Колико често треба да имате секс

О личном сексуалном животу у Србији се и даље тешко прича.

Више од 10 људи, узраста од двадесетих до педесетих година питала сам колико често имају секс, али је само двоје хтело да прича.

Поставим питање, онда видим како им усна оде у осмех, некако погледају лево-десно, да провере да ли је неко чуо, зенице почну да се шире, а у лицу порумене као да им је сва крв јурнула у образе.

„Не могу да причам о томе јавно, али што чешће то боље“, углавном су гласили одговори, док је неколико њих рекло да се стиди да прича о сопственом сексуалном животу.

Било је и храбрих.

„Дуже од пет дана не памтим да је прошло без секса.

„Обоје смо у фазону, што чешће то боље, али је некад питање времена и енергије“, каже Драгана Дукуљев из Панчева за ББЦ на српском, која је већ девет година у вези.

Ова 32-годишњакиња објашњава да им се жеља за сексом није променила после толико година забављања.

„Волимо да истражујемо, причамо о фантазијама, идејама, нико никог не осуђује, нити тера, већ је најбитније да обоје нешто желимо“, каже она.

Да би био релативно задовољан, мушкарцу је недељно потребно један до два оргазма, док је жени потребно шест до седам оргазама да би била срећна, тврди професор Александар Милошевић, уролог и сексолог.

„Тешко је направити општу процену колико секса је довољно, јер је то индивидуална ствар и зависи од карактера, здравља, психичког стања или расположења. То је живот.

„Секс је једини однос међу људима који не захтева знање језика“, додаје Милошевић.

Да не постоји оптималан број интимних односа објашњава и Џастин Лехмилер, стручњак за психологију сексуалности Кинси института на универзитету у Индијани.

„Различити људи могу да буду задовољни различитим количинама секса.

„Оптерећујемо се питањем колико често треба да то радимо, па нас то наводи да се поредимо са другима", каже Лехилер, аутор књиге Tell Me What You Want, која се бави великим истраживањем сексуалних фантазија више од 4.000 Американаца, за ББЦ на српском.

Додаје да не би требало толико да бринемо шта други раде у спавац́ој соби, вец́ да се запитамо да ли је секс који имамо заиста у складу са нашим жељама.

Некада сваки дан, а сад кад се стигне

Кад је био у двадесетима, Ивану Рајковићу било је важно да сваки дан има секс.

„Био сам као луд, само сам на то мислио и кад девојка није могла или није хтела, није ми било право.

„То су били дани. Сада када сам у браку, а и у годинама, ускоро ћу 55, све је другачије“, каже Рајковић за ББЦ на српском.

Објашњава ми да су деца, посао и обавезе учиниле своје, па је добро и кад једном или два пута месечно има секс.

„Некако нам је најбоље када смо на одмору, па то може и дуже да траје, није баш на брзака, као код куће, јер увек пазимо кад ће деца доћи.

„Волим некад да се сетим како је било у младости, али нисам сигуран да бих ту трку сада издржао“, са сетним осмехом завршава.

Квалитет или квантитет?

Док сам тражила неког ко ће именом и презименом да прича о сексуалном животу, људи су ми често помињали да им је дражи секс који траје, где постоји предигра, од оног на брзину.

Али и он може да врати осмех на лице, рекли су ми анонимно.

„Рађамо се са одређеним капацитетом сексуалног нагона и колико ћемо у животу имати потребу зависи од тога што смо наследили, али и других спољних фактора.

„Није битно колико, већ да се успостави ритам који им одговара. Да ли ће то да буде три пута на дан или три пута месечно, ако су задовољни, онда је то у реду“, каже Мирјана Ерић, психијатрица и сексуална психотерапеуткиња за ББЦ на српском.

Додаје да ако један партнер има веће потребе, а други мање, онда настају проблеми.

„Људи у везама у просеку имају секс једном недељно, али и ту постоји велика индивидуална разлика, па тај број може бити обмањујући.

„У истраживању сам открио да само мали број брачних парова, неких 14 одсто, има секс једном недељно, већина ради мање или више од тога“, каже Лехмилер.

Број сексуалних односа варира од година, па млади имају чешће секс од старијих.

На срећни број утиче статус везе, ниво стреса, хормони, године, физичко и ментално здравље, верске норме, личне особине, додаје Лехмилер.

Професор Милошевић каже да се задовољство дешава у мозгу, луче се хормони окситоцин, допамин и мелатонин и да је оргазам врхунски чин нашег мозга да доживи задовољство - ресте.

„Неки просек за све је можда два до три пута недељно. Жени се препоручује што више оргазама.

„Било да до њега дође размишљањем или мастурбацијом, јер сексуалним чином жена често не долази до оргазма“, каже уролог и сексолог.

Иако неки парови имају секс свакодневно, нема доказа да је то нужно због здравља или задовољства везом, додаје Лехмилер.

„За многе људе, свакодневни секс је вероватно нереално очекивање, с обзиром на захтеве посла, породичног живота и стреса", каже стручњак из Америке.

Како секс утиче на човека?

Секс може бити добар за човека, под претпоставком да није присилан и да је пријатан, испричао је Лехмилер.

„Позитивна сексуална искуства су добра за здравље нас и наших веза.

„Студије показују да секс подстиче позитивно расположење и благостање, ублажава стрес, повећава интимност и емоционалну везу. Када је нежељен и болан, секс може имати супротан ефекат“, додаје Лехмилер.

Постоји и болни поремећај звани вагинизам што је ретко здравствено стање када тело не дозвољава женама да имају секс, као последица страха од вагиналне пенетрације.

Када је све како треба, после продуктивног оргазма жене добијају енергију, док код мушкараца хормон пролактин делује успављујуће, објашњава Милошевић.

„Када је опуштена, жена може бити склона серијским оргазмима“, додаје.

Стручна помоћ кад зашкрипи

Када нешто не штима, људи се за помоћ обраћају уролозима, гинеколозима, али и психијатрима и психотерапеутима.

Мушкарци не могу да помисле да живе без пениса и сва њихова сексуална пажња је усмерена на њега, каже Милошевић.

„Жене могу да живе без оргазма и тек се у 20 одсто случајева јављају када имају неки проблем“, тврди уролог и сексолог.

Психијатрица Ерић каже да је сексуалност терен који је осетљив на разне утицаје, попут задовољства, незадовољства, страха или агресивности.

„Када се ти проблеми пребаце на сексуалност онда може доћи до гашења сексуалне жеље или до превелике потребе за сексом.

„Велика потреба за сексом, три или пет пута на дан је умиривање и смањивање анксиозности, а не права сексуална потреба“, каже Ерић.

Прича ми да је код њених мушких пацијената најчешћи проблем била импотенција, а код жена болан сексуални однос или страх од секса.

Некад порнографски часописи, данас све онлајн

Београђанин Иван Рајковић као момак никада није разговарао о сексу са родитељима, нарочито не са мајком.

„Гледао сам голе жене у часопису Еротика, нарочито док сам био у војсци.

„Данашњи клинци не морају толико да се труде и да их крију испод кревета, већ само изгуглају шта им треба и шта их занима“, каже Рајковић.

Објашњава ми да он са његовим сином прозбори мало и о сексу, а највише како да води рачуна због полних болести и нежељене трудноће.

О задовољству не причају.

„Родитељи адолесцената су бољи и отворенији сада него пре 40 година“, прича Ерић.

Како каже, деца су раније хватала у ваздуху шта се дешава и била су радознала, јер их је занимало шта мама и тата раде у соби када се закључају.

„Сексуалност почиње мастурбацијама још у трећој години живота, али је интензивна у адолесценцији“, додаје Ерић.

Истраживања показују да генерација З има све мање секса, услед чега долази до пада мушког тестостерона код деце и младих, каже Милошевић.

„Не могу више да трчим сексуални маратон, прошло је то време.

„Сада ми је довољно само да прошетам, бар неколико пута месечно“, насмејано закључује Рајковић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk