Норвешки парадокс: Код куће бицикли и зелена агенда, у иностранству милијарде од нафте

Норвешка се сматра једном од најзеленијих земаља на свету - сва њена електрична енергија производи се из обновљивих извора.

У норвешким градовима, бицикли у тишини деле тротоаре са пешацима.

Девет од свих десет нових аутомобила на норвешким друмовима напајају се електричном енергијом.

Норвешка је такође једна од првих земаља која је увела порез на угљеник пре 35 година којим се наплаћује компанијама свака тона гаса ефекта стаклене баште коју испусте.

Ипак ова северна земља је такође појачала производњу фосилних горива која загађују животну средину - гас и нафту - не ради употребе код куће, већ због извоза у масовним размерама, зарадивши успут огромну количину новца.

Штавише, будућност Норвешке је неодвојиво повезана са употребом управо тих горива које не користе код куће.

Ова контрадикторност између унутрашње декаробинизације и њене улоге као главног светског извозника фосилних горива назива се Норвешким парадоксом и покреће жестоку политичку и друштвену расправу годинама.

Шта је, дакле, рат на Блиском истоку, уз раст светских цена изазваних блокадом стратешког Ормуског мореуза, значио за норвешку државну касу?

И да ли је поново покренуо једну од најнепријатнијих расправа у земљи?

Шта фосилна горива значе за Норвешку

Норвешка је једна од најразвијенијих земаља света, према Индексу Уједињених нација, а енергетски сектор је њен главни извор богатства који покреће развој.

Извози из овог сектора чине око 60 одсто све робе продате у иностранству и представљају више од 20 одсто националног Бруто домаћег производа земље (БДП).

Држава има већински удео у конгломерату Еквинор, главном оператеру на норвешком континенталном појасу, и каналише већину зараде у суверени инвестициони фонд.

До краја 2025. године, фонд је имао средства процењена на 1,9 билиона долара, што је еквивалент отприлике 350.000 долара по становнику Норвешке.

Овај количина новца која расте такође практично издржава норвешки пензиони систем и њену социјалну државу.

Сада када је избио рат на Блиском истоку после америчког и израелског бомбардовања Ирана, стручњаци кажу да ће резерве фонда то неизбежно осетити.

Штавише, од избијања сукоба, норвешка држава је вероватно доживела раст фонда, док је берза у Ослу вероватно само ојачала, подстакнута углавном домаћим енергетским компанијама које доминирају тамошњим листинзима.

Истовремено, норвешка лабуристичка влада радила је на сузбијању перцепције да земља која додељује Нобелову награду за мир има финансијске користи од рата.

Министар финансија земље и бивши генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг описао је ситуацију као „парадокс“, истакавши да Норвешка има више користи од мира.

„Није сигурно да ћемо имати користи од раста цене нафте“, рекао је он за лист Ел Паис.

„Норвешка сада има значајно присуство на међународним финансијским тржиштима преко нашег сувереног инвестиционог фонда. Падови на берзи нам штете више него што нам раст цене сирове нафте помаже.“

Николаи Танген, шеф норвешког сувереног инвестиционог фонда, такође је рекао за Ројтерс да је било каква корист по фонд од виших нафтних прихода због рата у Ирану нижа од ефеката нижих цена деоница у иностранству и јачања крунске валуте.

А опет, колумнистикиња НРК-а Сесили Лангум Бекер примећује да је то „сурова реалност - да кад свет гори, новац се улива у државни буџет.“

Ова динамика већ је била видљива 2022, кад је руска инвазија на Украјину нагло зауставила московски извоз енергената у Европу.

У међувремену се Норвешка наметнула као кључни снабдевач нафтом и гасом у Европи усред текуће енергетске кризе.

Ова земља је највећи снабдевач Европе гасом и највећи произвођач сирове нафте за западну Европу.

„Данас ми снабдевамо око 30 одсто гаса и 15 одсто нафте који се троше у Европи, где шаљемо 90 одсто наших извоза“, објашњава Тина Салтвет, аналитичарка из финансијске фирме Нордеа, говорећи за ББЦ Мундо.

Кораци уназад

Међутим, бомбардовање Ирана и накнадно ширење рата и нестабилности на Блиском истоку утицало је на Норвешку и на бројне друге начине.

Као прво, покренуло је још једном расправу о широј моралној одговорности Норвешке.

Утицајни Норвешки савет за избеглице затражио је да се део зараде из сувереног инвестиционог фонда издвоји за помоћ цивилима погођеним ратом у Ирану.

Норвешка је, истичу они, урадила то реагујући на руски рат у Украјини.

У званичном одговору на ове позиве истакнуто је да је Норвешка доследно била један од највећих светских донатора за међународну помоћ и „ватрени поборник земаља којима је потребна помоћ“, рекао је Столтенберг за Ројтерс.

Као друго, погоршавање ситуације на Блиском истоку ставило је на пробу норвешку репутацију глобалног лидера у зеленој енергији.

Неки посматрачи тврде да изгледа да је актуелна пат-позиција на Блиском истоку успорила напредак зелене технологије и дугорочну посвећеност Осла њој.

Трулс Гуловсен, председник еколошке асоцијације Пријатељи Земље Норвешка, рекао је за ББЦ Мундо да је ситуација срамотна.

Доминантни наратив у Норвешкој сада се помера ка прихватању да глобална нестабилност оправдава веће ослањање на угљоводонике, према Гуловсену.

„Прича се о отварању области у дубоким арктичким водама - угроженим срединама у којима не би смело бити истраживања ни под каквим околностима“, каже он.

Шта ће се даље дешавати?

Групе за заштиту животне средине позвале су на конкретна обећања и временски распоред за смањење зависности земље од нафтне индустрије.

Као одговор на то, гасни и нафтни сектор бранили су властиту важност по привреду и стотине хиљада радних места за која тврде да их доносе.

Влада норвешког премијера Јонаса Гара Стјореа недавно је одобрила 57 нових дозвола за истраживање.

„Наставићемо да тражимо више нафте како бисмо снабдели Европу“, обећао је Стјоре, заложивши се за развијање индустрије уместо задавања временских рокова за њено напуштање.

Упркос притисцима из омладинских огранака властите странке, Стјоре је показао врло мало интересовања за покретање излазне стратегије.

Уместо тога, његова администрација делује усредсређено на Баренцово море - најексплоатисанију област земље - да би надокнадио пад производње на зрелијим пољима.

„Говоримо о више од 200.000 директних радних места. Ово није тренутак да оставимо Европу без енергетског снабдевања“, каже за ББЦ Мундо Фроде Алфхеим из синдиката Industry energy.

„Све више и више људи схвата да је на хоризонту залазак сунца. Али он ће бити болан", каже Салтвет.

За сада, међутим, изгледа као да је већи нагласак на реакцији на кризне догађаје и потресе које они изазивају, него на планирање на дуже стазе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk