gradi brana ili obezbeđuje plovni put", objašnjava Aleksandra ilić, sa Katedre za vodoprivredu, Građevinskog fakulteta u Nišu, za BBC na srpskom.

Vučićevoj najavi je prethodilo rušenje objekata na obali jezera Gazivode kod Zubinog Potoka, jedne od četiri opštine na severu Kosova u kojima većinski žive Srbi.

Hidrosistem je godinama imao paralelne uprave (srpsku i kosovsku), a onda ga je 2025. preuzeo kosovski „Ibar Lepenac".

„Ibar-Lepenac i jezero Gazivode su deo ključnog sistema za snabdevanje vodom, energetiku, poljoprivredu i život stotina hiljada građana Kosova.

„Jednostrana intervencija u prekogranične vodotokove imala bi posledice koje bi daleko prevazišle tehničko pitanje, što bi uticalo na vodnu, energetsku, ekološku i ljudsku bezbednost naše Republike“, poručila je Aljbuljena Hadžiu, vršiteljka dužnosti predsednice Kosova.

Srbija je od 2010. članica Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE).

Kosovo, čiju nezavisnost proglašenu 2008, Srbija ne priznaje, nije član UN, te nije ni potpisnica.

Prema konvenciji, države su u obavezi da vode koriste razumno i međusobnu sarađuju.

Ova konvencija se odnosi i na zemlje u sukobu, objasnio je Migel Borja Bernabe-Krespo, profesor na Odseku za geografiju Univerziteta u Madridu.

„Primarno pitanje je da granica postoji samo iz perspektive Kosova, pošto Srbija ne priznaje njegovu nezavisnost.

„Međutim, pošto Kosovo priznaju mnoge države, time međunarodna zajednica može da izvrši pritisak da sarađuju", rekao je Krespo u decembru 2024. za Radio Slobodnu Evropu.

Tada je posle eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac, Vučić takođe pominjao višedecenijsku ideju o pomeranju reke, ali i da se njoj protivi.

Izjave o pomeranju toka Ibra ne doprinose normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, dok je ona preduslov za napredak obe strane ka Evropskoj uniji (EU), poručila je Anita Hiper portparolka EU za spoljna pitanja.

Dijalog Beograda i Prištine je godinama u zastoju.

Zbog čega se izmešta tok reke?

Piše: Aleksandra ilić, Katedra za vodoprivredu, Građevinski fakultet u Nišu, za BBC na srpskom

Treba naglasiti da izmeštanje može da bude trajno kada reka dobija novo korito, ali nekad samo privremeno, dok traje izgradnja nekog objekta.

Nekoliko je motiva za ovakve radove kao što su stabilizacija korita, zaštita od poplava, plovidba, zaštita infrastrukture, uređenje obala u gradovima, snabdevanje vodom, odvodnjavanje i navodnjavanje.

Poljoprivreda je bila jedan od najjačih pokretača za ovaj proces.

Reke su izmeštane i skraćivane da bi se isušile močvare i baruštine i osvojile nove obradive površine gde bi se proizvodila hrana, čemu Vojvodina duguje status žitnice.

Kod nas jedan od posebanih razloga predstavlja rudarstvo zato što se reke pomeraju da bi se otvorili površinski kopovi uglja.

Nekoliko je načina za izmeštanje toka reke, dodaje Ilić.

Kod trajnog, najčešće se preseca rečna krivina, umesto da voda obilazi veliki meandar, prokopa se novo, kraće korito, koje se prirodno nastavlja na postojeći tok.

Novo korito može odmah da se iskopa u punoj veličini, a može i samo uži početni kanal, pa se reka pusti da ga sopstvenom snagom proširi i produbi.

To je jeftinije, ali je teško predvideti kako će se reka ponašati, pa se češće kopa kompletno korito.

Kada se voda pusti novom trasom, staro korito se pregradi i vremenom zaspe nanosom, a odsečeni meandar ostaje kao takozvana starača.

Privremeno skretanje radi se kada treba graditi u samom koritu.

Reka se tada skrene u obilazni kanal ili tunel, a gradilište se sa uzvodne i nizvodne strane ogradi privremenim nasipima.

Voda se iz njega ispumpa i radi se na suvom.

Kada objekat bude gotov, reka se vraća u korito.

Postoji i treći, blaži oblik, kod koga se reka zapravo ne izmešta.

Pored glavnog korita prokopa se pomoćni, rasteretni kanal, koji se aktivira samo za velikih voda i preuzima onaj deo vode koji glavno korito ne može da propusti.

Negodovanje Tirane

Proteklih dana, hidrologiju je zamenila politika, te se u polemiku uključila i Albanija.

Svaki projekat ili mera koja može da utiče na protok, količinu ili kvalitet voda koje utiču na Kosovo mora se rešavati transparentno, na osnovu naučnih podataka, napisao je Ferit Hodža, ministar Albanije za Evropu i spoljne poslove, na društvenoj mreži Iksu.

„Uz potpunu procenu prekograničnih uticaja i kroz konsultacije sa pogođenom stranom", dodao je.

Reka Ibar ne protiče kroz Albaniju, niti je Albanija priobalna država u njenom slivu, odgovorio mu je Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije.

„Albanija stoga nema teritorijalnu ili hidrološku osnovu za preuzimanje uloge u određivanju načina na koji Srbija upravlja vodnim resursima na njenoj teritoriji, u skladu sa sopstvenim Ustavom, zakonima i međunarodnim obavezama", dodao je Đurić.

Potencijalno razmeštanje toka reke Ibar poljuljajlo je donedavno dobre odnose Vučića i albanskog premijera Edija Rame.

Pre samo nekoliko meseci, u zajedničkom tekstu za nemačke novine ponudili su ideju o „ubrzanoj integraciji pripremljenih zemalja kandidata u zajedničko tržište i Šengenski prostor".

„Veoma zanimljiva letnja razmena mišljenja naših ministara (Hodže i Đurića).

„Iako sam očekivao odgovor u vezi sa rekom Ibar, nekako smo prešli sa hidrologije na međunarodno pravo, napravili obaveznu stanicu kod 'Velike Albanije', prošli kroz 'Kosovo i Metohiju' i na kraju stigli do dobro poznatog muzeja srpskih istorijskih strahovanja", poručio je Edi Rama.

Albanija nema apsolutno nikakve pretenzije na srpsku teritoriju, niti ima potrebu da takve pretenzije izmišlja, kaže.

Lična karta reke Ibar

Ibar izvire na severoistoku Crne Gore ispod planine Hajla, protiče kroz Srbiju, gde se kod Kraljeva uliva u Zapadnu Moravu, kao najveća pritoka.

Ulazi u Kosovo dužinom od 82 kilometra, a potom se vraća u Srbiju.

Njenim pregrađivanjem 1970-ih godina nastalo je akumulaciono jezero na severozapadu Kosova, na 20 kilometara od Mitrovice, podeljenog grada na severni, srpski deo, i južni u kojem žive Albanci.

Gazivode se prostiru na površini od oko 12 kvadratnih kilometara - nešto više od devet je u opštini Zubin Potok na Kosovu, a ostatak je u opštini Tutin u Srbiji.

Obalama ima pristup i teritorija grada Novog Pazara u Srbiji.

Jezero je glavni izvor pijaće vode nekim gradovima, poput Severne Mitrovice i Gračanice, ali i Prištine i Vučitrna.

Voda iz jezera hladi turbine termoelektrane „Obilić" na Kosovu, važne za snabdevanje strujom.

„Jezero Gazivode je najvažniji vodeni resurs na Kosovu.

„Predstavlja 69 procenata celokupne akumulirane vode na Kosovu. Poređenja radi, Radonić - najveće veštačko jezero na jugu Kosova - ima samo 20 procenata", rekao je ranije Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje za BBC.

U međunarodnom izveštaju iz 2007. godine ocenjeno je da će, ako srpsko rukovodstvo zatvori vodovodne cevi Gazivoda, Kosovo imati električne energije za snabdevanje samo vitalnih ustanova, poput bolnica, dodao je Gaši.

Pogledajte video: Pet tajni najkraće reke u Srbiji

Kojim rekama je menjan tok?

Izmeštanje toka reke je jedno od najvećih zemljanih radova u građevinarstvu, a raspon je ogroman, od lokalnih zahvata na malim rekama do poduhvata koji traju decenijama, ukazuje profesorka Ilić u pisanim odgovorima za BBC.

„Jedan od najvećih, ako ne i najveći primer u regionu je Tisa kojoj je čovek u 19. veku oduzeo trećinu toka, prosekavši više od sto krivina, čime su Potisje i dobar deo Vojvodine pretvoreni iz močvare u žitnicu".

U Srbiji je zbog širenja ugljenokopa, Kolubara do sada pomerana više puta, podseća.

„Poslednje izmeštanje, kojim je reka dobila novo korito građeno je više od dve godine.

„Iskustvo nas uči da polovična rešenja ne vrede zato što po pravilu zahvati koji se rade parcijalno, koliko ima para, ne daju željene efekte", kaže stručnjakinja za hidrologiju.

Velika Morava, na kojoj je presecanjem krivina, tok skraćen za oko 18 odsto, ima korito dublje za oko tri metra nego pre pola veka, ali se to odrazilo po podzemne vode u čitavom Pomoravlju, dodaje Ilić.

Kina je imala nekoliko ovakvih poduhvata.

Peking je 2024. odobrio izgradnju najveće brane hidroelektrane na svetu, u donjem toku reke Jarlung Cangpo, koja bi mogla da proizvede tri puta više energije od brane Tri klisure, trenutno najveće hidroelektrane na svetu na reci Jangcekjang.

Ovo je izazvalo zabrinutost zbog raseljavanja zajednica na Tibetu i uticaja na životnu sredinu nizvodno u Indiji i Bangladešu, pokrenuvši proteste stotine Tibetanaca.

Ali su ih uhapsili i pobuna je ugušena.

Izgradnja brane Tri klisure na reci Jangce počela je 1994. a završena 2006.

Bila je najveći takav poduhvat na svetu.

Zbog nje je raseljeno 1,3 miliona ljudi, uništene su prirodne karakteristike i mnoga arheološka i arhitektonski važna mesta.

Kada se tok skrati, voda poteče brže i počne da dubi korito, i to ne samo na mestu zahvata nego i uzvodno i nizvodno, čime mogu biti ugroženi mostovi, vodozahvati i obale, objašnjava Aleksandra Ilić.

„Spušta se nivo podzemnih voda u priobalju, što osete i bunari i poljoprivreda.

„Zato stručnjaci sada ukazuju da se radovi svedu na najmanju potrebnu meru i da se prirodna trasa čuva gde god je moguće, a da se odsečeni meandri, u narodu poznati kao starače, ostave kao utočišta za biljni i životinjski svet", zaključuje hidrološkinja.

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk