Кина жели крај иранског рата, али не онако како га замишља Трамп

Неколико дана пре посете кинеског председника Сија Ђинпинга Сједињеним Америчким Државама, власти у Пекингу угостиле су иранског министра спољних послова Абаса Арагчија - подсетник на то колики је његов утицај на Техеран.

Ирански рат био је једна од тема у самом врху дневног реда током сусрета Трамп-Си Ђинпинг.

Кина је задржала доследан став откако је рат у Ирану започео пре седам месеци.

Осудила је америчко-израелске нападе на Иран, као и санкције Вашингтона против Техерана.

Истовремено, изнова је тражила окончање рата и, посебно, поновно отварање Ормуског мореуза.

Са стратегијом огромних резерви нафте и диверсификације енергената, Кина је до сада добро трпела последице иранског рата.

Кина може да издржи ову ситуацију још и дуже, али економска цена ће само расти, каже Андреа Гизели, стручњак за Кину и Блиски исток са Универзитета у Егзетеру.

Он, међутим, сматра да ће Кина морати да избалансира свој интерес за крај рата са неким другим геополитичким приоритетима.

„Кина не жели да сукоб постане тачка раздора у односима са САД“, али „неће подрити главне иранске интересе и захтеве“, додаје доктор Гизели.

„Иран и Кина су генерално гледано на истој страни и доживљавају агресивне акције Америке и Израела као главни разлог зашто је овај сукоб уопште избио и још увек траје“, објашњава он.

Енергија и економија

Као потрошачу енергије, Кини „штети продужетак“ рата, каже Хамидреза Азизи из Међународне кризне групе.

Нафта чини око једне петине укупне кинеске потрошње енергије, али више од 70 одсто те нафте је увоз, према извештају америчке Управе за енергетске информације из 2025. године.

Са око 1,4 милиона барела дневно, иранска нафта чинила је свега 12 одсто кинеског увоза сирове нафте током прошле године.

То је у великом заостатку у односу на остатак Блиског истока, који је допринео са 42 одсто.

Кина је такође успела да замени део нафте изгубљене од Ирана и других заливских произвођача снабдевањем из Русије, Бразила и од других извозника.

Биће знатно теже заменити гас који купује из овог региона.

Огромне кинеске залихе нафте помогле су да земља ублажи енергетски шок изазван ратом.

Количина њених резерви остаје државна тајна, али процене варирају од једне до 1,4 милијарде барела 2025.

„Ако је Кина на почетку рата у залихама имала око 1,4 милијарде барела, то би покрило 254 дана увоза са Блиског истока на нивоу из 2025. године“, каже Ерика Даунс, истраживачица кинеске енергетике са Универзитета Колумбија у САД.

Нафтне резерве Кине највероватније ће потрајати још дуже, додаје она, будући да неки увози и даље стижу са Блиског истока, упркос рату.

Међутим, Кина је морала да заграби из нафтних резерви у три од протекла четири месеца - међу њима и у августу - према Ројтерсовом колумнисти за азијску примарну робу Клајду Раселу.

„Пекинг би вероватно више волео да престане да користи те залихе пре него касније, да би их имао довољно за ублажавање евентуалне кризе“, каже докторка Даунс.

А ако Хути, који уживају подршку Ирана, појачају нападе на Саудијску Арабију и затегну контролу над мореузом Баб ал-Мандаб, глобално енергетско тржиште могло би да постане још нестабилније.

Економске недаће које је изазвао ирански рат могле би чак да покрену светску економску кризу, што би била лоша вест за кинеску привреду окренуту извозу.

Од 2019. године, економски раст Кине се успорава.

Друга највећа економска сила на свету има проблема са кризом некретнина, трговачким напетостима са Западом и растом дугова локалних влада.

Као последица тога, нето извози прошле године чинили су 32,7 одсто раста кинеског БДП-а, што је највиши ниво од 1997. године, према Центру за стратешке и међународне студије, експертској групи из Вашингтона.

Будући да је домаћа потрошња и даље успорена, извоз остаје главни покретач њеног економског развоја.

Погледајте видео о морском теснацу Баб ел-Мандеб

Санкције, поморска блокада и преговори

Како се рат све више претвара у пат-позицију, Трампова администрација наставља да појачава економски притисак на Техеран.

Вашингтон упозорава да компаније, банке и земље које подржавају иранску привреду могу да се суоче са секундарним санкцијама.

До сада су се САД уздржавале од узимања на зуб кинеских великих банака, упркос томе што су увели санкције неким кинеским компанијама и ентитетима.

Ово упозорење стиже у тренутку кад су трговачке напетости између Вашингтона и Пекинга и даље на завидном нивоу.

Пекинг није јавно пристао на захтев Вашингтона да се придружи финансијској кампањи против Ирана, тврдећи да се противи „илегалним једностраним санкцијама“ и да се његова сарадња са Ираном одвија у оквирима међународног права.

Кина се највероватније неће уздржати од куповине иранске нафте због америчког притиска, каже ирански аналитичар Азизи.

„Кинези не желе да се успостави преседан, док Сједињене Државе могу, путем притиска, да приволе кинеске компаније и банке да примењују њихову политику.“

Међутим, америчка поморска блокада значајно је ограничила способност Ирана да испоручи нафту кинеским купцима.

Иран је извезао два милиона барела нафте дневно у марту, али је тај број пао на између 220.000 и 255.000 барела дневно у августу, а ниједна пошиљка иранске сирове нафте није успешно прошла кроз Ормуски мореуз и стигла до Кине откако је Америка наставила поморску блокаду 14. јула, јавља Ројтерс.

Ако се блокада настави, трговина између Ирана и Кине ће све више бити ограничена на копнене руте, које су скупље и много тежа за руковање од поморског транспорта, каже Мухамед Гаеди, ирански експерт са Универзитета Џорџ Вашингтон у САД.

Жеља Кине да ублажи ефекте финансијских санкција не значи нужно да има или способност или вољу да се супротстави поморској блокади.

Разбијање једне такве блокаде могло би да увуче Пекинг у веома другачији ниво конфронтације са Вашингтоном.

Не постоје индиције да је вођство Кине спремно да плати такву цену.

Кина је јасно ставила до знања да „преферира крај рата кроз преговоре“, каже доктор Гизели, додавши да ће она највероватније спречити Иран да ескалира сукоб.

„Она би могла и може да помогне да се преговори наставе. Чак може да натера Иранце да направе неке уступке који би могли да помогну председнику Трампу да прогласи неку врсту победе и искористи то као изговор да оконча рат.“

„Али Кина ће инсистирати да договор садржи конкретан добитак за њеног партнера, као што је укидање санкција, приступ замрзнутим фондовима и окончање војних напада“, каже он.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk