You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
'Наћи ћемо их где год да се крију': Борба за искорењивање Исламске државе у Сомалији
- Аутор, Сахнун Ахмед
- Функција, ББЦ Њуз Сомалија
- Аутор, Скарлет Бартер
- Функција, ББЦ Светски сервис
- Објављено
- Време читања: 7 мин
У далеким планинама Ал-Мискад у Сомалији, група војника окупила се око малог екрана, док на њему прате борце Исламске државе на снимку са дрона.
На слици се појављује једна фигура, која се креће кроз долину.
„Ишао је да узме воде за пријатеље“, каже оператер дрона.
„Трчи и носи нешто на леђима“, додаје други војник.
Човек на екрану се налази близу пећине, за коју војска верује да је скровиште за 50-60 бораца Исламске државе.
Одбрамбене снаге Пунтланда имају око 500 војника распоређених у овој бази на североистоку Сомалије.
Пре десет година овај брдовит терен био је дом за свега неколико номадских заједница, али се то променило када је Исламска држава ту основала упориште и почела да шири активности у Африци, док су њени борци протеривани из других упоришта у Сирији и Ираку.
У априлу 2025. године, генерал Мајкл Ленгли, који је тада био командир Афричке команде Сједињених Држава, рекао је америчком конгресу да „ИСИС контролише њихову глобалну мрежу из Сомалије“.
А последњих година, Америка је подржавала борбу Сомалије против Исламске државе.
Бомбардовала је војнике који се крију у сомалијским пећинама.
Током 2025. године Пентагон је извео 60 напада на сомалијски огранак групе Исламска држава.
Данас, на локалном нивоу, „способност Исламске државе да организује нападе у Сомалији је умањена“ и „не представља значајну претњу по Пунтланд или Сомалију“, каже Триша Бејкон, директорка Политичког центра за анти-тероризам на Америчком универзитету у Вашингтону.
Међутим, сомалијска Исламска држава и даље „игра кључну улогу што се тиче обезбеђивања ресурса, подршке и омогућавања активности другим огранцима Исламске државе, и у Африци и даље од ње, у Авганистану“, објашњава она.
Сомалијски огранак групе Исламска држава, смештен у полуаутономној области Пунтланд на североистоку земље, основао је сомалијски држављанин Абдулкадир Мумин.
Он је некада живео у Шведској и Великој Британији, и имао је британско држављанство.
Појавио се 2015. године заједно са још 17 мушкараца на снимку где се заклињу на верност Исламској држави.
Мумин је претходно био члан милитантне групе Ал-Шабаб, која се две деценије борила против владе, а и даље контролише велике делове јужне Сомалије.
Сомалијска Исламска држава истерала је Ал-Шабаб из пунтландских планина Ал-Мискад и довела стране регруте.
Поставила је и финансијске и центре за обуку за ширу мрежу Исламске државе.
Група је имала известан утицај у лучком граду Босасо.
У извештају америчког Министарства финансија се наводи да је 2022. године сомалијска Исламска држава „сакупила 2 милиона долара од изнуђивања од локалних фирми, увоза, сточарства и пољопривреде“.
Пунтландске снаге успеле су да протерају сомалијску Исламску државу из Босасоа почетком 2025. године, али милитантна група је и даље контролисала села и градиће у оближњим планинама Ал-Мискад.
Једно од њих је било Дардар, дом за 600 становника.
Са Исламском државом дошли су свирепост и страх.
Људи који живе овде каже да су строга правила била исписана на школској табли у оближњем селу забранивши мушкарцима и женама да се појављују заједно у јавности, забранивши мушкарцима да носе дуге панталоне до испод чланака или да носе стилизоване фризуре.
Жене су морале да носе одређену врсту хиџаба са рукавицама и чарапама како би им прекрили руке и чланке, а музика није била дозвољена.
Строги режим и идеологија оставили су дубоке ожиљке.
„Живот је постао веома тежак“, каже Саид Мухамед Ибрахим, локални имам, док седи на поду џамије.
„Људи су се плашили. Неки су били отети и још се воде као нестали.“
Док су неки људи побегли из села, он је остао, али каже да га је Исламска држава избацила из џамије.
„Рекли су: 'Ми смо имам сада, ако не следиш наша упутства и не напустиш џамију сместа, добићеш оно што заслужујеш.“
„То сам доживео као да ће ме или обезглавити или отети.“
Међу верницима у џамији био је Махад Џама.
Пре две године борци Исламске државе отели су и убили његову нећаку Шукри.
„Била је добра девојка, брижна ћерка, бринула се о мајци. Била је побожна муслиманка“, каже он, оборивши главу испод црно-белог шала да би се заштитио од подневног сунца.
Шукри је била трудна кад је убијена.
Оставила је за собом двоје деце и болесну мајку.
„Не можете да замислите како изгледа изгубити нећаку... а да чак ни не знате зашто је убијена. Кад добијете вест о смрти детета, то је готово немогуће прихватити“, додаје Џама.
Шукри је имала седмогодишњег сина Саида.
Њен мали дечак је био глув и ретко се одвајао од мајке.
У ноћи кад је Исламска држава упала у њихов дом, био је са њом. И он је убијен.
После вишемесечних борби, село су повратиле Пунтландске одбрамбене снаге у фебруару 2025. године.
Американци су им помогли, убили тројицу екстремиста из Исламске државе у мају 2024. године.
Међутим, Исламска држава још увек има базе у овој области.
На њиховом планинском положају, док војници слушају вести да се ближи окршај са Исламском државом, расположење се мења и митраљези се спремају.
Муна Али Дахир, 32-годишња официрка, једна је од малобројних жена међу војницима овде.
Она се борила у биткама и раније.
„Борили смо се жестоко и победили, зато што је ово наша земља“, каже она.
Овај пут, међутим, она остаје у бази, спремајући се за потенцијалне жртве.
Један млади војник ми показује слику на телефону њега како чврсто држи за руку борца Исламске државе ког је заробио.
Затвореник је виши и већи од њега, са густом црном брадом и дугом косом.
Други војник га држи за другу руку.
„Ово је Хасан. Турчин ког смо заробили“, каже 24-годишњи Абдихаир Абдириза Џама.
У јуну 2025. године, Уједињене нације су процениле да је Исламска држава имала око 800 бораца у Сомалији, од чега су више од половине били странци.
Пунтландске снаге тврде да су убиле више стотина припадника Исламске државе у последњих 16 месеци, и објавиле су слике више од 50 заробљених страних бораца, из земаља као што су Етиопија, Мароко и Сирија.
Пунтландске власти кажу да они који су заробљени одлазе на суђење, а понекад их чека смртна казна.
Хјуман рајтс воч је претходно исказао забринутост због правног процеса и третмана према заробљеницима оптуженим да су део исламистичке наоружане групе.
Извештај УН-а из 2022. године навео је да Сомалија ради на томе да „обезбеди да они који се држе у притвору буду саслушани на координисан начин како би се поштовала права притвореника.“
Абдихаир Џама је имао 14 година кад је Исламска држава први пут стигла у овај регион.
„Нисам веровао да они постоје. Испрва сам мислио да је то само пропаганда“, каже он.
„Али кад сам држао једног од њих, схватио сам да страни борци нападају нашу земљу.“
Док разговарамо, оштри пуцњи пробне ватре одјекују кампом.
Тешки митраљези и залихе утоварују се на камиле и војници излазе из базе у малим групама да би напали положаје Исламске државе.
Командант војске објашњава да је амерички извиђачки дрон је у ваздуху и сакупља обавештајне податке, помажући им да одреде где да пуцају.
Минобацачке гранате грме кроз долину, ударајући у пећине Исламске државе, а експлозије одјекују од падина планине.
Нико не узвраћа ватру.
Дрон се поново шаље горе, овај пут да би проценио штету и, на малом екрану, улаз у пећину делује спаљено.
Човек који је раније био примећен да трчи кроз долину више нигде не може да се види, а гледајући са врха планине, немогуће је проценити колико је ефикасан био напад.
Пунтландске одбрамбене снаге откриле су да су се касније укључили и амерички дронови и да су погодили борце у пећинама - не зна се тачно колико њих.
Борба против Исламске државе у Сомалији није завршена.
Триша Бејкон са Америчког универзитета упозорава да, иако је сомалијска Исламска држава „тренутно сузбијена, али показало се да је то жилава организација, способна да се опорави и прегрупише од губитака“.
„Нећемо стати док последњи борац не буде заробљен.“
„Било да буде потребно 10 или 15 година, наћи ћемо их где год да се крећу или крију. Тек кад земља буде потпуно очишћена, моћи ћемо да се смиримо“, каже Абдикаир Џама.
У међувремену, он и други војници настављају да живе у суровим условима.
Нема текуће воде или струје и спавају у приручним шаторима од гранчица, наранџасте цираде и камења.
Преживљавају од коза које одгајају и залиха које двапут дневно доноси хеликоптер.
У мирним тренуцима између битака, Дахир позива породицу - има осморо деце, али их је видела само двапут у протеклој години.
Верује да су њена деца њена мотивација.
„Они кажу: 'Мама се враћа и ми ћемо победити.'
„Осећам се као да радим праву ствар, ово је моја земља, а они који је нападају нису у праву“, додаје.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk