Корупција у Београду: 'Канцер друштва у метастази'

Сценографија Београда последњих година својеврсни је грађевински хаос.

Управо кроз те радове „најлакше се пере новац стечен корупцијом", једна је од порука са представљања Беле књиге корупције у Београду и антикорупцијских мера Центра за локалну самоуправу (ЦЛС).

„Корупција је опипљива ствар. Када поштене фирме не могу да конкуришу и победе на тендеру, морају да отпуштају раднике и гасе посао.

„Она је канцер нашег друштва.

„Данас сведочимо метастази", изјавио је Никола Јовановић, директор ЦЛС-а, на представљању анализе 1. јула у Београду.

Искорењивањем корупције у главном граду Србије годишње би могло да се уштеди 140 милиона евра, закључак је антикорупцијског тима ЦЛС-а.

То је податак до ког су дошли анализирањем субвенција приватних превозника, инвеститорског урбанизма и других спорних ставки у периоду од 2023-2026.

„Почели смо из Београда, јер је ту корупција највећа, али су проблеми слични и у другим градовима", нагласио је Јовановић.

Буџет Београда за 2026. је око 205 милијарди динара, а више од 190 милијарди чине приходи града.

Нешто више од 15 милијарди динара намењено је општинама.

Србија је на листи Индекса перцепције корупције на 116. од 182 позиције у свету и најлошије је рангирана од свих бивших југословенских република, саопштили су из организације Транспарентност.

Којим каналима се новац највише извлачи и може ли се и како корупција зауставити?

Једноцифрен број пресуда

Паре се најчешће извлаче кроз јавне набавке, указала је Вања Бојовић, професорка Правног факултета у Београду на представљању.

Реч је о законски регулисаним процесима у којима држава, јавна предузећа и институције користе јавни новац за куповину добара, услуга или извођење радова приватних компанија.

„Око 90 одсто јавних набавки је са коруптивним елементима, али је број пресуда за кривично дело кршења службеног положаја у Србији на годишњем нивоу једноцифрен", изјавила је она.

Новац се извлачи и кроз јавно-приватна партнерства и државне субвенције.

Последњих година, како је указала, све заступљенији су међудржавни споразуми где одређени пројекти не подлажу јавној контроли, попут реконструкције надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, Експа и изградње метроа у Београду.

У обрушавању надстрешнице 2024. године настрадало је 16 људи, организовани су протести широм Србије са захтевом да се утврди одговорност за њихову смрт, али до сада нема правног епилога.

Према предлогу Закона о метроу из 2021, две линије метроа, на који се и даље чека, коштаће шест милијарди евра.

Кључни сарадници на пројекту су кинеска компанија Power China, француски Алстон и Ежис, а међу домаћим компанијама Миленијум тим.

„Доводите сопствене фирме како би добиле посао, задужујете овај народ, јавни дуг расте, а корист имају само одређени извођачи и подизвођачи.

„Када стављате приватни интерес испред јавне функције треба да сносите одговорност, а то се не дешава - овде афере смењују једна другу без епиолога", указала је професорка Бојовић.

У граду око 40 фирми добија готово сваки посао, а на тендер се јаве један до два понуђача, закључак је ове анализе.

'Политичари контролишу приватне фирме'

У периоду од 2023. до сада, каса Београда изгубила је због корупције око милијарду евра (око 117 милијарди динара), груба је процена Душана Павловића, професора савремене политичке економије на Факултету политичких наука.

Око пола милијарде новца изгубљено је због негативног пословања одређених градских предузећа, док је највећи губитак, око 46, 8 милијарди динара, због пропуштених, односно ненаплаћених прихода.

„Могло је да се приходује и искористи у улагање одређених јавних услуга, а није", указао је професор Павловић.

Јавне набавке које су од почетка до краја биле спорне, попут пропагандних кампања јавних предузећа или инфотабли за градски превоз, коштале су Београд око 40, 3 милијарди динара.

Било је и добрих јавних набавки, али су, како каже професор ФПН-а - преплаћене, те се кроз тај вишак извукло око 25,05 милијарди динара.

„Ово је само Београд, али је структурно слично и у другим градовима", рекао је Павловић.

За разлику од неких држава где приватна предузећа контролишу политичаре и јавну администрацију и остају у послу и када се режими промене, у Србији, али и у појединим државама на Балкану ситуација је обрнута, истакао је.

„Политичари преко приватних предузећа извлаче новац из градских каса.

„Приватна предузећа која учествују у јавним набавкама су контролисана, а некада се дешава да и сами политичари учествује у њиховом оснивању", додао је.

На који начин би корупција могла да се сузбије?

Формирање специјалног тужилаштва за високу корупцију, тужилачке полиције, нове надлежности за Државну ревизорску институцију, увођење новог кривичног дела неоснованог богаћења, указали су стручњаци на представљању Беле куће.

Верују да би се резултати видели већ у првим месецима, уколико би власт била одговорна.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk