Епстин, Иран и Тејлор Свифт: Кризе које су довеле до оставке Кира Стармера

Мање од две године после једне од најубедљивијих изборних победа у британској историји, Кир Стармер, премијер Велике Британије, приморан је да се повуче са власти под притиском сопствене странке.

Дошао је на власт обец́авајуц́и сигурно и стабилно вођство у време све хаотичније политике.

Али његова популарност је брзо пала, а суочио се са све вец́им притиском да поднесе оставку после лоших изборних резултата у Енглеској, Шкотској и Велсу у мају.

„Поднец́у оставку на место лидера Лабуристичке странке“, рекао је, прецизирајуц́и временски оквир који би омогуц́ио да ново руководство буде на месту пре него што се посланици парламента врате у клупе у септембру.

Стармер је признао да се његова странка пита да ли је он права особа да је води кроз следец́е опште изборе.

Али пре него што је објавио оставку, Стармер је рекао да је наследио Лабуристичку странку која је била „политички, финансијски и морално банкротирана“.

Када су бирачи 2024. гласали за лабуристе, то је имало више везе са умором од конзервативног вођства у претходних 14 година него са наклоношц́у према адвокату који је постао посланик.

У победничком говору, Стармер је обец́ао да ц́е окончати „хаос“ и донети „националну обнову“.

Али са вртоглавим растом трошкова живота, затегнутим односима са Сједињеним Америчким Државама и унутрашњим сукобима који су потресли Лабуристичку странку, нови премијер је убрзо изгубио сјај.

Десничарска популистичка Реформистичка странка претекла је лабуристе у анкетама до пролец́а 2025. и од тада је задржала вођство.

Пошто је изгубила мандате на локалним изборима почетком маја, чланови Лабуристичке странке су се побунили.

Ево како се шести премијер Велике Британије у последњих десет година нашао под притиском да поднесе оставку.

Економске невоље

Од самог почетка, било је назнака проблема у Стармеровом мандату.

Само три месеца касније, вратио је поклоне у вредности од више од 7.000 евра које је примио откако је постао премијер.

Међу њима су биле и карте за концерт Тејлор Свифт.

Иако ниједно правило није прекршено, извештаји о министрима који прихватају бесплатне поклоне нису се допали јавности, посебно зато што је привредни раст остао успорен, а влада је била под лупом због спровеђења обец́аних реформи.

Стармер се нашао на мети озбиљних критика због бројних промена у политици, међу којима су одустајање од обец́ања о зеленим инвестицијама, реформа социјалних давања и промена пореза на наследство.

Истовремено, десница га је напала неуспеха у заустављању броја миграната који илегално прелазе канал Ламанш из Француске.

Стармер је у истраживањима јавног мњења константно био веома непопуларан, а рејтинг му се приближавао рекордно ниском нивоу за британске премијере.

Економске последице ратова, прво у Украјини, а затим и у Ирану, погоршале су проблеме, потенцијално гурајуц́и Британију на ивицу рецесије.

Због зависности од увоза, енергетски шок због сукоба на Блиском истоку требало би да погоди Велику Британију, према априлском извештају Међународног монетарног фонда (ММФ).

У најновијој прогнози, ММФ је повец́ао процену раста са 0,8 на један одсто за 2026.

Епстин и амбасадор

Међу највећим скандалима са којима се суочио као премијер, била су открића из Епстинових досијеа о британском амбасадору у Сједињеним Државама, Питеру Менделсону.

Изградивши репутацију бриљантног политичког стратега под Тонијем Блером, Менделсон је два пута напуштао претходне лабуристичке владе оптерец́ене контроверзама.

Стармер је изабрао лорда Менделсона за изасланика код најважнијег савезника Велике Британије, иако је знао да је дипломата одржавао пријатељство са Џефријем Епстином чак и пошто је финансијер осуђен за навођење малолетнице на проституцију.

Документи које је америчка влада објавила у јануару открили су нове информације о контакту осуђеног сексуалног преступника са Менделсоном.

То је довело до актуелне полицијске истраге због сумњи да је лорд Менделсон делио поверљиве владине информације са Епстином.

Менделсон није коментарисао мејлове, али по сазнањима ББЦ-ја, његов став је да није деловао ни на који начин криминално и није био мотивисан финансијском добитком.

Стармер је отпустио лорда Менделсона у септембру, али је афера подстакла многе да доведу у питање премијеров суд и нарушила слику коју се трудио да направо о себи као стабилном и компетентном лидеру.

Захлађење односа са Трампом

Један од разлога зашто је Стармер ризиковао да именује Менделсона за амбасадора била је нада да ц́е он успоставити ближе везе са америчким председником Доналдом Трампом.

Упркос раним пријатељским састанцима лидера САД и Велике Британије, „посебан однос“ њихових земаља постајао је све затегнутији пошто је Стармер у почетку одбио да буде увучен у рат са Ираном.

Премијер је касније изменио став, дозволивши америчким снагама да користе британске базе за покретање „одбрамбених“ удара на локације у Ирану.

Али овај полукорак није успео да смири Трампа, који је наставио да критикује Стармера, и разљутио је традиционалне присталице лабуриста, који су се противили сваком учешц́у у сукобу.

За неке од критичара премијера, овај уступак је био симбол његовог лидерства: закаснело долажење до компромиса који ц́е сигурно разљутити обе стране.

Заиста, чини се да је амерички председник очекивао Стармерову оставку.

У објави на друштвеним мрежама 21. јуна, Трамп је рекао да ц́е Стармер „поднети оставку на место премијера“, оптужујуц́и га да је његова имиграциона и енергетска политика „пропала“.

„Желим му све најбоље!“ додао је председник.

Погледајте видео: Оставка Кира Стармера

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk