Шта би могло да поремети споразум Америке и Ирана

После више недеља преговора, Америка и Иран су постигли прелиминарни договор, али пажња се већ преусмерила на крупне изазове за окончавање рата.

Виши амерички званичник је новинарима, међу којима су били и ББЦ репортери, прочитао 14 тачака Меморандума о разумевању.

Документ који су потписали Доналд Трамп и ирански председник Масуд Пезешкијан требало би да утаба пут ка коначном договору Вашингтона и Техерана, који су се обавезали да постигну за највише 60 дана.

Тај рок је могуће продужити, уколико се обе стране сагласе.

Договор обухвата и повратак бродског саобраћаја кроз Ормуски мореуз, ограничену финансијску помоћ од 300 милијарди долара за обнову Ирана, преговоре о могућем укидању „свих врста санкција" против Ирана и поновно обећање Техерана да неће правити нуклеарно оружје.

У међувремену, Вашингтон и Техеран настављају да нуде различита тумачења првобитних одредаба споразума.

У среду је амерички председник Доналд Трамп упозорио да прелиминарни договор „није коначан“ и рекао да Америка „може да се врати бацању бомби“ ако он пропадне.

И Иран „држи прст на обарачу" и постизање прелиминарног договора не значи да је повратио поверење у Америку, казао је Мохамед Багер Галибаф, председник иранског парламента и главни преговарач током дијалога са САД.

Ово су три највеће претње које могу да угрозе преговоре, према стручњацима.

Израелске операције у Либану

Обе стране су најавиле „моментални и трајни прекид војних операција на свим фронтовима, па и у Либану“, изјавио је пакистански премијер Шехбаз Шариф, који је био један од главних посредника у преговорима.

Нацрти споразума које су виделе медијске организације такође експлицитно садрже Либан у оквиру примирја, као и осигуравање „суверенитета и територијалног интегритета" те земље.

Међутим, Израел је наставио са ударима на Либан, чак и након што је Трамп изјавио на самиту Г7 у Француској да је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху „требало да буде одговорнији у погледу Либана“.

У среду су израелски борбени авиони напали област Набатиех ал-Фавка и ободе оближњег Кфар Тебнита, известила је либанска државна Национална новинска агенција (ННА).

Иако је Либан обухваћен оквиром о обустави ватре, повлачење израелских снага са либанске територије није услов споразума, кажу амерички званичници.

Израел задржава право на самоодбрану, истичу.

Али Иран је саопштио да је завршетак рат у Либану „неодвојиви део споразума за окончање рата“.

Хезболах, милитантна група која ужива подршку Ирана у Либану, понавља тај став.

Иран је обећао свом савезнику да ће захтевати потпуно повлачење израелских снага из Либана у следећој фази преговора, рекла је за Ројтерс канцеларија Хезболаха за односе са медијима.

Израел је такође јасно ставио до знања да не преузима обавезу да се усклађује са иранским тумачењем споразума.

Израелске снаге ће остати у безбедносним зонама у Либану „без временског ограничења“ и „удариће свом снагом“ ако Иран нападне Израел због Либана, саопштио је израелски министар одбране Израел Кац.

Тел Авив је био „главна сметња“ током мировних преговора, каже доктор Х.А. Хељер, политиколог из британског Краљевског института здружених служби.

„Израелски војни авантуризам, било усмерен ка Ирану или извршаван током текућег разарања у Либану, представља убедљиво највећу претњу по дипломатски напредак“, тврди он.

Процес би могао да пропадне пре него што „уопште почну преговори о нуклеарном програму“ ако Техеран буде увучен у директан сукоб, каже Хељер.

Либански председник Џозеф Аун поздравио је прелиминарни договор, рекавши како се нада да ће се он преточити у „практичне кораке који ће дефинитивно ставити тачку на циклус насиља“.

Што се тиче самог Либана, последице рата биле су катастрофалне.

Погинуло је више од 3.700 људи, са око милион расељених и великих делова југа који су се нашли на удару широко распрострањених разарања.

Ирански нуклеарни програм

Ирански нуклеарни програм, у средишту вишедеценијских непријатељстава, остаје главни извор напетости.

Потпредседник Џеј Ди Венс, који предводи делегацију за потписивање америчко-иранског споразума у Швајцарској, рекао је да су гаранције да Иран никад не дође до нуклеарног оружја „уграђене у овај споразум“ и да је повиновање том услову могуће верификовати.

Ако се Иран буде држао будућег споразума, каже он, доћи ће до попуштања санкција и САД ће га „примити назад у међународну заједницу“, мада је изнео врло мало детаља.

У међувремену, Иран је саопштио да ће споразум одмрзнути милијарде долара из његових замрзнутих средстава током 60-дневног периода преговора, што је тврдња коју је Ванс одбацио.

Нацрти споразума такође указују на потенцијално значајне економске подстицаје.

У њих спадају америчка изузећа која дозвољавају Ирану да настави са извозом нафтних и петрохемијских производа, ослобађање замрзнутих средстава и расправу о развојном оквиру на дуже стазе вредном и до 300 милијарди долара.

Још једна тачка спотицања је ирански обогаћени уранијум, иако је Трамп изјавио да не постоји журба да се он заплени.

Иран је изнова рекао да је његов програм мирољубив и да не жели да производи нуклеарно оружје.

Такође је саопштио да ће 60-дневни период бити искоришћен за споразум о томе како смањити или уклонити постојећи нуклеарни материјал.

Нацрти споразума указују да је Техеран поновио како никад неће произвести нуклеарно оружје, али кључна питања, као што су иранске постојеће залихе обогаћеног уранијума, препуштена су за коначни споразум око ког тек треба да се преговара.

Према условима изложеним у нацрту, од обеју страна се очекује да одрже статус кво током 60-дневног преговарачког периода: Иран неће проширивати нуклеарне активности, док ће се САД уздржати од увођења нових санкција.

Према Међународној агенцији за атомску енергију (ИАЕА), Иран је до прошле године накупио око 400 килограма уранијума обогаћеног на 60 одсто.

За нуклеарно оружје, потребан ниво обогаћивања је око 90 одсто.

Најмањи услов Америке током преговора је да се смањи ниво обогаћења постојећег уранијума под надзором ИАЕА.

Према нуклеарном споразуму из 2015. године који је закључио председник Обама, Техеран је ограничио обогаћивање на 3,67 одсто.

После америчког повлачења из 2018. године, током Трамповог првог мандата, Иран је значајно проширио нуклеарно програм.

Председник ће „највероватније поново започети војне операције“ ако буде сматрао да Иран поново обогаћује уранијум до нивоа оружја, рекао је за ББЦ Радио 4 Дарин Селник, бивши заменик шефа протокола америчког министра одбране Пита Хегсета.

Ормуски мореуз

Споразумом се такође планира поновно отварање Ормуског мореуза, који је потпуно затворен од фебруара.

Пре рата, око 20 одсто светског нафтног и гасног снабдевања пролазио је кроз ову кључну бродску саобраћајницу.

Трамп каже да ће Ормуз бити поново отворен „по потписивању договора у петак, за потребе уклањања мина.“

Нацрти споразума сугеришу да ће Иран преузети одговорност за уклањање мина и повратак бродског саобраћаја на предратни ниво у року од 30 дана, док ће САД укинути ограничења на поморски саобраћај.

А опет се чини да Иран и САД имају различите представе о томе како мореуз треба да функционише једном кад буде био поново отворен.

Техеран жели већу улогу у управљању мореузом.

Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багеи каже да ће бродовима који пролазе кроз мореуз наплаћивати накнаде за услугу.

Међутим, није јасно какву ће то тачно услугу Иран пружати.

Раније је Иран предложио путарину за пролаз – што није дозвољено према међународном праву, мада су неке накнаде дозвољене за услуге.

Према потписаном договору, неће се наплаћивати пролаз између Ормуског мореуза и Оманског залива 60-дневног периода, а после његовог истека ће у складу са међународним правом о томе преговарати земље Персијског залива.

То отвара могућност да ће у будућности плаћање накнаде за пловидбу мореузом постати реалност, иако међународно право не дозвољава наплату пловидбе, али законски је могућа наплата „услуге".

Заливске земље и Америка се противе идеји да се плаћа било каква накнада за пролазак Ормуским мореузом.

Иран ће се водити „здравим разумом" и одустаће од таксе, не желећи да ризикује нову војну ескалацију, тврди Доналд Трамп.

Такође, остају да се реше и практична питања.

За чишћење мина исто тако су „потребне недеље до читавих месеци“, рекао је за ББЦ пензионисани амерички морнарички адмирал Марк Монтгомери.

Бродске компаније ће се највероватније испрва понашати веома опрезно све док не буду биле уверене да је обустава ватре заиста на снази.

„Биће потребан изузетно храбар капетан да прође кроз Ормуски мореуз, имајући у виду актуелно стање“, каже за ББЦ Верифај Мартин Кели из кризног менаџмента групе за ризик ЕОС.

Хељер упозорава да споразум за окончање рата остаје само „меморандум о разумевању, пуки оквир за преговоре, не и решење“.

„Најтежи део посла тек треба да започне“, додаје он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk