Zašto je zamak star 900 godina važan u sukobu Izraela i libanskog Hezbolaha

Na dramatičnom snimku načinjenom kamerom na telu, koji je objavila izraelska vojska, vide se vojnici kako se kreću kroz ruševine srednjovekovne tvrđave na vrhu brda, a potom podižu izraelsku zastavu.

Izrael tvrdi da je ponovo zauzeo strateški važni zamak Bofor u južnom Libanu.

„Ovo je odlučujuća faza i odlučna promena u našoj politici.

„Probili smo barijeru straha“, rekao je Benjamin Netanjahu, izraelski premijer, 24. maja kada je Izrael objavio da je zauzeo tvrđavu.

„Preuzimamo inicijativu. Delujemo na svim frontovima - u Siriji, u Pojasu Gaze, u Libanu“, dodao je.

Zauzimanje tvrđave je usledilo u trenutku kada izraelska pešadija prodire sve dublje u libansku teritoriju daleko premašujući liniju razgraničenja - reku Litani, prema dogovoru o primirju iz aprila ove godine.

Ovo nije prvi put u istoriji da Izrael kontroliše zamak Bofor.

Izraelska vojska ga je zauzela pre 44 godine, u, kako ga Izraelci nazivaju, Prvom libanskom ratu.

Duga istorija zamka i strateški značaj grebena na kojem je zidina pomažu da se shvati zašto se oko ovog mesta vodi tako žestoka borba.

Neki istoričari veruju da je vrh brda prvi put utvrđen u feničansko ili rimsko doba, a da zamak u današnjem stanju datira iz 12. veka.

U doba krstaških ratova - od kraja 11. do 13. veka - evropske vojske su izgradile lanac tvrđava na vrhovima brda u Levantu, čuvajući puteve između obale i gradova u unutrašnjosti.

Bofor je postao jedna od najvažnijih.

Oko 1190. godine, osvojio ga je Saladin, muslimanski vođa koji je pobedio krstaše i preoblikovao region.

U srednjovekovnim evropskim izvorima, lokalitet se pojavljuje kao „Bofor“ (Beaufort), staro francusko ime koje znači „prelepa tvrđava“, što odražava njegov uzvišeni položaj.

Aarapsko ime, Kal'at el-Šakif, ili Šakif Arnun, znači Zamak na visokoj steni.

Njegova istorija se ogleda u njegovom jedinstvenom dizajnu, koji kombinuje krstašku arhitekturu sa istočnoislamskim elementima.

Od 2024. godine, Bofor je jedna od arheoloških i istorijskih znamenitosti u okviru „pojačane zaštite“ Haške konvencije o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba.

Zamak Bofor je postao ponovo značajan u drugoj polovini 20. veka, kako se arapsko-izraelski sukob intenzivirao, a južni Liban postao linija fronta.

„S obzirom da pruža fascinatan pogled na region, od 1970-ih do juna 1982. godine, služio je kao baza palestinskih gerilaca koji su se borili protiv Izraela“, kaže profesor Ašer Kaufman sa Univerziteta Notr Dam.

Tokom izraelske invazije 1982. godine, oko tvrđave se vodila jedna od najžešćih bitaka u ratu.

Bitka kod Šakifa, jedna od najbolje dokumentovanih borbi u sukobu, i dalje zauzima istaknuto mesto u izraelskom i libanskom vojnom sećanju, kaže Kaufman.

Pošto je 6. juna 1982. godine konačno zauzeo Bofor, Izrael ga je koristio kao utvrđenu osmatračnicu unutar „zone bezbednosti“ koju je kontrolisao u južnom Libanu dok se izraelska vojska nije povukla 2000. godine.

Pogledajte video o izraelskom zauzimanju zamka Bofor u Libanu

Smeštena na stenovitom brdu blizu grada Arnuna, u guberniji Nabatija, sa tvrđave doseže pogled duboko u severni Izrael i ravnice južnog Libana, kao i preko doline Litani.

Istorijski gledano, ko god je držao zamak mogao je da nadgleda važne puteve koji vode ka jugu, zbog čega su se oko njega i vodile žestoke bitke od srednjeg veka do savremenog doba.

Uski kameni prolazi tvrđave, utvrđene prostorije, rezervoari za vodu i bunari omogućavali su borcima da duže izdrže tokom opsada.

Izraelsko ponovno osvajanje zamka Bofor je prvenstveno zamišljeno kao udarac moralu Hezbolaha i njegovih pristalica, smatra Lina Hatib, iz programa za Bliski istok i Severnu Afriku u organizaciji Četam haus (Chatham House).

„Zauzimanje zamka Bofor pokazuje da Hezbolah nije u stanju da spreči Izrael da proširi okupaciju libanske teritorije“, kaže ona.

Kao zaštićeno mesto nasleđa, obnovljeno i ponovo otvoreno za posetioce poslednjih godina, Bofor se široko smatra delom istorijskog i kulturnog identiteta Libana.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk