Kome donosi dobrobit Nacrt zakona o dobrobiti životinja u Srbiji

Na bordo kapiji u banatskom selu Bavanište metalni znak upozorava posetioce da budu oprezni zbog pasa koji tu žive.

Ništa neobično, pomislio sam.

Ali, kada me je domaćin Željko Stojčić uveo kroz kapiju, shvatam da nikada nisam video ništa slično.

U maloj kući i uredno sređenom dvorištu u kojem se smenjuju trava i površine popločane ciglom, ovaj stolar živi sa suprugom i 116 pasa.

„Ranije smo imali i više od 150", kaže mi Željko.

Ni njegovi psi nisu poput onih koje najčešće viđam.

Oni su neželjeni, kako glasi i naziv udruženja za zaštitu životinja koje je Stojčić osnovao.

Pre nego što ih je spasio i udomio, većina njih bila je odbačena, teško povređena, vrlo agresivna, neki su i napušteni, posle teškog života u nezakonitim borbama.

Svi su bili osuđeni na smrt na ulici ili eutanaziju u prihvatilištima, pa je Željkov dom bio jedini izlaz.

Sada izgledaju negovano, uhranjeno i čisto, deluje da su teški dani iza njih, ali to bi uskoro moglo da se promeni.

Nacrt zakona o dobrobiti životinja omogućiće lokalnim samoupravama, samim tim i opštini Kovin u kojoj Željko živi, da ograniči broj i vrstu životinja u domaćinstvima, bez obzira na uslove koje to domaćinstvo ima.

Prema ideji zakonopisca, u ovom slučaju Ministarstva poljoprivrede, omogućilo bi se da se životinje koriste u naučnim istraživanjima uz saglasnost vlasnika, kao i da napuštene životinje posle 15 dana u prihvatilištima postaju njihovo vlasništvo.

Ministar poljoprivrede će osnovati i Savet za dobrobit životinja i Etički savet u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, dodaje se.

Prva verzija Nacrta izrađena je tokom leta 2025.

Od više od 300 primedbi stručnjaka i aktivista, Ministarstvo poljoprivrede usvojilo je 78.

Javna rasprava o predloženom zakonu završena je 10. avgusta 2026, a aktivisti i pravnici ponovo imaju brojne zamerke.

Nacrt sada ide pred vladu, koja može da ga i odbije, a ako ga prihvati postaje Predlog zakona i upućuje se skupštini na odlučivanje.

Iz Ministarstva poljoprivrede tvrde da je novi propis o dobrobiti životinja neophodan radi usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije, i tvrde da će se smanjiti broj i popraviti položaj napuštenih životinja.

Ali, profesorka Vanja Bajović sa Pravnog fakulteta u Beogradu smatra da ovaj zakon, ukoliko se usvoji, to neće rešiti.

„Nacrt ne samo da ne pokušava sistemski da reši problem napuštenih životinja, već pojedinim odredbama ostavlja prostor da se postojeće stanje dodatno pogorša i otvora mogućnosti za nove zloupotrebe“, ukazuje profesorka u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Postojeći zakon, nastavlja, propisuje obaveze vlasnika, lokalnih samouprava, odgajivačnica i prihvatilišta, ali broj napuštenih pasa i mačaka nije smanjen.

„To znači da problem nije samo u tome šta zakon propisuje, već što ne postoje efikasni mehanizmi kontrole i odgovornosti.

„Od novog zakona očekivalo se da otkloni upravo te nedostatke i uspostavi efikasan sistem obeležavanja i praćenja životinja, registrovanog uzgoja, odgovornosti vlasnika i nadzora nad radom lokalnih samouprava i prihvatilišta.

„Nacrt to ne čini“, zaključuje Bajović.

U izradi nacrta nisu učestvovali nezavisni stručnjaci, pravnici i organizacije civilnog društva za zaštitu životinja, što pravnica i aktivistkinja Jelena Jevtović smatra „vrlo problematičnim".

„Naš zahtev je povlačenje nacrta i formiranje radne grupe koja će napraviti novi, jer mi uopšte ne znamo ko je izradio ovaj predlog.

„U toj radnoj grupi treba da budu i stručnjaci, pravnici, aktivisti, organizacije civilnog društva, veterinari i drugi - jedino tako može da se napravi zakon koji će biti dobar za životinje, a onda i za nas ljude", kaže za BBC ova pravnica, koja je učestvovala u javnoj raspravi o nacrtu.

Iz Ministarstva poljoprivrede nisu odgovorili na pitanja BBC-ja o razlozima za donošenje zakona, javnoj raspravi, kao i odredbama koje su stručnjaci i aktivisti kritikovali.

Rešava li zakon problem napuštenih životinja?

Ukoliko predloženi nacrt postane zakon, i napuštene, ali i vlasničke životinje bi mogle da postanu vlasništvo prihvatilišta i pansiona, ukoliko njihovi vlasnici u istom roku ne preuzmu životinje.

Profesorka Bajović to rešenje smatra spornim.

Time se menja svojinski status, kaže ona i ukazuje da, posebno kod izgubljenih i čipovanih životinja, mora da postoji jasan postupak pre nego što se pristupi krajnjoj meri - prenosu vlasništva.

„Šta je prihvatilište učinilo da pronađe vlasnika, da li je očitan mikročip, da li je vlasnik obavešten, na koji način i u kom roku“, nabraja mere koje smatra neophodnim pre krajnjeg koraka.

Nacrt, međutim, govori samo o „potrebnim aktivnostima“ radi pronalaženja vlasnika, bez preciziranja koje su to aktivnosti i kako se dokazuje da su zaista preduzete, dodaje.

„Problem Srbije nije pravna nemogućnost da se pas zadrži duže od 15 dana, već veliki priliv novih životinja i činjenica da sistem ne sprečava da bude još napuštenih životinja.

„Ako ne zatvorite 'slavinu', odnosno ne kontrolišete napuštanje, nekontrolisanu reprodukciju i neregistrovani uzgoj, možete unedogled da pravite nova prihvatilišta i ona će se iznova puniti“, zaključuje Bajović.

Jelena Jevtović ukazuje i na drugu stranu medalje: osim što bi neki vlasnici mogli da ostanu bez životinja koje nisu želeli da izgube, pansioni i prihvatilišta bi mogli da dobiju životinje koje nisu želeli da imaju.

„Kako može nekome da se nametne svojina na koju nije pristao?

„Tako mu se nameće obaveza brige o životinji, njenoj ishrani, smeštaju i veterinarskoj nezi", objašnjava pravnica.

Nacrt definiše odgajivačnice kućnih ljubimaca kao objekte za njihovu reprodukciju u komercijalne svrhe.

Ali, aktom se dozvoljava i jedno kućno leglo godišnje za pse i mačke, uz obavezu vlasnika da životinje udome ili prodaju.

Time se problem napuštenih životinja ne rešava, jer veliki broj njih dolazi baš iz kućnih legala, smatra Željko Stojčić.

„Kućna legla su najveći problemi: ljudi koji imaju kuje u dvorištu ili kući, a ne žele da ih sterilišu, oni štence izbacuju na ulicu.

„Imali smo glavni uzrok problema, koji umesto da rešavamo sada legalizujemo", smatra on.

I tokom leta 2025. aktivisti su imali brojne zamerke na Nacrt Zakona o dobrobiti životinja:

Šta čeka ogledne, a šta farmske životinje?

Nacrt predviđa upis u Registar korisnika, uzgajivača i snabdevača oglednim životinjama za njihovu upotrebu u naučno-istraživačke svrhe.

Ali, podrazumeva i da u naučne svrhe mogu da se koriste i druge životinje, uz saglasnost vlasnika, uz naknadu ili bez nje, što dosad nije bio slučaj, naglašava Jevtović.

Aktivisti strahuju da bi ova mera u kombinaciji sa principom da prihvatilišta posle 15 dana postaju vlasnici napuštenih životinja mogla mnoge od njih da dovede do laboratorija, dodaje.

„Štenci iz kućnih legla, koji ne budu prodati, takođe mogu na ovaj način da se koriste kao zamorčići u naučne svrhe", tvrdi Jevtović.

Iz Ministarstva poljoprivrede odbacuju navode da novi zakon olakšava eksperimente na životinjama, dodajući da se uvodi „princip zameni, smanji, poboljšaj".

Taj princip podrazumeva da se koriste metode bez životinja, kada je moguće, upotrebljava se najmanji mogući broj životinja, njihova patnja se svodi na minimum i pojačava nadzor nad istraživanjima, tvrde iz Ministarstva.

„Cilj nije da se nauka zaustavi, već da se nauka razvija uz što veću dobrobit životinja", dodaju.

Jevtović napominje da dodatne strahove podstiče otvaranje BIO4 Kampusa u Beogradu, modernog naučno-istraživačkog centra koji će sadržati i Vivarijum, međunarodno akreditovani Centar za eksperimente na životinjama.

Mnogi aktivisti kritikovali su odredbu u nacrtu kojom se zabranjuje fizičko i psihičko zlostavljanje životinja, iako se dozvoljavaju neke radnje ako se obavljaju u naučne svrhe.

Zabranjeno je „batinanje, šutiranje, bičevanje, seksualno nasilje, prisiljavanje na rad ili obuku koji prevazilaze izdržljivost životinje, neodgovarajući načini hvatanja i obuzdavanja, sprovođenje intervencija na životinjama suprotno odredbama ovog zakona i svesno reprodukovanje jedinki koje pate od naslednih bolesti, ako se ono ne vrši u naučne svrhe u skladu sa zakonom", piše u nacrtu.

Kao stručnjakinja koja se decenijama bavi zaštitom životinja, Jevtović pretpostavlja da je u naučne svrhe dozvoljeno samo reprodukovanje jedinki koje pate od naslednih bolesti, a ne sve pobrojane radnje.

„Neko ko nije pravnik bi pomislio da je sve navedeno dozvoljeno, ako se vrši u naučne svrhe.

„Ovakve stvari ostavljaju prostor za široka tumačenja, ostavlja utisak da je nešto dozvoljeno, iako nije", kaže Jevtović.

Profesorka Bajović smatra da je važno da budući zakon „jasno razgraniči protivpravno zlostavljanje od zakonom dozvoljenih naučnih postupaka“.

Značajno je i da se uspostave „dovoljno snažni kontrolni mehanizmi“ koji bi sprečili da se pozivanje na naučne svrhe koristiti kao paravan za postupanje koje nije opravdano ili odobreno, dodaje.

Ukazuje da ni definicija zlostavljanja životinja u nacrtu nije dobro postavljena.

„Nacrt navodi da je zlostavljanje postupanje kojim se izazivaju bol, patnja, strah, stres, povreda, narušavanje genetske celovitosti životinje i smrt.

„Upotreba veznika 'i' može da dovede do apsurdnog tumačenja da sve navedene posledice moraju da nastupe kumulativno da bi se nešto smatralo zlostavljanjem.

„Zato smo predložili da se 'i' zameni sa 'ili'“, kaže Bajović.

Nacrt se u manjem delu bavi dobrobiti životinja na farmama, a u tim odredbama nastoji da srpsko pravo približi evropskim pravilima po pitanju držanja, prevoza i postupanja prema njima, kaže Bajović.

Ali, upozorava i da nacrt ne daje mnogo konkretnih rešenja i pravila, već je to prepušteno podzakonskim aktima.

„Kriterijume za razlikovanje kratkog i dugog prevoza treba naknadno da propiše ministar, iako evropska pravila već poznaju precizan prag od osam sati i za dugi transport vezuju dodatne obaveze“, navodi ona kao primer.

Zato Bajović ne može sa sigurnošću da sagleda šta bi zakon mogao da donese poljoprivrednicima i njihovim životinjama.

To će biti moguće tek kada se donesu podzakonski akti, a nacrt predviđa rok od najviše dve godine za njihovo usvajanje, zaključuje.

Pogledajte video: Život u neregistrovanim azilima za pse

Između nedorečenosti i neizvesnosti

Na osnovu nacrta nije moguće tačno proceniti da li će Ministarstvo ispuniti cilj usklađivanja sa zakonima EU, jer su primetna određena odstupanja, kaže Bajović.

U dokument su „uneti brojni instituti iz prava EU, ali formalno preuzimanje evropske terminologije nije isto što i stvarna harmonizacija", dodaje.

„Suština je da li se preuzimaju i mehanizmi kontrole koji tim pravilima daju praktičan smisao", smatra.

Nacrt predviđa donošenje više od 20 pravilnika zarad izvršenja njegovih odredbi, kao i tri podzakonska akta koje će donositi lokalne samouprave i tiču se broja i načina držanja domaćih životinja, kao i kontrole i smanjenja broja napuštenih pasa i mačaka.

Ministarstvo ima nadležnost da odlučuje o depopulaciji i ubijanja jedinki zarad sprečavanja širenja zaraznih bolesti.

„Ona se vrši pod nadzorom Ministarstva i nigde se ne pominje mišljenje veterinara", primećuje Jevtović.

Strahuje da bi ovakvo zakonsko rešenje omogućilo brzo delovanje ministarstva bez poštovanja protokola u situacijama poput širenja afričke kuge svinja u Srbiji ove godine.

Nije neuobičajeno da se tehnička pitanja uređuju podzakonskim aktima ili da neke nadležnosti budu dodeljene lokalnim samoupravama, ali je problem nacrta što „na njih prenosi pitanja koja su suštinska za obim prava, obaveza i standarda zaštite“, kaže Bajović.

„Posebno je problematično što se model po kojem lokalne samouprave same donose programe kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka primenjuje još od 2009. i očigledno nije dao rezultate.

„Umesto da novi zakon propiše obavezne minimalne elemente tih programa, merljive ciljeve, rokove i efikasan nadzor nad njihovim sprovođenjem, suština se ponovo prepušta lokalnom nivou“, dodaje.

Posledice po životinje će zavisiti od toga da li opština ili grad imaju „sredstava, stručnih kapaciteta i političke volje da se problemom bave“, ukazuje profesorka.

Željko Stojčić i drugi aktivisti protive se mogućnosti da opštine određuju broj dozvoljenih životinja u domaćinstvima.

On smatra da bi ključni faktor trebalo da budu uslovi u kojima žive i stanje u kojem su životinje dok borave kod vlasnika.

„Neprihvatljivo je da držiš 30 pasa u malom stanu.

„Ali, evo ovde su psi u savršenom stanju i uslovima, imaju kvalitetnu hranu i negu veterinara, a kod nas su dolazili polumrtvi", priča dok razgovaramo u njegovom letnjikovcu, pokazujući mi ka psima koji trče u dvorištu.

Broj životinja ne oslikava kakav život imaju kod vlasnika, naglašava.

„Možeš da vidiš nekoga ko ima jednog psa, ali ta životinja živi na pola metra dugom lancu do smrti, spava u buretu, jede samo kukuruz i hleb, a vodu pije samo kad pada kiša", opisuje ono što je mogao da vidi tokom decenija brige o psima.

Različite odluke lokalnih samouprava bi mogle i da dovedu do neuravnoteženosti.

Identično ponašanje vlasnika životinja moglo bi u jednoj opštini da bude dozvoljeno, a u drugoj, samo nekoliko stotina metara dalje, zabranjeno.

„To otvara ozbiljna pitanja pravne sigurnosti i jednakog pravnog položaja građana“, kaže profesorka Bajović.

Efekat bi mogao da suprotan od željenog, moglo bi da se oteža udomljavanje napuštenih životinja i da pogodi ljude koji se o njima savesno staraju, a da se pritom ne sprečavanju nekontrolisane reprodukcije i napuštanja životinja, dodaje.

„To treba urediti drugačije: propisivanjem uslova pod kojima držanje većeg broja životinja zahteva registraciju i ispunjavanje standarda koji važe za prihvatilišta, a ne prostim određivanjem maksimalnog broja kućnih ljubimaca za sve građane“, zaključuje.

Da li to znači da će, ukoliko zakon bude usvojen, vlasnicima biti oduzimane 'prekobrojne' životinje?

Jelena Jevtović podseća da zakoni ne mogu da se primenjuju retroaktivno, te da bi to bilo nezakonito.

„Kada bi zakon sutra stupio na snagu - što si imao do danas, to ti ostaje.

„Govorim kako bi trebalo da bude, po propisima, ali u ovoj zemlji me ništa ne čudi", kaže pravnica i aktiviskinja.

Pogledajte i ovaj video: Tri načina da udomite napuštene životinje

Iako je još dug put do usvajanja zakona, a još duži do donošenja podzakonskih akata lokalnih samouprava, Željko Stojčić „čisto sumnja" da će bilo koja opština dozvoliti držanje više do 100 životinja, koliko ih on i supruga imaju.

Strahuje od scenarija u kojem bi inspekcija mogla da mu izda rešenje da se reši pasa.

„Nijedna inspekcija koja bude gledala stanje i uslove života naših životinja ne bi mogla da nam ih oduzme.

„Ali, ako sutra dođe komunalna inspekcija, ona neće ni preći kapiju, već će samo da nam uruče rešenje - 'moraš da se rešiš pasa'", priča Stojčić.

Ako se to desi, bilo bi nezakonito da ih pusti na ulicu ili ih ubije.

„Jedino što ti ostaje je da ih predaš u šinteraj, koji bi postao njihov vlasnik", kaže.

Kao motiv za donošenje ovakvih uredbi vidi „novac".

„Da bi ovi psi bili oduzeti, neko mora da ih oduzme i to se plaća.

„Neko mora da ih skloni u šinteraj, a svaki dan jednog psa tamo košta.

„Neko sutra mora da ih ubije, a to se takođe plaća. Sve što se dešava sa tim psima se plaća", nabraja.

„Sami zaključite šta je poenta priče, ako znamo da su šinteraji prepuni, a da istovremeno imamo ovaj novi momenat sa laboratorijama", dodaje Željko.

Pitam ga šta će se desiti ako mu sutra na vrata pokuca inspekcija sa lošim vestima.

„Moje životinje odavde niko ne može da odnese", odgovara odlučno.

Ako bi dobio rok da se preseli sa njima, spreman je i na to.

Ali gde, ako nijedna opština u Srbiji ne dozvoli držanje njegovih 116 pasa?

„Nemam pojma. Ali, negde bismo otišli", kaže Stojčić.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk