Фламингоси и Но нејм: 'Огледало политичких односа Србије и Црне Горе' 2006.

Девојке у црним хаљинама, са перјем у коси и перлама, играју око двојице младића у смокинзима и лакованим ципелама и звук чаше која пуца док на бину излази старији мушкарац.

Луди летњи плес, песма групе Фламингоси и Љубише Стојановића Луиса, била је фаворит за представника Србије и Црне Горе на Евровизији 2006.

Имала је евровизијски ритам, набрајање свих престоница и шаљиви текст на енглеском и српском, али се, према речима многих, умешала политика.

Зато у грчкој Атини, домаћину Евровизије, Србију и Црну Гору, тадашњу државну заједницу, нико није представљао.

Њихов заједнички представник за Песму Евровизије требало је да буде изабран на Европесми-Европјесми, где је било подједнако учесника са фестивала Беовизије (Србија) и Монтевизије (Црна Гора).

По броју гласова 2006. победила је група Но нејм (No Name) из Црне Горе, која је годину дана раније представљала заједничку државу на Евровизији и заузела седмо место.

Уместо фанфара и аплауза, финално вече у београдском Сава центру 11. марта обележили су звиждуци и негодовања, а ка бини су летеле и флаше.

Одлучујуће вече одржавало се два и по месеца пре референдума о независности Црне Горе, али није утицало на његову успешност, каже Дин Вулетић, историчар за ББЦ на српском.

„Било је то више огледало напетих односа Београда и Подгорице, јер је политика та која утиче на музику, а не обрнуто", додаје аутор књиге Послератна Европа и Песма Евровизије.

После распада бивше државе 1990-их, Црна Гора је, заједно са Србијом, била део Савезне Републике Југославије (СРЈ), а потом Државне Заједнице Србије и Црне Горе.

Прича о њиховом разлазу почела је много пре те 2006, каже Жељко Миловић, музички критичар и новинар из црногороског приморског Бара.

„Ако је фудбалска утакмица београдске Црвене звезде и загребачког Динама на стадиону 'Максимиру' 1990. била капсула која је покренула распад земље, онда је Евопесма била догађај којим су Србија и Црна Гора поручиле да неће више бити заједно.

„Црна Гора би изгласала независност и без тога, а Европесма је можда само погурала", каже он за ББЦ на српском.

Евровизију све државе учеснице користе као параван за политичке намере, додаје.

„Прва песма коју је Хрватска послала као независна држава била је Не плачи више моје хрватско небо.

„Сва бол света вечерас је у Босни био је назив прве нумере коју је послала самостална Босна и Херцеговина (БиХ)", указује аутор анализе Злоупотреба европског музичког такмичења у политичке сврхе.

Традиција која не престаје

Добро памтим ту ноћ.

Избор нашег представника за Евровизију сам помно пратила са друштвом, што и даље чиним.

Сећам се да смо се утркивали ко ће брже да изговори главне градове држава Европе који су се помињали баш у Лудом летњем плесу у изведби Огњена Амиџића и глумца Маринка Маџгаља из Црне Горе.

Можда то финале памтим и по томе што сам се само неколико месеци раније преселила из Котора, црногорског приморског града, на југ Србије, па су ме вршњаци стално запиткивали за кога навијам.

Колико је питање имало политичку конотацију не могу са сигурношћу да тврдим, имали смо 14 година и нисам сигурна да смо били баш толико освешћени.

Неке ствари временом избледе, али не и мој одговор - Луди летњи плес и феноменални Луис.

Не заборављам колико сам била љута што нису победили и да је 'изборна крађа' како смо је називали, била главна тема у школи.

То је и прва асоцијација Младена Стаменковића, окорелог љубитеља Евровизије, када помисли на ту ноћ.

„Наравно да се гласало по политичкој основи. Не може нико да ме увери да је песма Моја пјесма била боља.

„Момци су већ ишли на Евровизију 2005. са добром песмом, али је Луди летњи плес имао све што је потребно - врцавост и добар наступ", каже овај 45-годишњак за ББЦ на српском.

Колико је исход овог музичког такмичења утицао на референдум у Црној Гори, не може да тврди.

„Пре ће бити да је само указао на постојеће поделе и да су се оне прелиле на музику", додаје.

Погледајте како је изгледао дан када је Црна Гора постала независна

'Савесно' гласање

Скупштина Црне Горе усвојила је 1. марта 2006. Закон о референдуму којим је предвиђено да је за потврђивање одлуке потребна већина од 55 одсто изашлих бирача.

Док су музичари увежбавали наступе, политичари из Црне Горе вредно су спроводили референдумску кампању за и против независности.

Већина странака у Србији противила се отцепљењу, истичући да се неће укључивати у референдумску кампању, писао је ББЦ.

„Европесма у Сава центру, била је догађај, потребан и Београду и Подгорици како би се све завршило.

„Црна Гора је јасно желела да се одвоји, а Србија се правила да не жели", говори Миловић.

Обе стране су такмичењу приступиле покварено са намером да зезну другу страну, али је Црна Гора „била лукавија", додаје.

Шта се десило те ноћи?

Чланови жирија из Црне Горе гласали су махом за њихове представнике, ретко који поен је био додељен извођачима из Србије.

Публика је одговарала звиждањем и негодовањем често надгласавајући водитеље који су покушавали да угасе музички пожар.

Незадовољство су исказивали и чланови жирија из Србије, понављајући да ће „гласати по сопственој савести", осуђујући потезе колега из Црне Горе.

„Морам да дођем к себи, јер смо ми, део жирија из Србије, благо речено у чуду некоректношћу наших колега, на које не можемо да утичемо", изговорила је тада на бини Татјана Бањанин, чланица жирија из Србије.

Две деценије касније Бањанин у разговору за ББЦ каже да ништа није указивало на такав епилог.

„Да ли ја нисам била довољно информисана, проницљива и нисам обратила пажњу на неке ствари, нисам регистровала...

„Тада сам живела у Новом Саду, нисам се баш нешто кретала у београдским круговима, и само им 'банем', што би се рекло. Можда су ме зато мимоишле неке ствари, ако их је уопште и било", говори она.

По завршетку гласања, сећа се да су сви - од учесника, публике, до чланова жирија - били „под озбиљним стресом и тензијом".

„Била сам у неверици. Публика је била веома, веома 'набријана', што би се рекло, јер су гласање доживели као велику неправду и сразмерно томе су и реаговали - јако бурно.

„Треба да имате у виду да телевизијски пренос у приличној мери пригуши доживљај у односу на дешавања са лица места, па све оно што сте видели и чули у преносу помножите једно 50 пута", каже ова певачица поп музике.

Нумера Моја пјесма групе Но нејм имала је четири бода више од Лудог летњег плеса.

„Волела бих да видим осмех на вашим лицима, али... али...", изговорила је водитељка Душка Вучинић-Лучић, саопштавајући гласове публике.

Док су водитељи позивали победнике да приме награду, присутни су демонстрантивно напуштали Сава центар, узвикујући „Лопови, лопови".

Чланови црногорске групе су у пратњи обезбеђења напустили салу, јер је публика почела да баца флаше ка бини.

„Маринко Маџгаљ је стао да одбрани момке од масе, да одбрани комшије,

„Многи су били на страни Фламингоса, што је нормално, осећали су се повређено, али је Огњен је прешао границу лепог понашања и даље је персона нон-грата, што само говори да Црна Гора није заборавила тај догађај", прича музички критичар Миловић.

Певачица Бањанин се присећа „да су у пола ноћи чланови жирија директно спроведени у Радио-телевизију Србије (РТС) када је и одржана конференција за медије".

„Група Но нејм се ни крива ни дужна, нашла у ситуацији коју никоме, никад не бих пожелела.

„Испоставило се да то није била само музичка манифестација", каже она.

Симболично, испоставиће се, финале Европесме одржавало се баш у дану када је Слободан Милошевић, бивши председник СРЈ и Србије, преминуо у Хагу, где му се судило за ратне злочине током 1990-их.

Љубитељи Евровизије и даље причају о овој ноћи, а о њој се спорадично пише и на друштвеним мрежама, популарно место за сучељавање мишљења последњих година.

Главни актери су се, међутим, ретко оглашавали о контроверзном догађају.

„Ви сте имали сјајну причу и сећам се да смо говорили да сте нам били фаворити. Мени је ваша прича имала комплетно све. Мислим да бисте ви направили бољи пласман, искрено да кажем.

„Јако ми је тешко и на живце ми је ишло да смо ми знали какви ће гласови да буду, а када смо касније видели, били смо у шоку и сам тај негативни набој емоција који се десио, јако је утицао на нас", испричао је 2025. Бане Недовић, један од чланова Но нејма у ауторској емисији Огњена Амиџића.

Амиџић није одговорио на позив ББЦ-ја, али је у истој емисији изјавио да је „вероватно да било урађено наменски".

„Ви сте били 'Тројански коњ'. Ни ви нисте победили на црногорском избору.

„Добијате 12 бодова, а сви српски извођачи нула бодова."

На позиве ББЦ-ја нису одговорили ни чланови Но нејма, који се у међувремену распао.

Наредне 2007, на Евровизији је победила представница Србије Марија Шерифовић са Молитвом, што је било први пут од 1998. да тријумфује песма која није на енглеском.

Те године добила је 12 поена од Црне Горе, али и многих земаља у окружењу.

Погледајте видео: Јубиларна Евровизија у сенци због бојкота Израела

'Политичко-економско такмичење са песмом'

До данас, много тога се променило у односима Србије и Црне Горе.

Иако се често називају братским државама, политичке варнице се и даље појављују.

Изменила се и Песма Евровизије на којој је, последњих година, улога политике све већа, сматра Дин Вулетић.

„Одраз је све већих политичких подела у европским државама, али и друштвене мреже их додатно подстичу.

„Та два феномена све више политизују Евровизију, а и извођачи и њихови тимови су схватили да могу бити успешнији ако имају неку политичку и друштвену поруку", указује.

Евровизија је сада политичко-економско такмичење на којем се пева, додаје.

Овогодишње 70. издање у сенци је бојкота групе држава које се противе одржавању такмичења - због Израела и сукоба у Гази.

„Када су важни тренуци активира се национални део и користи коме треба.

„Надам се да млађе генерације не наступају са теретом да је то државна манифестација, али мислим да је код њих ишчезао", каже Жељко Миловић.

Две деценије касније и Србија и Црна Гора су на јубиларном 70. издању Евровизије у Бечу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk