Трамп одобрио прво војно погубљење стрељањем од Другог светског рата

Пентагон је објавио да ц́е стрељати бившег мајора америчке војске, што ће бити прво такво војно погубљење у више од 60 година.

Нидал Малик Хасан, мајор и лекар америчке војске, убио је 2009. године 13 ненаоружаних америчких војника у Форт Худу и ранио још 32.

Министар одбране Пит Хегсет је дао препоруку о погубљењу, а одоборио ју је председник Сједињених Држава Доналд Трамп, саопштио је Шон Парнел, портпарол Пентагона.

Биће то прво војно погубљење стрељањем од краја Другог светског рата.

Порота од 13 официра осудила је Хасана по 13 тачака оптужнице за убиство са предумишљајем и 32 тачке оптужнице за покушај убиства.

Једногласно су гласали за смртну казну.

Секретар војске Адам Тел ће одредити време и место погубљења, саопштио је портпарол Пентагона.

„Судњи дан за Хасана је коначно дошао“, написао је Пернел на Иксу.

Хасан, психијатар америчке војске из Вирџиније, убио је 13 војника у бази у Тексасу 2009, а касније је на суду признао кривицу и извинио се због „свих грешака“.

Током војног суђења 2013. рекао је да верује да штити муслимане и талибане у Авганистану.

Масовно убиство 5. новембра 2009. било је најсмртоноснији напад - мимо ратних сукоба - свих времена на америчку војну базу.

Напад се догодио у препуној медицинској згради док су војници чекали лекарске прегледе и вакцинацију.

Хасан је тренутно један од четири затвореника који чекају смртну казну у америчкој војсци.

Према војном закону, војно погубљење треба да одобри председник САД.

Неопходно је да таква одлука прође и жалбени процес и да се донесе коначна пресуда о његовој законитости да би се спровело.

Последњи човек погубљен у војном саставу био је војник Џон Бенет.

Он је 1961. обешен због силовања 11-годишњакиње.

Амерички војни жалбени суд прогласио је 1983. неуставном смртну казну за војнике, али је она врац́ена следец́е године извршном наредбом за време тадашњег председника Роналда Регана.

Војна погубљења се разликују од оних на државном нивоу и државна чине већину у САД.

Смртна казна и даље је законски допуштена у 27 савезних држава, као и у војсци и на савезном нивоу.

Стрељање је прилично неуобичајено.

У Јужној Каролини је 2025. извршено погубљење стрељањем, прво у држави и први пут да је та метода коришц́ена у САД у последњих 15 година.

Још четири државе дозвољавају употребу стрељања, а то су: Ајдахо, Мисисипи, Оклахома и Јута.

Трамп је био заговорник смртне казне на федералном нивоу и поново ју је увео извршном наредбом одмах на почетку другог председничког манадата, у јануару 2025. године.

За време његовог претходника, бившег председника Џозефа Бајдена, Министарство правде је издало мораторијум на примену смртне казне на савезном нивоу.

Смртна казна је „неопходно средство за одврац́ање и кажњавање оних који су починили најгнусније злочине и акте смртоносног насиља над америчким грађанима“, пише у извршној наредби коју је потписао Трамп.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk