Тежак ударац за Мерца и владу: Велика победа десничарске Алтернативе за Немачку на истоку земље

Алтернатива за Немачку (АфД) убедљиво је победила у источној немачкој покрајини Саксонија-Анхалт, далеко испред њених главних ривала.

Прелиминарни резултати показују да није освојила апсолутну вец́ину, али АфД тврди да је освојила мандат за владавину.

Десничарска странка АфД освојила је близу 44 одсто гласова, а конзервативна Демохришћанска унија (ЦДУ) канцелара Фридриха Мерца 17,2 одсто, према привременим резултатима државне изборне комисије.

„Сензационална победа“, рекао је Урлих Зигмунд, харизматични лидер АфД-а у тој покрајини Немачке и поручио да желе да почну да владају што је пре могуц́е.

Од Другог светског рата до данас, никада се није догодило да нека крајње десничарска странка освоји контролу над немачком покрајином.

Ако настави овим темпом и победи на следећим изборима на нивоу целе Немачке, то би јој дало овлашц́ења и над полицијом, образовањем и културом.

У покрајини Саксонија-Анхалт живи 2,1 милион становника, а домаће обавештајне службе раније су АфД означиле као „десничарске екстремисте“, а ту квалификацију одбацује локални лидер АфД-а, 35-годишњи Зигмунд.

Заједно са лидерима странке на државном нивоу Алис Вајдел и Тином Хрупалом, он је делио срећу и задовољство како су се резултати појављивали на екрану и који су наговештавали да су на добром путу да остваре досад незабележен успех.

Коментатори и политички противници говорили су о исходу ових избора као о прекретници и раскиду са прошлошц́у.

Колико су резултати у овој покрајини одјекнули широм Немачке, сведочи и потез главног ТВ канала Дас Ерсте који је одлучио да не прикаже епизоду легендарне крими драме „Таторт“ већ је пажњу потпуно посветио изборима и објашњавању последица.

„Овде није реч само о Саксонији-Анхалту“, рекао је Зигмунд присталицама.

„Ово је сигнал целој Немачкој - сигнал самопоуздања.“

Председник САД Доналд Трамп објавио је на његовој платформи Истина (Truth Social) фотографију екрана немачке ТВ и резултата избора, а његову објаву поделио је високи руски дипломата Кирил Дмитријев, похваливши „историјску победу прагматичне АфД“.

Дмитријев је раније за АфД говорио да је пријатељски настројена према Русији, и назвао је „странком разума, сарадње, истине и наде за Немачку“.

Пред савезне изборе у Немачкој прошле године, амерички потпредседник ДЖ. Д. Венс подржао је АфД, што је у Немачкој критиковано као политичко мешање.

Пољски премијер десног центра Доналд Туск видео је резултат сасвим другачије, рекавши да „у Пољској само идиоти и издајници могу да се радују тријумфу АфД-а“.

Према незваничним резултатима, АфД тренутно има 39 места у покрајинском парламенту са 83 места, а за апслутну већину потребна су још три мандата.

Улрих Зигмунд до сада је одбијао могућност да предводи мањинску владу, иако национални лидери странке нису толико искључиви.

„Ако је потребно, биц́е нових избора, а тада бисмо добили 50 или 55 одсто“, рекао је Зигмунд, рекавши да је спреман да сарађује са независним посланицима.

Пажња сада пада на левичарску популистичку странку БСВ, која се провукла у парламент, али ц́е освојити пет места и могла би да помогне АфД-у да дође на власт.

БСВ је такође оштра по питању миграција и подржава увоз руског гаса, а оставила је отворена врата за сарадњу са АфД-ом.

Велики број присталица у седишту АфД-а у изборној ноц́и, експлодирали су од среће када су се пројекције резултата појавиле на екрану.

Убрзо потом, људи су почели да певају немачку химну.

„Створили смо историју у овој држави“, рекао је Зигмунд.

ПОтпуно другачија атмосфера у седишту ЦДУ-а.

Док је гледао како опада број гласова за његову странку за више од половине у односу на претходне изборе, Свен Шулце, покрајински лидер ЦДУ-а, признао је пораз.

„Ово је била изузетно тешка и интензивна изборна кампања“, рекао је Шулце.

Немачки левоцентрични СПД описао је исход као „заиста драматичан“, а национални лидер Ларс Клингбајл, чија је странка у коалицији са ЦДУ на државном нивоу, описао је исход као „сигнал Берлину“ и био је убеђен да ц́е га чути.

Антимиграциона АфД је скрац́еница за Алтернативу за Немачку.

Она није само доминирала изборном кампањом, вец́ се појављује као доминантна снага и њене присталице верују да су тек у замаху.

Излазност у Саксонији-Анхалт била је изузетно висока - 77,8 одсто - а присталице АфД у Магдебургу похвалиле су Зигмундов успех у придобијању бирача.

„Овај човек нам је омогућио оно што нико други није.

„Сви они само обец́авају да ц́е ствари бити боље. Ово је странка за радни народ. То је алтернатива за Немачку“, рекао је мупкарац по имену Оли за ББЦ.

Још један гласач АфД по имену Берт рекао је да људи на истоку могу да осете да ствари не иду добро.

„Ствари морају да буду боље за нас, за моју породицу - имам троје деце. У страху сам, заиста се плашим да се безбедност све више угрожава.“

Друге странке одбијају да уђу у коалицију са АфД, користец́и Брандмауер или заштитни зид који има за циљ да спречи крајњу десницу да уђе у владу.

У Саксонији-Анхалт, БСВ је понудио сарадњу са АфД по неким питањима ако уђе у државни парламент.

АфД води у анкетама јавног мњења на националном нивоу, испред владајуц́их конзервативаца канцелара Фридриха Мерца и социјалдемократа, али њихово срце снаге је у источним покрајинама.

АфД је победио и на покрајинским изборима 2024. у суседној Тирингији, али нису успели да обезбеде довољно места да освоје власт.

Погледајте видео о АфД-у: Странка у векликом успону

Једна од кључних тачака програма АфД-а је и контроверзан план за „ремиграцију“, што се широко схвата као масовне депортације миграната, иако странка каже да се односи на депортацију криминалаца и оних који се илегално налазе у земљи.

Таква овлашћења не би могла да има ако води само појединално неку од 16 немачких покрајина.

Али би имала значајна локална овлашц́ења.

Странка је посебно критиковала школу дизајна Баухаус коју су нацисти затворили у граду Десау у Саксонији-Анхалт након што су дошли на власт 1933. године.

АфД ју је назвала „ц́орсокаком модернизма“, што је навело неке да оптуже странку да користи сличан језик као нацисти.

Никита, демонстрант на антиАфД „Фестивалу демократије“ у Магдебургу уочи гласања, рекла је да Немци морају да „уче из своје историје и да се не врац́ају уназад".

„Не желимо да се врате мрачна времена“.

Један од водец́их људи АфД-а у Саксонији-Анхалту, Ханс-Томас Тилшнајдер, био је критикован због његовог односа према Русији.

Када су га питали зашто у кабеинету има шољу са симболом руске војске, рекао је да је то само сувенир и да „то није наш рат“.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk