Dobitnik Nobelove nagrade za mir: Putin više ne može da proglasi pobedu u Ukrajini

U moskovskoj redakciji dnevnog lista Novaja gazeta, hodnicima vlada tišina.

„Novine više ne postoje“, kaže mi bivši glavni i odgovorni urednik Dmitri Muratov u ekskluzivnom intervju objavljenom na Jutjub kanalu BBC njuza.

Muratov je bio suosnivač pre više od 30 godina.

Postao je simbol nezavisnog novinarstva u Rusiji, koje baca svetlo na kršenja ljudskih prava i korupciju na najvišem nivou.

Muratov je 2021. godine dobio Nobelovu nagradu za mir za njegove napore da „očuva slobodu izražavanja“.

Nobelov komitet naglasio je da je ubijeno „šestoro novinara Novaje gazete, među njima i Ana Politkovskaja, koja je pisala članke koji su otkrivali istinu o ratu u Čečeniji“.

Bilo je to priznanje za hrabrost u izveštavanju.

Ali ono nije zaštitilo list.

„Putin je potpisao ukaz i štamparske prese lista su nacionalizovane“, objašnjava Muratov.

„Dozvola mu je bila ukinuta.“

Novaja gazeta je i dalje prisutna onlajn.

Ali na jedvite jade: vlasti su blokirale pristup stranici.

Može joj se pristupiti samo iz inostranstva ili uz pomoć VPN-a – virtuelnih privatnih mreža korišćenih za zaobilaženje ograničenja.

Poteškoće lista održavaju šire gušenje slobode govora u Rusiji, koje se pojačalo otkako je Kremlj pokrenuo potpunu invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

„Većina vodećih mislilaca je proglašena 'stranim agentima', 'ekstremistima' ili 'teroristima'.

„Nekoliko stotina njih“, kaže Dmitri Muratov.

„Brojke variraju, ali konzervativna procena je da od početka ruske 'specijalne vojne operacije' u Ukrajini, najmanje 1.500 ljudi boravi u zatvoru zato što su digli glas protiv aktuelne državne politike.

„To je tri puta više nego tokom brutalnih dana KGB-a u SSSR.“

U predavanju povodom Nobelove nagrade za mir iz 1975. godine, sovjetski disident Andrej Saharov naveo je imena više od 120 političkih zatvorenika za koje je znao u Sovjetskom Savezu.

Deceniju kasnije, Amnesti internešenel je procenio da je u SSSR-u bilo više od 600 zatvorenika sa prigovorom savesti.

Ono što je Kremlj 2022. godine mislio da će biti kratka, uspešna „vojna operacija“ postalo je najkrvaviji sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata.

A opet, samouvereni predsednik Putin nastavlja da predviđa pobedu za Rusiju.

„Nikad neće biti 'pobede'“, tvrdi Dmitri Muratov.

„Zato što ono što traje skoro pet godina, kako god da se završi, više ne može da se smatra pobedom.

„Ne može biti pobeda kad dve slovenske nacije iseckaju milion ljudi na komade. Ili više od milion.“

„Čini mi se da je situacija u Ukrajini trenutno sledeća: možete je uništiti, ali je ne možete osvojiti.

„Šta mislim kad kažem 'uništiti'? Nastavak eskalacije do kraja sve do upotrebe nuklearnog oružja.“

„Da li on stvarno misli da bi lider Kremlja mogao da upotrebi nuklearno oružje u ovom ratu?

„Svi oni politički eksperti koji kažu: 'Putin misli ovo' ili 'Putin se boji onoga' - svi su oni šarlatani“, tvrdi Dmitri Muratov.

„To je u istom rangu sa astrologijom. Niko ne zna šta se događa u glavi Vladimira Putina. Ni ja ne znam.

„Ja vidim stvari samo kao novinar.

„Proučavam krupne podatke, a od početka godine, potreba za upotrebom nuklearnog oružja pomenuta je više od 500 puta.

„Kada neko to onako kaže, ja ne obraćam pažnju, ali slušao sam kako se o tome govori na državnoj televiziji.

„A na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, državnom događaju, jedan od govornika je pričao o upotrebi nuklearnog oružja kao nečem poželjnom, čak dobrom“, kaže.

Kad je najavio masovnu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, predsednik Putin je govorio o „osiguravanju bezbednosti Rusije“.

„Recite mi, da li se ta bezbednost povećala?“, pita se Dmitri Muratov.

„Sa ukrajinskim dronovima koji sada napadaju skladišta najvećeg ruskog onlajn maloprodavca Vajldberiz, uz krizu goriva, prekid mobilnog interneta, političke zatvorenike? Da li se bezbednost povećala ili nije?“

Uprkos tome što ankete beleže pad u podršci Vladimiru Putinu kod kuće, ruski predsednik, veruje Muratov - i dalje drži moć čvrsto u rukama.

„Izvinite, ali ne verujem u sve te priče o raskolu među elitom, o tajnim zaverama. Zemlju vodi Vladimir Putin. Oni ga se plaše.

„A taj strah je pojačan na svaki mogući način uz pomoć njegove najjače baze: Federalne službe bezbednosti (FSB).“

Koliko god da je kritičan prema vlastitoj vladi, on nema iluzija ni prema Zapadu.

„Putin vrlo dobro poznaje prave vrednosti evropskih lidera.

„S jedne strane oni mu govore o ljudskim pravima - on im se glasno smeje u lice, zato što drugom rukom oni potpisuju sporazume - ili su nekada potpisivali sporazume - sa Rusijom o trgovini naftom, gasom, dijamantima, svim tim stvarima.

„Kad govore Putinu o evropskim vrednostima, on se istinski smeje naglas. On zna prave vrednosti ljudi koji mu popuju o tim vrednostima.“

U Rusiji je Muratov proglašen „stranim agentom“, što je etiketa koja se često koristi za kažnjavanje kritičara Kremlja.

„Strani agenti“ imaju ograničena prava - zabranjeno im je da predaju u školama, da učestvuju u izborima.

Ako prodaju stan, ne mogu da pristupe sredstvima od prodaje.

Svrha etikete je takođe da stigmatizuje, da u društvu stvori osećanje unutrašnjeg neprijatelja.

A opet novinar deluje kao da ne želi da se usredsredi na pritiske pod kojima se sam nalazi, preferirajući da naglašava muke zemljaka u zatvoru.

„Najviše me brine u ovom trenutku što nikoga na svetu ne zanimaju politički zatvorenici koji su prvi digli glas protiv otimanja teritorije u našoj susednoj zemlji“, objašnjava Dmitri Muratov.

On otvara fasciklu i izvlači gomilu krupnih fotografija - portrete zatvorenika.

Na jednoj se vidi četvoro novinara - Antonina Favorskaja, Konstantin Gabov, Sergej Karelin i Artjom Kriger koji su osuđeni i zatvoreni po optužbama za ekstremizam.

Oni su optuženi za veze sa anti-korupcijskom organizacijom pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

Tu je i fotografija Alekseja Gorinova, gradskog odbornika zatvorenog za „svesno širenje lažnih informacija“ o ruskoj vojsci pošto je podigao glas protiv rata u Ukrajini.

„A ovo je predivan pijanista Pavel Kušnir.

„Izuzetan izvođač Rahmanjinova i Šuberta“, kaže Dmitri Muratov.

Muzičar je uhapšen pošto je objavljivao anti-ratne video snimke.

Muratov mi pokazuje drugi video snimak.

„A ovo je on u kovčegu.“

Pavel Kušnir je umro u pritvorskom centru tokom štrajka glađu.

Imao je 39 godina.

Niz fotografija i zatvorskih priča pokazuje opasnosti po pojedince predstavljene kao protivnike onih na vlasti.

To je podsetnik na rizike koje nosi javna kritika vlasti i rata.

„Da li vam to što ste laureat Nobelove nagrade za mir pruža makar neku zaštitu da govorite šta želite?“, pitam ga.

„To nije pitanje za mene.

„Kad god imate priliku, pitajte to vlasti“, odgovara Muratov.

Postoji još jedna fotografija. Iz aprila.

„Ovo je advokatkinja lista dok je čekala da uđe u zgradu. Policija je pretresala našu redakciju.

„Trebalo im je trinaest sati. I nisu dozvolili advokatima da uđu. Naš glavni urednik Oleg Roldugin je sada u kućnom pritvoru.“

Dmitri Muratov opisuje sumornu sliku života u Rusiji za kritičare vlasti.

A opet ima trenutaka nade.

„Živimo u vremenima kada su ljudi prisiljeni da ćute.

„Ipak, jako mnogo ih podržava ono što radimo.

„Na moskovskim ulicama, moje kolege i ja čujemo samo reči zahvalnosti - one se izgovaraju šapatom.

„Ali ono što ljudi misle veoma je važno.“

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk