Химна против рада и контроверзни стихови: Водич кроз свих 35 евровизијских песама

Као трачак сунчевог светла по облачном дану, такмичење за Песму Евровизије 2026. стигло нам је да развеје мрак (с)уморног света.

Са 35 земаља учесница, ово је најкомпактније такмичење још од 2003. године, делом због бојкота неких држава због учешћа Израела.

Ако можете да оставите политику по страни (а многи љубитељи сматрају да не могу), такмичење нуди уобичајену мешавину хаоса и спектакла.

Овогодишњи фаворити обухватају човека потпуно прекривеног сребрном фарбом, лажног горилу, правог Боја Џорџа и најдужу високу ноту у евровизијској историји.

У Бечу, граду домаћину, 12. маја увече почиње такмичење.

Ово је водич кроз свих 35 песама, подељених у лоше дефинисане музичке категорије - зато што ниједан функционално аутентични систем не може да дефинише ово лудило.

А они који ништа не знају о Евровизији, ОВДЕ могу да пронађу све што их занима.

Фандоми опере

Последња двојица победника Евровизије - Швајцарац Немо и Аустријанац Џеј Џеј - у песмама су имали оперске вокалне деонице.

Стога, нормално, 2026. постоји читав низ имитатора.

Најбољи од свих је француско чудо од детета Монро, која је са 17 година најмлађа учесница овогодишњег такмичења.

Њена песма, „Регарде!“ (Погледај), комбинује махниту гудачку секцију, испрекидане бубњарске ритмове и вокале из Краљице ноћи на начин који сугерише: „Добар дан, преслушала сам читав опус шпанске музичарке Розалије“ (ово је комплимент).

Описана као „посвета богатству свих француских музичких култура“, она расте све до земљотресног врхунца, са запањујућим вокалима.

Уз праву кореографију, смеши јој се пласман међу најбољих 10.

Представница Црне Горе Тамара Живковић заузела је максималистички приступ, налепивши грчки хор на пнеуматски техно ритам у песми „Нова зора“.

Са коауторком песме која је права оперска певачица, Весна Аћимовић, она говори о женама које се ослобађају родних стереотипа и крећу се ка новом свитању.

Црна Гора се није квалификовала из полуфинала од 2015. године.

Да ли би ово могла бити песма која ће прекинути њихов губитнички низ?

И коначно, имамо певачицу из Литваније Лиен Атвару, чија срцепарајућа балада „Ēнā“ говори о животном утицају одрастања са родитељем алкохоличарем.

Препуни туге и сведености, уводни стихови су закопани међу пригушеним синтисајзерима пре него што Лиен експлодира у оперско нарицање уз катарзу у финалним тренуцима песме.

Неће бити сувог ока у сали.

Контроверзни стихови

Евровизијска песма из Румуније „Цхоке Ме“ окарактерисана је као „опасна“ и „несмотрена“ због текста који изгледа као да говори о сексуалном дављењу, небезбедној пракси која може да доведе до мождане повреде и смрти.

Али Александра Капитанеску, студенткиња мастера са Факултета за физику у Букурешту, каже да су неки све погрешно разумели.

„'Цхоке Ме' је метафора за притисак који понекад правимо сами себи“, каже она.

„Она говори о унутрашњим страховима, сумњи у себе и осећању емоционалног гушења од наших властитих очекивања.

„Није ни била намера да песма представља било шта сексуално.“

Оно што нико не доводи у сумњу је да је песма моћна.

Демонски гитарски рифови кључају испод рапавог вокала Капитанеску, дарујући нумери узбудљиву важност.

Добро је што нам се Румунија вратила после двогодишњег одсуства.

Једнако узбудљива је звезда из Швајцарске Вероника Фусаро.

На први поглед, њена валцерска балада „Алице“ делује као сахаринска прича о љубави и верности.

Међутим, ако закопате мало дубље, пронаћи ћете језиви портрет злостављања, написан из перспективе прогонитеља - додатни слој који добру песму чини одличном.

Некомпликовани хитови

Понекад је све што нам треба изговор да се само откачимо и плешемо.

Срећом, Евровизија је ту да нам помогне у томе.

Један од мојих фаворита ове године је „Бангаранга“, песма из Бугарске.

Изводи је Дара, доказана поп звезда са нарамком Топ 10 синглова, бриљантно раскалашна и дрчна.

„Ја сам анђелак, ја сам ђаволица, ја сам психо без разлога“, пева она, каналишући личност моје мачке уз звуке бубња који би могао да вам полупа прозоре.

Без икакве дубине, са експлоататорском плесном паузом - шта ту има да се не воли?

Сара Енгелс из Немачке покушава да изведе исти трик са мање успеха у њеној евро-денс химни „Фире“.

Релативно анонимна верзија денс-попа Дуа Липе, губи поене за римовање „ватре“ (фире) са „жељом“ (десире) - али не могу да је избијем из главе.

Не отписујете је тек тако током гласања публике.

„Зови ме краљицом, иако се не понашам краљевски“, објављује Есила у мрачном поп хиту из Белгије „Данцинг Он тхе Ице“.

Елегантна и хипнотичка, недостаје јој убиствени рефрен неопходан да би се освојила евровизијска круна.

Коначно, учесница са Кипра Антигона, коју бисте могли препознати као бившу учесницу ријалити шоуа Љубавног острва, мами нас на плесни подијум са три минута медитеранског ескапизма.

Текст песме „Јалла“ односи се на цифтетели - популарни грчки трбушни плес - а можете да чујете и трагове Шакире у њеној мешавини источњачких ритмова и осунчане сензуалности.

Спот за песму критиковала је група „забринутих“ јавних личности са Кипра, који су га прогласили „несофистицираним“ и „увредљивим према кипарској историји, традицији и естетици“.

Не треба посебно напоменути да њихове критике само чине да песма звучи још боље.

Компликовани хитови

Имате само три минута да оставите утисак на Евровизији.

Неки такмичари то схватају као изазов да у тај временски оквир нагурају што више идеја.

У овогодишње алхемичаре спадају Линда Лампениус и Пит Парконен из Финске, чија нам песма „Лиекинхеитин“ (бацач пламена) бриљантно извлачи тепих испод ногу, претварајући се из страствене баладе у демонски електро-поп, са све френетичним солом на виолини.

Већ хит број један код куће, изграђен је око узнемирујуће метафоре за страствену љубав („Сваки пут кад нам је кожа уз кожу/Остављаш ми опекотине трећег степена“) и расте до узбудљивог врхунца попут сата темпиране бомбе који откуцава време до експлозије.

Он је тренутни фаворит за победу, али ни Грчка не заостаје много.

Они шаљу Акиласа, који је предузео необичан корак комбиновања традиционалних грчких инструмената са звучним ефектима у стилу Супер Марија и хаус ритмом који ће вам продрмати ребра.

Насловљена „Ферто“, његова песма испрва делује као да је ода слави: „Желим славу, вечност и новац".

Потом се музика утиша и Аклас почиње да пева директно мајци, која га је одгојила сама током грчке финансијске кризе.

„Постараћу се да нам никада више не мањка ничега“, обећава он.

ПољскаАлицја нас паметно наводи на криви траг у песми „Праy“.

Играјући на наслов, песму отвара звук раскошних госпел оргуљама и масовни хор, а онда направи нагли заокрет у издашни реп.

Добра идеја, али помало хаотична.

Ризикујући смрт од загушивања пора, Лајон Цика из Литваније изводи „Сóло Qуиеро Мáс" (Само желим још) прекривен од главе до пете сребрном фарбом.

Отпевана на шест језика, ова песма се бави успоном вештачке интелигенције и тиме како људи постају све одвојенији од реалности што је више користе.

На бини, Лајон реконструише борбу човека и машине, стигавши од ЦхатГПТ-а до ЦхатГП-Фрее-а.

Све је то сувише исфорсирано за мој укус.

Покажи зубе 'систему'

Ове године имамо не једну, већ две песме које поручују: „Узмите ваш посао и терајте се са њим“.

Први који је дао оставку је 31-годишњи Симон Ховханисјан из Јерменије, са жестоком рок песмом „Палома Румба“.

„Овај састанак је требало да буде мејл/Бесплатна кафа ме неће задржати овде, човече.“

На бини, Симон баца у ваздух нарамке папира док маршира (и прави салто уназад) ка излазу, праћен јерменским фолк инструментима као што су дудук и дол.

Иронично, али за песму о сагоревању, исцрпљујуће је слушати је.

Представљајући Уједињено Краљевство, певач фантастичног уметничког имена Лоок Мум Но Цомпутер има сличне притужбе.

„Канцеларијски кутак ме је поново заточио", крешти он у разјареном синтисајзерском хиту који је напола Крафтверк, напола Кајзер чифс (The Kaiser Chiefs).

Да би разрешио дилему, одлази на путовање по Европи и испоручује чангризаво заразни рефрен - Еин, Зwеи, Дреи - на немачком (један, два, три).

То је бесрамни покушај улагивања гласачима који подржавају Европску унију, али сам Бог зна да нам је потребно.

До сада је песма била поларизујућа.

Неки су хвалили Велику Британију због ризика, други песму сматрају иритантном.

Много ће тога зависити како је буде отпевао.

Баладе

Укључите машине за ветар, продувајте суви лед, наместите светла на „романтично“ - време је за споре ствари.

На врху гомиле, макар абецедно, јесте Аустралија, која у Беч шаље праву поп краљицу Делту Гудрем.

Она се претвара у Селин Дион у „Ецлипсе“, песми о страсти толико снажној да помрачи сунце.

Научно гледано то је мало вероватно, али Делта изводи грандиозне ноте са толиком увереношћу да јој замало поверујете.

Она делује као потенцијални победник.

Једнако је драматична звезда из Данске Сорен Торпегард Лунд, који плућа посвећује бурној причи о токсичној романси названој „Фøр Ви Гåр Хјем" (Пре него што кренемо кући).

„Пољуби ме, узми ми срце, поново га сломи“, пева преко конвулзивног електро попа, док га плесачи увлаче у провидну „кутију за знојење“, која представља везу из које не може да побегне.

Нисам велики љубитељ напева - просто пењање уз Ц мол - али Лундова узаврела жестина опчињава.

Певачица Јива из Азербејџана много је немилосрднија док се решава љубавника у филмској балади „Јуст Го“ (Само иди или Одлази).

„Не волим те више/Избрисаћу те из душе", кипти она.

Ако волите ветровиту и пренаглашену музику, ово је за вас, премда ју је тешко разликовати од сваке друге ветровите и пренаглашене евровизијске нумере која је посустала у полуфиналу од 2020. године наовамо.

Упечатљивија је елегантна и сентиментална песма са Малте „Белла“, коју пева бркати трубадур Аидан.

Једна од највећих звезда у његовој земљи, он у наступу носи ауру рањене искрености, док пати за насловном хероином, чије име се током песме помиње 20 пута.

Сличним путем ходи Ноам Бетан из Израела, чије је срце искасапила фатална жена по имену „Мицхелле“.

Ноам „плеше са болом“ и „заточен је у вртешци“ (да будемо сасвим фер, то заиста звучи као да би болело) а његов вокал почиње да делује све очајније и очајније током трајања песме.

Украшена звуцима шпанске гитаре, солидно је осмишљена али не успева да вас такне емоционално.

Коначно, имамо бенд из Украјине Лелека, чија ће песма „Риднyм“, без кршења евровизијских правила о неутралности, дирнути сваког ко је прошао кроз искуство рата.

„Она говори о тренутку у вашем животу кад мислите да је све готово и да више нема наде“, објашњава певачица Викторија Лелека.

„Али делић ваше душе вришти: 'Не, ти желиш да живиш, и дишеш, и наставиш да гураш даље, упркос свему.“

Нежна и суптилна, песма садржи невероватни високи тон у трајању од 30 секунди.

Останем без даха само кад помислим на њега.

Текстови богати културолошким значењем

Алис из Албаније има једну од најемотивнијих прича ове године у песми „Нâн“, срцепарајућој балади о мајци која очајнички чека да јој се дете врати кући.

То је позната прича у његовој земљи где је, од пада комунизма 1991. године, око 40 одсто становништва емигрирало у потрази за бољим животом.

Алис, бивши победник у Икс фактору, пева песму са искреношћу и страшћу којима је тешко парирати.

Хрватска доноси слично потресну причу у „Андромеди“ .

Предивно блиске хармоније у изведби етно-поп квинтета Лелек, говоре о потискивању, отмици и присилном браку које су хришћанке преживљавале у Отоманском царству, и како су се штитиле тетовирајући тела симболима крста.

Песма из Португала „Роса“ једнако је прелепа, истичући а капела мелодије цанте Алентејано, музичке традиције која је настала међу гоничима бикова који су певали да би координисали покрете својих стада.

У мору пумпајућих плесних ритмова и распеваних балада, заиста се издваја једноставност наступа Бандидос до Цанте.

Вративши волумен звука назад на гласно, имамо певача из Молдавије Сатошија.

Његова песма, „Вива, Молдова!“ апсолутни је урнебес (замислите „Тубтхумпинг“ Чамбавамбе са додатом пановом фрулицом) која је истовремено химна за прву генерацију Молдаваца који су одрасли у независности.

„Песма слави нашу културу“, каже овај 27-годишњак.

„Имамо веома добру атмосферу, добре плесове, кул музику, добру храну, које желимо да поделимо са Европом.“

Сатоши наступа у фудбалском дресу са бројем 373 (међународни позивни број за Молдавију), а оштроухи слушаоци приметиће да уводна мелодија реконструише џингл који се чује кад слетите на аеродром у Кишињеву.

Ура!

Носталгични поп

Понекад је све што вам треба трачак носталгије, а Сан Марино је ту да покаже зашто са трансконтиненталним диско ритмовима у песми „Суперстар“.

Изводи је Сенхит, трострука евровизијска такмичарка, која је завршила у вестима 2021. године кад је наговорила Фло Рајду да наступи у њеној нумери „Адреналина“ која је завршила на 22. месту.

Ове године, ангажовала је Боја Џорџа (Boy George), који се појавио да би певао о „свим дечацима који пију кул шампањац за шанком".

Нажалост, песма је излапела као „Цапри Сун“.

Сличан проблем има „Он Реплаy“ из Грузије - генеричка клупска нумера са тра-ла-ла рефреном.

Права је штета, зато што је бенд који стоји иза ње, Бзикеби, евровизијска звезда, која је освојила јуниорско такмичење 2008. године са њиховом песмом „Бззз“.

И даље имају добре наступе, али ова песма напросто нема жаоку.

Приврженији сам песми „Пер Семпре Сì“, носталгичној диско нумери ветерана Сала Да Винчија из Италије.

Посвећена његовој љубави из детињства Паоли Пуљезе, она је сведочанство њиховог 34-годишњег брака.

„Љубав није доживотна/ако се није суочила са највећом стрминама."

Вероватно је сувише застарела да би покупила неопходне гласове, али Сал ме обавија топлим сјајем.

Коначно, имамо Ева Марију из Луксембурга - етаблирану музичарку која тренутно студира писање песама на лондонском Институту за савремену музичку изведбу.

Она каже да кад је прошле године пустила њену евровизијску нумеру „Мотхер Натуре“ њеним колегама, „само су ме загрлили и рекли: 'Девојко, имаш хит'.“

Оптимистична ода мајци природи, има одјеке Грифа и Сигрида у свом еколошком попу.

Уврнути концепти и натегнуте метафор

Језик је чудна ствар.

Неке евровизијске песме остану изгубљене у преводу.

Друге су напросто сувише необичне у старту.

Узмите на пример певача из Аустрије Космоа, 19-годишњака са плавом звездом исцртаном на лицу, чија се песма „Танзсцхеин“ буквално преводи као „дозвола за плес“.

„Треба ти дозвола за плес, морам да будем строг по том питању“, каже он преко дубоког бас рифа.

Песма пореди клабере са животињама из џунгле, а на бини му се придружују гориле и лавови.

Мислим да говори о токсичном ноћном животу, уколико Космо није случајно залутао у Зоолошки врт у Шенбруну?

Звезда из Шведске Фелисија изводи песму у заштитној маски опточеној дијамантима.

„Ти си ми у глави, срцу, деловима тела“, запомаже она у „Мy Сyстем“.

Али закопајте мало дубље и маска представља њену борбу са менталним здрављем и сликом о самој себи.

А текст заправо говори о деструктивној вези, наводно заснованој на Фелицијиним искуствима у музичкој индустрији.

(Песма има и моћни техно удар који ће преплашити вашу баку).

Љубитељи неспојивих метафора уживаће у Данијелу Жижки из Чешке, чија песма „Цроссроадс“ га доводи на отворено море... и у страну земљу, и у златни кавез, али и у „опасну паукову мрежу“.

Данијел каже да се текст бави потешкоћама доношења одлука у ери презасићености информацијама, што објашњава његову неспособност да изабере једну аналогију и држи је се.

Сама песма је мрачна балада са невероватним вокалним климаксом, али да ли ће оставити гласаче у пауковој мрежи неодлучности?

Рокенрол на евровизијски начин

Дижите прсте у ђаволске рогове, људи. Гитаре су се вратиле.

Пет година после победе Манескина, Норвешка се окушала са тврдим роком преко Јонаса Лова и његове „Yа Yа Yа“.

Са рифом који подсећа на „Хате То Саy И Толд Yоу Со“ од Хајвса, то је велика, глупава попевка са харизмом на бацање.

Ванила Нинђа из Естоније, који је претходно представљао Швајцарску 2005. године, пошао је сличним путем са лаганом поп-рок химном „Тоо Епиц То Бе Труе“.

При самом је дну што се тиче шанси ако питате кладионице, што је штета, јер сам уживао у њеној енергији налик Јосие&Тхе Пуссyцатс.

Ако више волите рок музику која је злокобна и језива, онда вам је Србија услишила жељу.

Представљаће је ну-метал бенд Лавина, чија је песма „Крај мене“ тињајућа прича о заљубљености која гуши.

У три минута, притисак само расте и расте све док фронтмен Лука Аранђеловић не испусти истински застрашујући крик.

Ово пуштају у паклу пре него што се демони погосте вашом спаљеном кожом.

И са том узнемирујућом сликом, стигли смо до краја листе.

Нешто за свакога и (уз мало среће) мало више од нула поена за Велику Британију

(Марк, аутор текста, алудирао је на лоше пласмане британских извођача у новијој историји Евровизије, од којих су неки завршили без поена жирија и публике - што због слабијих песама, што због начина гласања).

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk