Izborni presek: Debate o NIS-u i zdravstvu, potvrđeno 18 lista učesnica

Svi učesnici predstojeće izborne utakmice i njihov broj na glasačkom listiću konačno su poznati.

Republička izborna komisija potvrdila je 18 lista, od kojih su polovina manjinske.

Izborni dan, 25. oktobar se približava, a televizijske debate su sve učestalije.

Sudbina Naftne industrije Srbije (NIS), ključne kompanije za funkcionisanje celokupne privrede države, koja je godinu dana pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, bila je jedna od tema predizborne debate na Radio-televiziji Srbija (RTS).

Na televiziji N1 učesnici debate govorili su o zdravstvu, dugogodišnjoj boljki Srbije.

Licitiralo se brojem zdravstvenih radnika koji su napustili državu, koliko ima listi čekanja i zbog čega.

Na jugu Srbije, u Nišu je ponovo došlo do koškanja pristalica tokom skupova vladajuće Srpske napredne stranke i Studentske liste.

Još nije poznat tačan broj glasačkih mesta u dijaspori, uprkos protestu ispred Republičke izborne komisije i insistiranjima opozicije.

Drugačija rešenja o sudbini NIS-a

Država bi trebalo da preuzme većinsko vlasništvo u NIS-u, smatra Dušan Nikezić, predstavnik opozicione koalicije „Evropska Srbija".

„Iskoristićemo pravo preče kupovine i obezbediti stabilno snabdevanje energenata.

„Od 26. oktobra NIS će ponovo biti naš", izjavio je na javnom servisu 8. oktobra.

Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu, predstavnik „Ujedinjene Srbije" uzvratio mu je pitanjem: „Zašto ste tada (2008.) gospodine Nikeziću, prodali NIS?"

„Zašto ste nas doveli u situaciju da zavisimo od drugih", upitao ga je, tvrdeći da je kompanija prodata po nižoj ceni.

Nikezić je u vladi Mirka Cvetkovića 2008. bio savetnik za privredu i finansije.

Preuzimanje NIS-a jeste jedno od rešenja koje je uvek na stolu, ali je pre svega geopolitičko pitanje sa ekonomskim posledicama, smatra Miloš Jovanović sa liste „Autentična desnica".

„Prednost bih dao pregovorima, jer je situacija vrlo ozbiljna."

Aleksandar Vučić, doskorašnji predsednik Srbije, u više navrata je nudio da Srbija otkupi ruski udeo po većoj ceni, čak i po modelu da on bude vraćen po okončanju rata u Ukrajini i ukidanju američkih sankcija ruskom Gaspromu.

Ideje o nacionalizaciji, odnosno oduzimanju imovine, do sada je odbijao.

Cene goriva dodatno su potpirile vatru u studiju javnog servisa.

Rastu iz meseca u mesec i najskuplje su u odnosu na države u susedstvu, iako vlasti tvrde da smanjuju akcize, odnosno prihode od prodaje energenata.

„Od 15. marta do 31. avgusta ove godine, izgubili smo oko 200 miliona evra (od smanjivanja akciza).

„To je sve država platila... gubićemo sve veći novac", izjavio je Vučić u prvom predizbornom obraćanju.

Na cene goriva, pre svega, utiče unutrašnja politika, a razlika u ceni je 54 dinara u odnosu na Severnu Makedoniju, tvrdio je Nikezić.

U Srbiji je prosečna plata 1.030 evra, a u Severnoj Makedoniji oko 788 koliko je iznosila u julu 2026.

Dok je Mali govorio o uspesima u privredi, stabilnom deviznom kursu i kapitalnim ulaganjima, Dejan Šoškić, predstavnik Studentske liste i nekadašnji guverner Narodne banke, upozorio je na ključne probleme sa kojima se država suočava.

Prioriteti su smanjenje korupcije, prestanak partijskog zapošljavanja, jačanje ekonomije zasnovane na znanju, smanjenje trgovinskog deficita i podsticanje privatnih investicija.

„Nama je potrebna istinita statistika koja treba da nas otrezni i pokaže gde smo", poručio je Šoškić.

Ko je kriv za liste čekanja i koliko je lekara otišlo?

Zdravstvo, višegodišnji problem Srbije, bio je tema debate na televiziji N1.

O listama čekanja, zapošljavanju po političkoj liniji, specijalizaciji, ali i stanju u stomatologiji govorili su predstavnici četiri liste.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja u tehničkom mandatu, negirao je podatke Sindikata lekara i farmaceuta da je Srbiju u poslednjih godinu dana naspustilo 6.000 lekara, medicinskih sestara i tehničara.

Maksimum 1.000 lekara, tvrdio je Lončar, sa liste SNS.

„To je po onome što mi imamo u evidenciji i što nam se odjavi", dodao je.

Zvaničnici su ranije tvrdili da se medicinski radnici i vraćaju u zemlju.

Iz inostranstva se od 2024. do avgusta ove godine vratilo više od 400 zdravstvenih radnika, prenela je Radio-televizija Vojvodina (RTV).

Dugogodišnja čekanja na operacije su još jedan od većih problema zdravstva u Srbiji.

Lončar pre dve godine najavljivao ukidanje liste čekanja do januara 2025. za određene operacije, a u martu 2026. govorio da će se značajno smanjitiu roku od godinu i po dana.

U TV debati 8. oktobra ponovio je da su uglavnom ukinute, a da su blokade krive za ugradnju endoproteze kuka i kolena.

Posle novosadske tragedije i pogibije 16 ljudi studenti su blokirali fakultete, a usledili su i antikorupcijski protesti širom zemlje.

Liste su neuređene i podsećaju na birački spisak, tvrde iz Studentske liste.

„Potreban je integrisani sistem.

„Prva faza je identifikacija, druga je da se osposobe zdravstvene ustanove da pruže te usluge u većem broju, a treća da se usavrši saradnja sa privatnim sektorom", izjavio je hirurg Miroslav Andrić sa Studentske liste.

Liste čekanja su posledično stanje, izjavio je Dragan Delić iz opozicione „Evropske Srbije" i da su one „greška, ne samo ove vlasti, nego unazad 30 godina, jesu nedovoljne preventivne mere".

Liste čekanja postoje svuda u svetu i nema tog mađioničara koji će da ih reši, tvrdio je Vladimir Đukić iz Socijalističke partije Srbije.

„U Engleskoj je trenutno 60.000 ljudi na listi čekanja, u Sloveniji se čeka više od dve godine. Za operaciju hernije, za koju se ne čeka ni dan u bolnicama u Srbiji, u Hrvatskoj se čeka po četiri meseca", rekao je on.

BBC se obratio nadležnim institucijama u pomenutim zemljama.

Pogledajte video o požaru na zidinama Niške tvrđave tokom SNS skupa

Novi incidenti na paralelnim skupovima u Nišu

Na jugu Srbije ponovo je došlo do incidenata među učesnicima Studentske liste i vladajućeg SNS-a.

Pristalice Studentske liste su organizovale skup podrške privedenom Mateji Nikoliću, zato što je navodno 7. oktobra uveče napao aktivistkinju SNS-a, što njegov advokat negira.

Među okupljenim pristalicama naprednjaka bili su i gradski funkcioneri, pisao je portal Južne vesti.

U međuvremenu je došlo do fizičkog sukoba, kada im je policija dopustila da priđu drugoj grupi okupljenih, ali su redari Studentske liste pozvali pristalice da se udalje.

'Crna kutija' SNS-a koju nazivaju „Muzej blokada", koja je od skupa 28. juna bila postavljena u mnogim gradovima širom Srbije stigla je i do Niša.

Prikazuju se snimci, kako oni kažu, 'blokaderske Srbije', sa protesta poslednje dve godine.

Prate ih poruke poput 'Da nikad ne zaboravimo' (slično poruci kojom se obeležava Holokaust, istorijski period tokom kojeg je ubijeno oko šest miliona Jevreja), 'Zaustavili su nam živote, pokušali da slome Srbiju".

I dalje se govori o vatrometu i bakljadi posle predizbornog skupa SNS-a usled čega je izbio požar na bedemu tvrđave u Nišu.

Javno tužilaštvo u Nišu vodi postupak, gradonačelnik Dragoslav Pavlović iz redova SNS kaže da nema štete, a Vučić tvrdi da je reč o veštačkoj inteligenciji.

Iz liste Studenti pobeđuju traže odgovore ko je dozvolio upotrebu pirotehnike na tvrđavi, simbolu Niša i zaštićenom spomeniku kulture, prenele su Južne vesti.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk