Видовдански скупови: Шта смо видели и чули, а шта нисмо

Без већих изненађења, тако би се у спортском жаргону могао сажети исход скупова присталица и противника власти у Србији.

То не значи да није било неколико уздаха током видовданског викенда, као када је Александар Вучић објавио одлазак са председничке функције кроз „неколико недеља".

Или када се међу говорницима на студентском скупу у Краљеву појавила Јелена Павловић, независна посланица која је у Скупштину Србије ушла на листи Бранимира Несторовића, иако су студенти раније истицали да не желе сарадњу са политичарима.

Вучић је пред присталицама испред Скупштине Србије у центру Београда 27. јуна објавио име листе Уједињена Србија, и најавио останак на политичкој сцени.

„Рекао сам председнику Српске напредне странке (СНС) да ћу им на предстојећим изборима помоћи да добијемо наредно поверење.

„Верујем да ћемо да их победимо убедљивије него раније", поручио је Вучић, који је 2023. поднео оставку на место лидера СНС-а и најавио оснивање „народног покрета", али до данас није заживео.

Дан касније, студенти су избором говорника и порука били усмерени на косовско питање, што је наставак раније изнетог Меморандума о Косову, и инсистирања на поштовању Устава, у ком пише да је Косово саставни део Србије.

Косово је 2008. године прогласило независност, коју Србија не признаје.

Оба скупа пратила је снажна национална иконографија, додатно ојачана видовданском симболиком.

Али док се Вучић у неколико реченица осврнуо на Косово, у Краљеву је овој теми било посвећено много више простора.

Скупови су протекли и у знаку јасне предизборне кампање, иако избори нису расписани.

Током минулог викенда присталице и противници власти нису сазнали ни датум избора, ни ко ће ући у трку и за која места када буде заказан излазак на биралишта.

Уместо детаљног плана, окупљени у Београду и Краљеву могли су да чују тек мрвице програма са којима ће две стране изаћи пред гласаче.

Антивладини протести против корупције у Србији почели су после смрти 16 људи у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024.

Ни 20 месеци од трагедије још није почело ниједно суђење.

ББЦ текст о погинулима у паду надстрешнице прочитајте ОВДЕ.

Поред захтева да се утврди одговорност за трагедију у Новом Саду, студенти од прошле године траже и расписивање ванредних избора.

Редовни председнички избори долазе у 2027. години, а мандат Владе траје до 2028.

Студенти о Косову

Иако се говорило о корупцији и друштвеним неједнакостима, што је изазивало и најснажније звиждуке окупљених, на скупу у Краљеву је Косово било централна тема.

„Они који владају, Србију могу да замисле без Косова, али не могу да је замисле без своје власти", рекао је Немања Каровић, доцент на Учитељском факултету у Београду.

Студентски протести почели су као противљење корупцији, за коју верују да је узрок обрушавања надстрешнице и смрти 16 људи у Новом Саду, као и бројним проблемима у земљи.

Док су у првим месецима гледали и ка Европској унији, возили бицикле до Стразбура и трчали до Брисела, у последње време њихове поруке су више окренуте ка питању Косова.

Они критикују начин на који је држава водила преговоре са Приштином под окриљем Европске уније.

„Највећу политичку корист од нормализације односа имају политички лидери у Београду и Приштини док албански и српски народ остају на маргинама процеса", рекла је Миона Петровић, професорка Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Северној Митровици.

У последњих неколико година више десетина хиљада Срба одселило се са Косова, додала је.

Власт одбацује оптужбе да није заступала националне интересе у преговорима са Приштином.

Окупљање у Краљеву је и најављено поруком „Све се види на Видовдан", уз фотографију српске војске и представника цркве у одећи из прошлости.

Бој на Косову на Видовдан 1389. одиграо се између српске и моћније турске војске.

Сматра се у српској историји и традицији као један од камена-темељаца националног идентитета.

Косово, за многе и данас „света српска земља" прогласило је независност 2008. године, али студенти, у до сада представљеном програму, инсистирају на његовом очувању као „саставном делу Србије".

Скуп 28. јуна организовали су у граду у који је због близине граници са Косовом стигло највише српских избеглица после НАТО бомбардовања 1999. године.

Пре годину дана студенти су такође организовали скуп на Видовдан у Београду, после кога је дошло до сукоба полиције и демонстраната, а више учесника је ухапшено уз оптужбе да су припремали рушење уставног поретка.

Једна од тада ухапшених, студент Пољопривредног факултета, Лазар Стевановић, рекао је у Краљеву да он није „непријатељ државе", како представници власти често оптужују противнике.

„Тамо где су корупција и насиље постали свакодневица, највећа претња постају они који траже одговоре.

„Од суда не тражимо милост, ми тражимо правду.

„Није патриотски ћутати, земља се не брани ћутањем, брани се истином", рекао је.

Кључне поруке непромењене

Вучић је, уочи Видовдана, много већи део говора посветио привреди.

„Оно што пише у Уставу за Косово, за нас је Свето писмо и тога ћемо се држати", поручио је са бине, на којој су претходно кинески роботи, у српској ношњи, играли коло.

„Морамо да журимо у будућност, од августа правимо фабрику робота, бољу него што је она у Кини", рекао је.

Председник је поновио кључне поруке са којима је излазио пред бираче претходних 14 година - од очувања Косова, преко страних инвестиција до чувања „традиционалног пријатељства са Кином и Русијом", али и наставку европских интеграција, иако је тај процес годинама у застоју јер Брисел није задовољан, пре свега, владавином права и стањем људских права у Србији.

Због тога је угрожена и исплата новца Србији из појединих фондова Европске уније.

„Пожурићемо на европском путу са више ентузијазма него што га ја имам у овом тренутку", поручио је Вучић.

Поновљене су и оптужбе на рачун студената, на скупу где је поред бројних штандова са храном и лепезама била постављена и импровизована просторија облепљена натписом 'Блокадерска Србија'.

„Пре годину и по дана покушали су споља да нам сруше земљу.

„Покушали су да нам укину демократију. Нису криви студенти, били су играчка у рукама политичара, затим у туђим рукама", рекао је Вучић, без изношења доказа за те тврдње.

Оптужбе за рушење државе нису само део изјава представника власти, већ су и готово редовно предмет истраге Вишег јавног тужилаштва.

У последњем случају, Тужилаштво истражује наводно симулирање употребе звучног топа, како би дошло до „насилне промене уставног уређења", и тражи укључивање специјализоване Службе за борбу против тероризма Министарства унутрашњих послова.

Ова служба „прикупља оперативна сазнања у вези са лицима, група, организацијама и покретима чије је деловање повезано или се може довести у везу са тероризмом", наводи се на сајту МУП-а.

Иако је од инцидента са необјашњивим звуком који је натерао масу у бег током студентског протеста у Београду прошло 15 месеци, још није утврђено шта је то било.

Погледајте ББЦ видео о звуку који је прекинуо тишину на студентском протесту 15. марта 2025.

Вучић је 27. јуна говорио испред Скупштине Србије, дан касније је присуствовао приказу наоружања у Батајници, а за понедељак је најављено његово ново обраћање и представљање „пакета нових мера за побољшање животног стандарда грађана".

Најавио је детаљно представљање социјалних мера за најсиромашније и пензионере, за које се сматра да чине значајан део његовог бирачког тела.

У једном од последњих истраживања Нове политичке мисли, већина старијих од 70 година одабрала је власт као ближу политичку опцију.

И док се у суботу чинило да су избори све извеснији, само дан касније из Вучићеве изјаве се може закључити да они и нису тако близу.

„Не могу да се бавим председничким изборима.

„Рок за председничке изборе од подношења оставке је 90 дана, па још нисам поднео оставку, неколико недеља је у питању, далеко су председнички избори", рекао је.

Погледајте видео са скупа присталица власти у Београду 27. јуна 2026.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk