Новцем до нових граница: Како се Америка ширила куповином територија

Док амерички председник Доналд Трамп разматра преузимање Гренланда, полуаутономне данске територије на Арктику, историчари се осврћу на ширење Сједињених Америчких Држава (САД) куповином земље.

У прошлости, „као што је сада случај са Гренландом, Вашингтон је тврдио да мора да преузме ове територије пре него што падну у руке других сила", каже Џеј Секстон, историчар на Универзитету Мисурија.

Трамп тврди да САД морају да „поседују" Гренланд због безбедности, и иако је у једном тренутку рекао да је спреман да то учини „на тежи начин", сада каже да жели „неодложне преговоре" и да „неће користити силу".

Зато разматрамо неке од најзначајнијих територија које су САД купиле у последња два века и шириле границе.

Куповина Луизијане (1803)

Одлука председника Томаса Џеферсона да 1803. купи територију Луизијане од Француске била је прекретница за САД.

Куповина Луизијане, која се простриала на више од 2.000.000 квадратних километара, представљала је велики корак за младу нацију и њен статус континенталне силе у експанзији.

Колонија Луизијана била је највећа француска територија у Северној Америци.

Али честе побуне робова на острву Сан Домингу (данашњи Хаити), којим је управљала Француска, заједно са претњом рата са Британијом, навеле су француског вођу Наполеона Бонапарту да територију прода САД-у.

У то време Луизијана је била много већа од данашње територије истоимене савезне америчке државе - обухватала је простор данашњих 15 савезних држава, између реке Мисисипија и Стеновитих планина.

Поседовање ове земље било је кључно за Џеферсонове амбиције ширења ка западу, за које је веровао да су будућност Америке.

Америчка и француска влада споразум су постигле у новембру 1803. године.

САД су за Луизијану платиле 15 милиона долара, што би данас било више од 400 милиона долара.

Овом куповином територија младе државе је скоро удвостручена.

Уступање мексичке територије (1848)

До 1840-их, велики број житеља САД-а био је уверен да је њихова „очигледна судбина" ширење ка западу све до Тихог океана.

То ће на крају и учинити, науштрб Мексика.

Један од најватренијих присталица ширења америчких граница био је председник Џејмс Нокс Полк.

После инаугурације 1845. године, наследио је спор око контроле над Тексасом, који је 1836. стекао независност од Мексика.

Вашингтон је 1845. године припојио Тексас који је постао савезна америчка држава.

Следеће године, после сукоба америчке и мексичке војске, Конгрес је одобрио објаву рата Мексику, али су узроци сукоба били дубљи.

„Сједињене Државе су показивале интересовање за Калифорнију, која је тада припадала Мексику и била је једно од економски најживљих подручја у Америци, имала је луке за теретне бродове које су биле пожељне за трговину са Азијом", каже историчар Џеј Секстон.

Али ниједна мексичка влада није могла да пристане на продају Калифорније и да очекује да остане на власти, објашњава Секстон.

После победе САД-а, две државе су 1848. потписале мировни споразум познат као Мир у Гвадалупе Идалгу, којим је Мексико уступио одређне територије.

Вашингтон је на крају за уступљену земљу платио 15 милиона долара, што је данашња вредност од око 615 милиона долара.

Територија је обухватала данашње савезне државе Калифорнију, Неваду и Јуту, као и делове Аризоне, Колорада, Новог Мексика, и Вајоминга.

Али, Секстон истиче да мексичка страна не би била спремна на продају територија да није изгубила рат.

„То је била продаја под претњом оружјем", каже он.

Мексико је укупно предао више од половине своје предратне територије, а САД су добиле скоро 1.360.000 квадратних километара земље.

Гадсденова куповина (1853)

Иако је рат Мексика и САД-а завршен 1848. године, напетости између две државе нису окончане.

Споразумом, који је финализован 1854. године, две владе су усагласиле продају малог појаса мексичке територије на југу, који је касније постао део савезних америчких држава Аризоне и Новог Мексика.

Гадсденова куповина, споразум који је у Мексику познат као Вента де ла Месилла, извршена је делимично због америчког интересовања за изградњу трансконтиненталне железнице, а делимично због економских проблема мексичке владе.

Америчка влада је на крају платила 10 милиона долара, што је данас вредност од око 421 милион долара, за скоро 76.900 квадратних километара земље.

Та територија је данас јужна граница САД-а.

Куповина Аљаске од Русије (1867)

Многи нису разумели одлучност државног секретара Вилијама Сјуарда да 1867. године купи удаљену арктичку територију Аљаску од Руског царства.

Сјуард је веровао да та земља има велику стратешку вредност, јер би одвратила Британце од интервенције у Северној Америци, а САД-у би омогућила приступ богатим риболовним подручјима у Тихом океану.

Русија је веровала да се ослобађа територије мале вредности, која је била скупа за управљање и сматрала је да је рањива на могући напад Велике Британије, њеног главног ривала у то време.

Међутим, када је Сјуард склопио споразум о куповини 1.554.000 квадратних километара земље од Русија за 7,2 милиона долара, што би данас било око 158 милиона долара, вест није добро примљена у САД.

Споразум, који су противници државног секретара назвали „Сјуардова лудост", изазвао је жустре расправе, јер су неки веровали да су САД купиле бескорисну земљу.

Упркос критикама, Конгрес је ратификовао уговор о куповини и Аљаска је постала део САД-а, иако је статус савезне државе добила тек 1959. године.

На крају се Сјуардова куповина исплатила открићем злата и великих налазишта нафте, а Аљаска је додатни војни значај добила током Хладног рата.

Куповина Америчких Девичанских Острва од Данске (1917)

Последњи пут када су САД купиле неку територију било је управо од Данске.

Данска Западноиндијска острва или Дански Антили, како се територија тада називала, била су група острва у Карипском мору које су амерички стратези желели још од средине 19. века.

Вилијам Сјуард је и ову територију видео као кључни део његовог плана за мирно ширење територије.

Лука на Сент Томасу, једном од три главна острва која данас чине Америчка Девичанска Острва, била је од посебног интереса, делимично зато што је сматрана идеалном базом за контролу Кариба.

Отприлике у исто време, Данска је почела да губи интересовање за ова острва.

Данска је раније на тој територији развила велике плантаже шећерне трске, на којима су радили робови из Африке које су преко Атлантика доводили европски трговци.

Али, како су почеле да падају цене шећера у свету, тако је опадало и интересовање Данске за одржавање тих плантажа.

До 1867. године, две земље су постигле договор о продаји два острва за 7,5 милиона долара, што би данас било око 164 милиона долара.

Међутим, договор није остварен јер је амерички Конгрес одбио да га ратификује.

Почетак Првог светског рата и претња коју су немачке подморнице представљале за америчке бродове поново су пробудили интересовање Вашингтона.

Постојао је страх да ће Немачка напасти Данску и преузети контролу над острвима, као и над стратешки важном луком на Сент Томасу.

Према подацима на сајту Стејт департмента, државни секретар председника Вудроа Вилсона упозорио је Данску да би, уколико одбије да прода територију, САД могле да окупирају острва како би спречиле да их не заузме друга сила.

Астрид Андерсен, виша истраживачица у Данском институту за међународне студије, каже да је тешко не уочити паралеле између онога што се догодило са Америчким Девичанским Острвима и онога што се дешава данас.

„Оно што су САД тада урадиле подсећа на оно што данас чујемо у вези са Гренландом.

„Суштина америчке поруке је била: 'Или нам га продајте или ћемо извршити инвазију'", каже Андерсен.

Две земље су 1917. постигле договор о продаји карипских острва САД-у за 25 милиона долара, што је данас вредност од око 630 милиона долара.

Тим споразумом Сједињене Државе су пристале и да се неће противити „ширењу политичког и економског интереса Данске на целом Гренланду".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk