Romi i zapošljavanje u Srbiji: 'Nama je duplo teže'

Na prvi posao Marko* iz Kraljeva čekao je tri godine.

Posle završetka srednje ugostiteljske trogodišnje škole, obilazio je kafiće i restorane u potrazi za poslom.

Gde god bi konkurisao, odgovor je bio isti - nisu ga primili.

„Jednom mi je rečeno: 'Neće niko da zaposli Roma da radi sa hranom, za vas važi predrasuda da ste neuredni'", kaže 25-godišnji mladić za BBC na srpskom.

Markova priča nije usamljena u Srbiji.

Romi često rade u sivoj ekonomiji na slabo plaćenim i niskokvalifikovanim poslovima, piše u dokumentu Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji (2022–2030).

„Siromaštvo, nedostatak obrazovanja i diskriminacija otežavaju Romima i Romkinjama pristup poslu, obrazovanju i aktivnom učešću u društvu", kaže Slavica Vasić Mitrović iz romskog ženskog centra Bibija za BBC na srpskom.

U Srbiji živi 131.936 Roma, prema popisu stanovništva iz 2022. godine na koji je bilo dosta zamerki udruženja.

Suočavaju se sa ograničenim pristupom ne samo obrazovanju, već i zdravstvu i zapošljavanju i često ostaju „van sistema", iako imaju status nacionalne manjine.

Oko 60 odsto romske dece u balkanskim zemljama uopšte ne pohađa srednju školu, pokazao je izveštaj Uneska.

Pojedina romska udruženja su upozoravala da nisu svi popisani i da je broj Roma u Srbiji skoro pola miliona.

Od onih koji učestvovali u popisu, svaki peti je bez posla.

Prema poslednjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji ima 26.955 nezaposlenih Roma, od kojih su 13.081 ili skoro polovina žene.

Mračna statistika se nastavlja, oko 66,75 odsto nezaposlenih Roma ima status dugoročno nezaposlenih, odnosno, traže posao duže od 12 meseci.

„Marginalizovane Rome koji rade u 'sivoj' ekonomiji i nemaju formalno obrazovanje teško je integrisati na tržište rada", objašnjava Lara Lebedinski, viša naučna saradnica na Institutu ekonomskih nauka za BBC na srpskom.

Neki od razloga mogu biti i dugoročna nezaposlenost, nedostatak radnih navika ili funkcionalna nepismenost, dodaje ona.

Ipak, postoji i grupa koja lakše pronalazi posao.

„To su Romi koji su prošli kroz obrazovni sistem i tokom odrastanja imali relativno dobre uslove", kaže Lebedinski.

'I kad uradim sve kako treba, opet ne valja'

Marko je odrastao u romskom naselju u predgrađu Kraljeva.

„Živeo sam samo sa majkom, uvek mi je pričala da ako hoću da pomognem sebi da ne budem siromašan, moram da završim školu.

„Trudio sam se, ali je bilo teško - i kad uradim sve kako treba, opet ne valja", kaže, uz uzdah.

Ipak, verovao je da će mu diploma srednje škole otvoriti vrata do stabilnog posla.

Umesto prilike, međutim, dočekala su ga zatvorena vrata.

„Prvi posao sam pronašao u jednoj brzoj hrani, ali kao pomoćni radnik.

„Tek kad sam se preselio za Beograd, počeo sam da radim u pekari", priseća se.

Markovo iskustvo nije usamljen slučaj.

Iako su Romi prepoznati kao jedna od kategorija teže zapošljivih ljudi u Strategiji zapošljavanja, Lebedinski ukazuje da su mere podrške često nedovoljne.

„Srbija izdvaja relativno malo novca za aktivne politike tržišta rada.

„Moja procena je da se za te mere izdvaja oko 0,08 odsto BDP-a, dok je u razvijenim evropskim zemljama taj procenat višestruko veći i kreće se oko dva odsto", navodi ona.

Bruto domaći proizvod (BDP) je ukupan iznos proizvedene robe i pruženih usluga u jednoj zemlji za godinu dana, izražen u novcu.

Devojčicama i ženama teže

Već nekoliko godina Marija*, Romkinja iz malog grada u centralnoj Srbiji, čisti apartmane i stanove za izdavanje.

Posla ima uglavnom tokom turističke sezone, ali joj zarada nije stalna, niti može da „planira budućnost".

„Nikad ne znam koliko ću sledećeg meseca da zaradim, ako nema gostiju, nema ni posla.

„Imam 65 godina i sve mi je teže da radim", kaže ona za BBC na srpskom.

Marija zbog izostanka ugovora o radu, nema pravo na plaćeno bolovanje ili godišnji odmor.

„Prepušteni smo sami sebi, ako se razbolim ili ne mogu da radim, nema ko da me zaštiti", kaže.

Nije završila osnovnu školu.

Tokom života obavljala je različite povremene poslove, uglavnom bez ugovora i radnog staža.

Zbog toga danas nema uslove za penziju i, uprkos godinama, i dalje mora da radi.

„Dok mogu da stojim na nogama, radiću, drugi izbor je da me neko maltretira.

„Ako ste Romkinja - duplo vam je teže i za školu, i za posao, i za život", kaže.

Najviše je brine neizvesnost.

„Kad si mlad, nekako se snađeš.

„Ali kad ostariš, počneš da razmišljaš šta će biti ako se razboliš ili više ne budeš mogla da radiš", dodaje.

Romkinje nisu samo u nepovoljnijem položaju u odnosu na ostale žene, već i na romske muškarce, jer su izložene ozbiljnim oblicima diskriminacije čak i unutar sopstvenih zajednica, kaže Slavica Vasić Mitrović.

Devojčice rano „napuštaju školovanje zbog siromaštva, ranih i prisilnih brakova, rasne diskriminacije i porodičnog ili vršnjačkog nasilja".

„Pored toga, duboko ukorenjene predrasude i stereotipi među većinom sprečavaju Romkinje da imaju jednak pristup zaposlenju i samozapošljavanju, držeći ih u stanju siromaštva i ekonomske zavisnosti", ukazuje ona.

Taj začarani krug se nastavlja kroz život.

Odrsle Romkinje su najčešće finansijski zavisne od partnera i muških članova porodice, i veoma često izložene i ekonomskom nasilju, koje je vrlo tesno povezano sa psihološkim i fizičkim nasiljem koje trpe, dodaje.

Činjenica je da „žrtve koje su finansijski zavisne ređe prijavljuju nasilje ili napuštaju nasilnu zajednicu".

„Stoga su Romkinje, usled finansijske zavisnosti, u visokom riziku od daljeg ponavljanja nasilja nad njima."

Zato bi, objašnjava ona, podrška u pronalasku posla posebno pomogla ženama.

„Izuzetno je važno da se donesu mere koje Romkinje čine zapošljivim, obrazovanijim i konkurentnijim na tržištu rada", objašnjava.

Pogledajte video: Zejna, kuma Prajda 2024: „Ljubav treba da nam bude zvezda vodilja“

Koja su moguća rešenja?

Obrazovanje je jedan od najbitnijih preduslova za bolji položaj Roma na tržištu rada, kaže Lebedinski.

„Potrebno je i omogućiti doškolovavanje mladih koji su rano napustili školu", dodaje.

Mere podrške „treba prilagoditi različitim grupama unutar romske zajednice".

„Za mlade Rome posebno je važno delovati na vreme kako ne bi postali dugoročno nezaposleni", objašnjava.

Kada je reč o starijim Romima, koji su godinama van formalnog tržišta rada, situacija je složenija.

„Njih je veoma teško, a često i skupo, osposobiti za formalno tržište rada.

„Ne zato što su Romi, već zato što su dugo nezaposleni, imaju nizak nivo obrazovanja ili nemaju radno iskustvo u formalnom sektoru", objašnjava ona.

Važnu ulogu mogla bi da ima „Nacionalna služba za zapošljavanje kroz procenu potreba nezaposlenih i izradu individualnih planova".

„Kod teže zapošljivih lica nije dovoljno da prođu samo kroz kurs ili obuku.

„Potreban je čitav paket podrške koji bi, između ostalog, pružao pomoć pri traženju posla, pisanju radne biografije, pripremi za razgovor za posao i povezivanju sa poslodavcima", kaže ona.

Pogledajte kako Nataša iz Aleksinca kopačkama ruši predrasude

Iako je danas zadovoljan poslom koji radi, Marko veruje da je do njega stigao težim putem nego što je morao.

„Nisam tražio ništa posebno, samo priliku da radim.

„Ali nastaviću da se trudim", zaključuje on.

*Imena sagovornika su promenjena na njihov zahtev

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk