Novcem do novih granica: Kako se Amerika širila kupovinom teritorija

Dok američki predsednik Donald Tramp razmatra preuzimanje Grenlanda, poluautonomne danske teritorije na Arktiku, istoričari se osvrću na širenje Sjedinjenih Američkih Država (SAD) kupovinom zemlje.

U prošlosti, „kao što je sada slučaj sa Grenlandom, Vašington je tvrdio da mora da preuzme ove teritorije pre nego što padnu u ruke drugih sila", kaže Džej Sekston, istoričar na Univerzitetu Misurija.

Tramp tvrdi da SAD moraju da „poseduju" Grenland zbog bezbednosti, i iako je u jednom trenutku rekao da je spreman da to učini „na teži način", sada kaže da želi „neodložne pregovore" i da „neće koristiti silu".

Zato razmatramo neke od najznačajnijih teritorija koje su SAD kupile u poslednja dva veka i širile granice.

Kupovina Luizijane (1803)

Odluka predsednika Tomasa Džefersona da 1803. kupi teritoriju Luizijane od Francuske bila je prekretnica za SAD.

Kupovina Luizijane, koja se prostriala na više od 2.000.000 kvadratnih kilometara, predstavljala je veliki korak za mladu naciju i njen status kontinentalne sile u ekspanziji.

Kolonija Luizijana bila je najveća francuska teritorija u Severnoj Americi.

Ali česte pobune robova na ostrvu San Domingu (današnji Haiti), kojim je upravljala Francuska, zajedno sa pretnjom rata sa Britanijom, navele su francuskog vođu Napoleona Bonapartu da teritoriju proda SAD-u.

U to vreme Luizijana je bila mnogo veća od današnje teritorije istoimene savezne američke države - obuhvatala je prostor današnjih 15 saveznih država, između reke Misisipija i Stenovitih planina.

Posedovanje ove zemlje bilo je ključno za Džefersonove ambicije širenja ka zapadu, za koje je verovao da su budućnost Amerike.

Američka i francuska vlada sporazum su postigle u novembru 1803. godine.

SAD su za Luizijanu platile 15 miliona dolara, što bi danas bilo više od 400 miliona dolara.

Ovom kupovinom teritorija mlade države je skoro udvostručena.

Ustupanje meksičke teritorije (1848)

Do 1840-ih, veliki broj žitelja SAD-a bio je uveren da je njihova „očigledna sudbina" širenje ka zapadu sve do Tihog okeana.

To će na kraju i učiniti, nauštrb Meksika.

Jedan od najvatrenijih pristalica širenja američkih granica bio je predsednik Džejms Noks Polk.

Posle inauguracije 1845. godine, nasledio je spor oko kontrole nad Teksasom, koji je 1836. stekao nezavisnost od Meksika.

Vašington je 1845. godine pripojio Teksas koji je postao savezna američka država.

Sledeće godine, posle sukoba američke i meksičke vojske, Kongres je odobrio objavu rata Meksiku, ali su uzroci sukoba bili dublji.

„Sjedinjene Države su pokazivale interesovanje za Kaliforniju, koja je tada pripadala Meksiku i bila je jedno od ekonomski najživljih područja u Americi, imala je luke za teretne brodove koje su bile poželjne za trgovinu sa Azijom", kaže istoričar Džej Sekston.

Ali nijedna meksička vlada nije mogla da pristane na prodaju Kalifornije i da očekuje da ostane na vlasti, objašnjava Sekston.

Posle pobede SAD-a, dve države su 1848. potpisale mirovni sporazum poznat kao Mir u Gvadalupe Idalgu, kojim je Meksiko ustupio određne teritorije.

Vašington je na kraju za ustupljenu zemlju platio 15 miliona dolara, što je današnja vrednost od oko 615 miliona dolara.

Teritorija je obuhvatala današnje savezne države Kaliforniju, Nevadu i Jutu, kao i delove Arizone, Kolorada, Novog Meksika, i Vajominga.

Ali, Sekston ističe da meksička strana ne bi bila spremna na prodaju teritorija da nije izgubila rat.

„To je bila prodaja pod pretnjom oružjem", kaže on.

Meksiko je ukupno predao više od polovine svoje predratne teritorije, a SAD su dobile skoro 1.360.000 kvadratnih kilometara zemlje.

Gadsdenova kupovina (1853)

Iako je rat Meksika i SAD-a završen 1848. godine, napetosti između dve države nisu okončane.

Sporazumom, koji je finalizovan 1854. godine, dve vlade su usaglasile prodaju malog pojasa meksičke teritorije na jugu, koji je kasnije postao deo saveznih američkih država Arizone i Novog Meksika.

Gadsdenova kupovina, sporazum koji je u Meksiku poznat kao Venta de la Mesilla, izvršena je delimično zbog američkog interesovanja za izgradnju transkontinentalne železnice, a delimično zbog ekonomskih problema meksičke vlade.

Američka vlada je na kraju platila 10 miliona dolara, što je danas vrednost od oko 421 milion dolara, za skoro 76.900 kvadratnih kilometara zemlje.

Ta teritorija je danas južna granica SAD-a.

Kupovina Aljaske od Rusije (1867)

Mnogi nisu razumeli odlučnost državnog sekretara Vilijama Sjuarda da 1867. godine kupi udaljenu arktičku teritoriju Aljasku od Ruskog carstva.

Sjuard je verovao da ta zemlja ima veliku stratešku vrednost, jer bi odvratila Britance od intervencije u Severnoj Americi, a SAD-u bi omogućila pristup bogatim ribolovnim područjima u Tihom okeanu.

Rusija je verovala da se oslobađa teritorije male vrednosti, koja je bila skupa za upravljanje i smatrala je da je ranjiva na mogući napad Velike Britanije, njenog glavnog rivala u to vreme.

Međutim, kada je Sjuard sklopio sporazum o kupovini 1.554.000 kvadratnih kilometara zemlje od Rusija za 7,2 miliona dolara, što bi danas bilo oko 158 miliona dolara, vest nije dobro primljena u SAD.

Sporazum, koji su protivnici državnog sekretara nazvali „Sjuardova ludost", izazvao je žustre rasprave, jer su neki verovali da su SAD kupile beskorisnu zemlju.

Uprkos kritikama, Kongres je ratifikovao ugovor o kupovini i Aljaska je postala deo SAD-a, iako je status savezne države dobila tek 1959. godine.

Na kraju se Sjuardova kupovina isplatila otkrićem zlata i velikih nalazišta nafte, a Aljaska je dodatni vojni značaj dobila tokom Hladnog rata.

Kupovina Američkih Devičanskih Ostrva od Danske (1917)

Poslednji put kada su SAD kupile neku teritoriju bilo je upravo od Danske.

Danska Zapadnoindijska ostrva ili Danski Antili, kako se teritorija tada nazivala, bila su grupa ostrva u Karipskom moru koje su američki stratezi želeli još od sredine 19. veka.

Vilijam Sjuard je i ovu teritoriju video kao ključni deo njegovog plana za mirno širenje teritorije.

Luka na Sent Tomasu, jednom od tri glavna ostrva koja danas čine Američka Devičanska Ostrva, bila je od posebnog interesa, delimično zato što je smatrana idealnom bazom za kontrolu Kariba.

Otprilike u isto vreme, Danska je počela da gubi interesovanje za ova ostrva.

Danska je ranije na toj teritoriji razvila velike plantaže šećerne trske, na kojima su radili robovi iz Afrike koje su preko Atlantika dovodili evropski trgovci.

Ali, kako su počele da padaju cene šećera u svetu, tako je opadalo i interesovanje Danske za održavanje tih plantaža.

Do 1867. godine, dve zemlje su postigle dogovor o prodaji dva ostrva za 7,5 miliona dolara, što bi danas bilo oko 164 miliona dolara.

Međutim, dogovor nije ostvaren jer je američki Kongres odbio da ga ratifikuje.

Početak Prvog svetskog rata i pretnja koju su nemačke podmornice predstavljale za američke brodove ponovo su probudili interesovanje Vašingtona.

Postojao je strah da će Nemačka napasti Dansku i preuzeti kontrolu nad ostrvima, kao i nad strateški važnom lukom na Sent Tomasu.

Prema podacima na sajtu Stejt departmenta, državni sekretar predsednika Vudroa Vilsona upozorio je Dansku da bi, ukoliko odbije da proda teritoriju, SAD mogle da okupiraju ostrva kako bi sprečile da ih ne zauzme druga sila.

Astrid Andersen, viša istraživačica u Danskom institutu za međunarodne studije, kaže da je teško ne uočiti paralele između onoga što se dogodilo sa Američkim Devičanskim Ostrvima i onoga što se dešava danas.

„Ono što su SAD tada uradile podseća na ono što danas čujemo u vezi sa Grenlandom.

„Suština američke poruke je bila: 'Ili nam ga prodajte ili ćemo izvršiti invaziju'", kaže Andersen.

Dve zemlje su 1917. postigle dogovor o prodaji karipskih ostrva SAD-u za 25 miliona dolara, što je danas vrednost od oko 630 miliona dolara.

Tim sporazumom Sjedinjene Države su pristale i da se neće protiviti „širenju političkog i ekonomskog interesa Danske na celom Grenlandu".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk