Мурал Ани Божовић, жртви из 'Рибникара': 'Да се не заборави шта смо изгубили'

Мурал девојчице осликан на зиду
    • Аутор, Дејана Вукадиновић
    • Функција, ББЦ Неwс на српском
  • Објављено
  • Време читања: 7 мин

Са 17. спрата зграде црвене фасаде у центру Београда, високо изнад вреве, град посматра девојчица благог осмеха са плаже.

Ана Божовић је међу деветоро деце убијене у масовној пуцњави 3. маја 2023. године у Основној школи „Владислав Рибникар".

На згради у којој је живела, уметник Андреј Жикић 'Артез' осликао је мурал са Аниним ликом.

„Желео сам да дам нешто моје и дуго сам покушавао да на неки начин учествујем у очувању успомене на овај трагичан догађај", каже ми неколико дана пошто је завршио мурал.

Током више од две деценије каријере обојио је десетине јавних површина, али овај рад има и личну ноту за њега.

Попут Ане, и Жикић је некада био ученик „Рибникара", а трагедија која је потресла Србију догодила се на његов рођендан.

Идеју о муралу покренули су чланови породице, пријатељи и комшије.

„Била су нам помешана осећања, јер сваки пут када будемо гледали мурал биће додатна траума и подсећање да Ана више није ту са нама", каже Иван Божовић, Анин отац, за ББЦ на српском.

„Али све што радимо од 3. маја, радимо јер мислимо да је за друштво важно подсећање да се не заборави шта смо изгубили.

„Нека Ана, у свој њеној лепоти и доброти која зрачи са слике, а коју је Андреј лепо успео да дочара, гледа на нас од горе и нека нам не да да њу и све њих заборавимо", додаје Божовић у писаном одговору.

Мурал девојчице на зиду зграде

'Дете пуно живота'

Андреју је блиска другарица предложила да се укључи у осликавање Аниног лика, негде „у рано пролеће".

Није имао дилеме - требало је само наћи прави тренутак да се идеја спроведе у дело.

Са родитељима се врло брзо договорио око скице.

„Били су то емотивни тренуци и не може човек да остане равнодушан, посебно када гледате све те фотографије.

„Кроз њих схватате да је то био млади живот пун перспективе.“

Док говори, Андреј је окружен штафелајима и бојама, а новембарска киша не престаје.

„У разговору са родитељима додатно постајете свесни да је Ана била пуна живота, а он се нажалост угасио", додаје 38-годишњи Београђанин.

Јасно се сећа кобног дана.

Тог 3. маја, Андреј је шетао псе, а онда је поред њега протрчао пријатељ.

„Нашалио сам се да ме није позвао на трчање, на шта ми је само кратко рекао да је нешто било у школи коју му похађа син.

„Син му је био у том одељењу и сплетом околности успео да се спаси скочивши кроз прозор", присећа се Жикић.

Кратко застаје и дрхтавог гласа наставља:

„Никада нећу заборавити тај тренутак."

Погледајте како је изгледао дан када је Београд занемео после масовне пуцњаве у школи 3. маја 2023.

Потпис испод видеа,

Само дан после масовне пуцњаве у београдској школи, у Србиј се десио нови злочин.

Урош Блажић, тада 21-годишњак, убио је деветоро и ранио 12 младих људи у селима Дубона и Мало Орашје, између Младеновца и Смедерева.

Он је осуђен на 20 година затвора.

За злочин у „Рибникару“ осуђени су родитељи малолетног К. К., Миљана и Владимир Кецмановић, на затворске казне, после поновљеног процеса у јуну 2026.

Пресуда Вишег јавног суда у Београду је првостепена, а и тужилаштво и одбрана најавили су жалбе.

Иако је покренута и инцијатива да се изгради Меморијални центар посвећен сећању на жртве - идеја још није реализована.

Три и по године од злочина, на зиду настао је лик девојчице која се бавила плесом, музиком, наступала на хип-хоп плесним такмичењима и тренирала џудо.

Рад је завршен за неколико дана.

„То је тераса где се комшије радо окупљају и проводе време са децом.

„Биће место где ће наставити да се окупљају. Ана ће на неки начин бити присутна", додаје.

Породица га још није видела уживо, али јесте фотографије.

„Андреј је прелепо насликао и улепшао зид на врху зграде где смо живели као породица и као део једне добре комшијске заједнице у којој је Ана била вољена и омиљена", каже отац Иван.

Мурал девојчице у даљини на једној зграда у центру Београда
Потпис испод фотографије, Мурал посвећен Ани Божовић, једној од жртава злочина у 'Рибникару'

'Није битно ко је насликан'

Уметност је у животу Андреја Жикића, архитекте по образовању, присутна више од 20 година.

Графите је цртао још 2003. а за све је заслужна хип-хоп култура која га је пратила још од тинејџерских дана, а ојачала током студирања.

Прекретница је била пракса у Индији где је схватио да читав живот жели да посвети стварању у јавном простору.

Тада је још цртао спрејевима, али у месту на југу Индије где је живео није могао да пронађе фарбару где су могли да се купе.

Пронашао их је после месец и по дана у неком другом месту.

„Тада сам сео и почео да плачем од среће, схвативши да је улична уметност мој живот.

„Више није било дилема и знао сам где идем", прича ми.

И од тада бојама улепшава разне кутке широм света.

Инспирација су му људи које познаје, али слика тако да њихов идентитет никада није у првом плану.

„Људска фигура ми је градивни елемент и њом желим да подстакенм посматраче да сами смишљају причу око нацртаног.

„Није битно ко је насликан, јер могу да питају док сам ту, али чим завршим дело одлазим...

„Дело остаје и желим да инспиришем људе да размишљају шта се крије иза цртежа", објашњава ми.

Девојку са шољицом кафе осликану на зиду надомак кафића у београдској Улици Војводе Степе издваја као почетак нове фазе у његовом раду.

Ту је и мурал његовог пса Јуна, али и један у белгијском граду Бристолу из серије „Једноставне акробације".

Претходних година стварао је на Фарским острвима и у Чешкој, Немачкој.

Печат је оставио и у Куманову, граду у суседној Северној Македонији - девојка која прави пируету на столици.

Инспирацију је пронашао у плесачици Уни Вујошевић.

У фази цртања графита желео је да ствара тамо где нико никада није ништа нацртао попут иглоа - ледених кућа.

„Прошло ме је и сада уживам да посећујем места која никада нисам планирао и у тој неизвесности чучи посебна драж", говори.

Мурале ради на позив различитих организација и свих који желе да њихов лични простор буде осликан.

Организатори обезбеђују потребне дозволе, путне трошкове, материјал, опрему за рад на висини (дизалице, лифтове, скеле…), плус хонорар.

„Живим од тога и када се све сабере, није јефтин спорт", набраја шта је све потребно да би радио.

Андреј Жикић, улична уметност, Београд, мурали
Потпис испод фотографије, Андреј Жикић се бави уличном уметношћу више од 20 година

Музиком против усамљености

Путовање светом и бојење сивих зидова звучи бајковито, а заправо захтева много дисциплине и упорности, указује уметник Артез.

„У просеку имате пет до седам дана да бисте завршили посао, што значи да одржите квалитет на истом нивоу, а то је тешко", говори.

Када није на великим висинама, трчи, ради вежбе за леђа, зими обавезно иде на скијање са блиским пријатељима.

„Прија ми да ухватим дан када не треба да мрднем од куће и у томе уживам и онда обављам кућне послове", говори.

Уз четке и додатни неопходан алат за сликање, неизоставни сапутник на пословним задацима му је звучник, јер музиком и подкастима надомешћује усамљеност.

„Углавном идем сам и треба да се издржи далеко од куће, а није увек тако лако", додаје.

Има неколико листа песама, које пушта сходно расположењу, али га нумера „Чувам ноћ од будних", македонске групе Леб и сол, потпуно увуче у свет сликања.

Ове године, први пут ће са његових звучника, одзвањати гласови посланика Скупштине Србије.

„Мислио сам да никада нећу ово рећи, јер сам одбијао претходних година да слушам, али се пробудила нада и желим да пратим политички живот моје државе", каже насмејано.

После победе Студентске листе на изборима, Скупштина Србије је добила нову владајућу већину.

Андреј се спрема да оплемени месташце надомак Барселоне почетком 2027.

„Трудим се да кроз рад стварам приче и да свако гледајући та дела може у њима да нађе сопствену причу", каже.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk