Војно-безбедносни споразум Србије и Израела: Шта је договорено, а шта спорно

У јеку сукоба на Блиском Истоку, Србија је постигла споразум на пољу одбране и безбедности са државом која активно учествује у два рата.

Србија и Израел, чија војска ратује у Гази и против Ирана, постигли су безбедносни споразум о размени и узајамној заштити тајних података у области одбране, који ће ступити на снагу пре проласка процедуре у Народној скупштини.

Њиме се стварају услови за сарадњу државних органа са фирмама из области наменске индустрије друге земље, као и производњу роба и пружање услуга за потребе безбедносног сектора, стоји у документу у који је ББЦ имао увид.

Иако пише да његов садржај није тајан, потписнице су се усагласиле да „ниједна страна, нити било ко у њено име, неће ништа јавно откривати или саопштавати у вези са применом овог споразума или било којом од његових одредби".

Овакав вид одбрамбене и безбедносне сарадње за Србију, која формално следи политику војне неутралности, може да се посматра из две перспективе, каже Стефан Владисављев, програмски директор Београдског фонда за политичку изузетност.

„Једна је национална перспектива и из тог угла је такав потез прилично устаљен, јер је Србија у складу са војном неутралношћу имала сарадњу са НАТО чланицама, са Русијом и Кином, сада и са Израелом", објашњава.

Друга перспектива је „геополитичка", а гледано кроз њу овакав корак српских власти може да буде „изазован за разумевање".

„Није била пракса да се сарадња склапа са државама у рату. Овим споразумом Србија потенцијално прокламује позицију по питању страна које активно учествују у сукобу на Блиском Истоку", закључује Владислављев.

За неке од опозиционих посланика споразум је „апсолутно споран" и одудара од досадашње праксе у сектору одбране.

„Чудно је што је Влада иницијативу упутила надлежном одбору, јер је досад пракса била да се било који међународни споразум, пошто га размотри надлежни одбор, шаље на пленумску седницу скупштине, где би се размотрио и усвојио", каже Богдан Радовановић, посланик Зелено-левог фронта (ЗЛФ) и члан Одбора за одбрану и унутрашње послове, за ББЦ на српском.

Усвајањем документа на Одбору за одбрану и унутрашње послове Народне скупштине Србије одмах почиње „привремена примена", која је неопходна „ради реализовања пројеката опремања Војске Србије средствима наоружања и војне опреме" из Израела, додаје се у споразуму.

Документ ће остати на снази „на неодређени период", док не буде раскинут у складу са одредбама које се у њему налазе, пише.

Тајност и 'журба'

Једна од најчешћих речи у тексту споразума је „тајна", а нашла се и у његовом називу.

Бројни чланови говоре о обавезама две стране да не откривају детаље договорених послова и сарадње у будућности.

Споразум одређује и степен тајности информација уз објашњења појмова попут „интерно", „строго поверљиво" или „државна тајна".

Али, због чега је Србији и Израелу био потребан додатан документ који гарантује тајност, која се већ подразумева у бројним пословима који се тичу одбране и наменске индустрије?

Посланик Радосављевић је исто питање поставио на седници Одбора за одбрану и унутрашње послове.

„Образложено је да се 'усклађује пракса и терминологија', али заиста није било довољно уверљиво", тврди он.

Ознака тајности није неуобичајена и користи се ради чувања државних интереса, у овом случају две земље, каже Стефан Станисављев.

„Важна компонента је и актуелна ситуација и учешће Израела у сукобима, а рекао бих да тајност потенцијално штити Србију од реакције других партнера са којима сарађује.

„Један од највећих економских и стратешких партнера Србије у међународним односима је Кина, која има веома блиске односе са Ираном", додаје.

Због начина усвајања акта на састанку Одбора за одбрану и унутрашње послове, посланик Богдан Радовановић стекао је утисак да се „странама жури".

Како тврди, упитао је званичнике Министарства одбране да му објасне због чега је процедура убрзана, али „није добио конкретан одговор".

Посумњао је се споразум доноси због набавке наоружања преко израелске компаније Елбит Системс, која је у августу прошле године објавила да је склопила споразум са једном европском земљом вредан 1,6 милијарди долара.

Председник Србије Александар Вучић је у априлу саопштио да ће Србија и Израел заједнички направити фабрику дронова, а Балканска истраживачка мрежа Србије (БИРН) и израелски лист Харетз известили су да иза свега стоји фирма Елбит Системс.

„Питао сам и да ли споразум има везе са фабриком и да ли се ради о тој компанији, али нисам добио одговор ни на једно од тих питања", каже Радовановић.

Према споразуму, надлежни безбедносни органи дозвољавају посете безбедносних стручњака друге земље, „када је то обострано погодно".

Подразумева и „узајамну заштиту тајних података" Србије и Израела, која није детаљније дефинисана.

„Питао сам шта то значи, односно да ли ће неки израелски органи, попут Мосада, имати ингеренције да тајне податке штите и на нашој територији, али ми је речено да је споразум само оквир, којим се усклађује терминологија и пракса у две земље", каже Радовановић.

Судови без надлежности

У документу је посебно наглашено и да било какав будући спор две стране „неће бити предмет ниједног домаћег или међународног трибунала или суда, нити било ког националног или међународног права".

У случају несугласица, надлежни безбедносни органи ће настојати да их реше „путем разговора и преговора", „на пријатељски начин".

Уколико до решења не дође за највише 30 дана, спор ће решавати руководилац Управе за безбедност одбрамбеног система израелског Министарства одбране и орган који за ту намену одреди српски министар одбране, додаје се.

Одрицање права да правду, у случају да им затреба, потраже пред домаћим и међународним судовима, за званичне институције Србије није новост.

„Чак и у неким споразумима са другим државама имамо потпуно преношење јурисдикције на судове тих држава", каже Стефан Владисављев.

Као пример наводи инфраструктурне пројекте које су Србија и Кина заједно спроводиле, а у уговорима је наведено да ће се сви евентуални спорови решавати пред кинеским судовима.

Када је у споразуму наведено да ниједан суд нема ингеренцију над споровима, постоје два могућа сценарија, каже Владисављев.

Један је посезање за независном арбитражом, а друга су „пријатељске консултације", које су у овом случају изабрали Србија и Израел.

„Ово указује да постоји изузетно висок ниво поверења две стране да неће доћи до спорова или да, уколико до њих и дође, они неће бити толико велики да не могу да се разреше међусобним преговорима", закључује стручњак за међународне односе.

Сукоби на Блиском истоку

Двогодишњи брутални рат почео је после изненадног упада Хамаса и других палестинских група на југ Израела 7. октобра 2023, када је убијено најмање 1.200 људи, а још 251 узет за таоца.

У одмазди Израела, најпре ваздушним нападима, потом и копненом офанзивом, погинуло је више од 72.000 људи у Појасу Газе, према подацима Министарства здравља палестинске енклаве којом управља Хамас.

Готово целокупна територија у Појасу Газе је или потпуно разрушена или тешко оштећена у нападима Израела.

Главни тужилац Међународног кривичног суда у мају 2024. издао је налог за хапшење израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа и лидера Хамаса у Гази због ратних злочина.

Лидери Хамаса у међувремену су убијени у акцијама Израела. Примирје у Гази ступило је снагу 10. октобра 2025.

Израел је заједно са Сједињеним Државама крајем фебруара 2026. напао Иран који је одговорио гађајући америчке базе и земље Залива и блокирао Ормуски мореуз кроз који пролази петина светских залиха нафте и течног природног гаса.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk