Politička geografija Srbije: Čemu nas uče ekstremi izbornih rezultata

Kroz brda i planine krajnjeg jugoistoka Srbije, tik uz granice sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, useca se tok reke Pčinje i pravi taman toliko pristupačnog terena da u njega može da stane centar opštine Trgovište.

Ova mala, nerazvijena opština, jedna od šest u Pčinjskom okrugu čiji je centar grad Vranje, decenijama se bori sa odlivom stanovništva.

Međutim, nešto više od 4.300 meštana prethodnih godina upisalo se na političku mapu Srbije.

U prethodna dva parlamentarna izborna ciklusa, ovde je zabeležena najviša izlaznost u Srbiji, kao i najveći procenat glasova vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS).

Od dolaska naprednjaka na vlast, u Trgovištu su uvek osvajali više od 66 odsto glasova.

Na prethodna tri izlaska na birališta bili su još ubedljiviji: 2020. su osvojili 93,1 odsto, 2022. 85,7, a 2023. 85,6 odsto glasova, pokazuju zvanični podaci.

Tendencija glasanja za vlast „ima veze sa pristupom medijima, čestim odsustvom opozicionih struktura, time što je SNS u ruralnijim delovima opština u stanju da 'zatvori' krug i mobilizuje izbornu podršku, ali i sprovede izborne manipulacije", kaže politikolog Dejan Bursać za BBC na srpskom.

BBC novinari su analizirali rezultate parlamentarnih izbora u 21. veku - pogledajte šta smo otkrili.

Gde se najviše, a gde najmanje glasa?

Pored Trgovišta, među sedam opština na vrhu liste izlaznosti tokom prethodnih izbornih ciklusa našlo se šest iz okoline Niša: Doljevac, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica, Merošina i Žitorađa.

Na parlamentarnim izborima 2023. ni u jednoj od tih opština izlaznost nije bila niža od 77 odsto.

Suprotan kraj ove skale gotovo isključivo popunjavaju opštine na Kosovu i one čine 18 od 20 opština sa najmanjom izlaznošću 2023, a prednjači Uroševac, u kojem je tada glasalo manje od tri odsto upisanih birača.

U birački spisak upisano je 115.856 birača sa adresom na Kosovu, izvestio je Radio slobodna Evropa (RSE).

U odnosu na parlamentarne izbore 2023, sada ima više od 20.000 birača više upisanih u birački spisak na Kosovu, a broj se uvećavao i u nedeljama uoči izbora, objavili su.

„To nisu nikakvi novi birači", naglašava Ognjen Rašuo, član Komisije za reviziju biračkog spiska ispred Zeleno-levog fronta.

„Oni su izgubili boravište u Srbiji van Kosova i onda su administrativnim putem prebačeni na mesto prebivališta na Kosovu.

„Jednostavno, posle dve godine ističe boravište i onda se automatski prebacuje na mesto prebivališta", objašnjava ovaj pravnik.

Rašuo potvrđuje da se ovo dešavalo i u drugim izbornim ciklusima, ali „ne u ovolikom obimu".

Ne zna razlog zbog kojeg je ovog puta taj broj veći, ali ističe da ova pojava „nije nikakvo kršenje zakona".

Položaj kosovskih birača je specifičan, jer je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost, podržanu od najmoćnijih zapadnih zemalja, koju Srbija ne priznaje.

Srpska lista, najjača politička snaga srpske zajednice na Kosovu, koja ima podršku vlasti u Beogradu, često se suočava sa optužbama za ucene birača i manipulacije radnim mestima i primanjima.

Na ovim izborima kosovski Srbi glasaće u Raški, Kuršumliji, Vranju ili Tutinu.

Oni su i na prethodnim izborima kao interno raseljena lica mogli da glasaju samo na mestu gde imaju boravište u Srbiji, naglašava Rašuo.

„Ako vam je biračko mesto izmešteno, na primer, iz Zvečana u Kuršumliju – vaš glas se ne ubraja u statistiku birača iz Kuršumlije, već u Zvečanu", dodaje advokat.

Opštine u kojima je izlaznost niska, a nisu na Kosovu, pretežno imaju dominantno manjinsko stanovništvo, poput Preševa i Bujanovca, u kojima su većina Albanci, ili Tutina i Sjenice, gde su to Bošnjaci.

Dejan Bursać ukazuje na neuređenost biračkog spiska, usled čega male i siromašne opštine, koje imaju problem sa odlivom stanovništva, mogu da imaju izrazito nisku izlaznost.

„Logično je da, ako vam ljudi nisu tu, ne mogu ni da glasaju, ali je zanimljivo što imamo nekoliko siromašnih i visoko migratornih opština u kojima je veoma visoka izlaznost", naglašava viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu.

To bi mogao da bude pokazatelj da je na biračkim mestima dolazilo do manipulacija i nepravilnosti, smatra.

„Ovo je bilo moguće zato što u takvim mestima uglavnom nije bilo kontrolora, ali sada vidimo da Studentska lista najavljuje da će imati kontrolore i na najmanjim biračkim mestima.

„Verujem da će se sada izlaznost korigovati u nekim od tih mesta", zaključuje Bursać.

Gde naprednjaci dominiraju, a gde kaskaju?

Iako je Trgovište apsolutni bastion naprednjaka, koji je i potpredsednik stranke Darko Glišić 2020. pominjao zbog više od 90 odsto glasova koji su tamo osvojili, i mnoge druge manje opštine na jugu Srbije su njihovo uporište.

Od 20 opština u kojima su naprednjaci 2023. osvojili najveći procenat glasova, čak 13 se nalazi na Kosovu.

Gotovo sve ostale su na jugu Srbije i spadaju među najsiromašnije u zemlji, poput Bojnika, mesta sa zvanično drugom najmanjom prosečnom platom, a jedini izuzetak su Pećinci u Sremu.

SNS je u svim tim mestima na parlamentarnim izborima pre tri godine osvojio više od 70 odsto glasova.

Primetan je šablon i u opštinama gde naprednjaci imaju tradicionalno najlošije rezultate: to su uglavnom manjinske sredine ili beogradske opštine.

Iako su 2023. u Preševu imali najveći udeo glasova dosad, na pet parlamentarnih izbora od 2014. naprednjaci nisu dostigli 12 odsto podrške.

Slabije rezultate od republičkog proseka, SNS beleži u sredinama gde su Mađari, Bošnjaci i Albanci većina, poput Kanjiže, Sente, Bačke Topole, Ade, Tutina, Sjenice i Bujanovca.

Među 15 opština u Srbiji u kojima naprednjaci imaju najslabiju podršku su i beogradske opštine Stari grad, Vračar, Savski venac, Zvezdara, Novi Beograd i Voždovac, kao i niška Medijana, jedina opština u zemlji u kojoj SNS nije na vlasti.

Vojvođanski zaokret

Dok su naprednjaci Srbijom zavladali 2012, autonomna pokrajina Vojvodina je četiri godine ostala pod vlašću Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV).

Vojvođani su na prelomnim parlamentarnim izborima 2012. u najvećoj meri glasali za listu demokrata, a od 2014. najveću podršku imaju naprednjaci.

Ali, ona je 2014, 2016. i 2020. bila ispod prosečnih rezultata koje je SNS ostvarivao na republičkom nivou.

To se promenilo 2022. i 2023, kada je autonomna pokrajina, u kojoj ukupno živi više od 1,7 miliona ljudi, pružila veću podršku naprednjacima nego što je to pokazivao republički prosek.

SNS je „najefikasnije zatvorila ceo arsenal podrške" upravo u Vojvodini - otud i zaokret u izbornim rezultatima, smatra Dejan Bursać.

„Delom je to uradila klijentelistički, delom i kroz stvaran stranački rad, iako je i on takođe podržan pozicijom SNS-a kao stranke na vlasti.

„Nije iznenađujuće što je takva slika u Vojvodini, kao ni što su novosadski i vojvođanski kadrovi vrlo visoko pozicionirani unutar SNS-a", objašnjava politikolog.

Zamagljene slike o dijaspori

Pred izbore 25. oktobra, o glasovima državljana Srbije iz inostranstva se priča više nego prethodnih godina.

Neki smatraju da bi to mogao da bude jedan od faktora koji pogoduju opoziciji.

Međutim, rezultati svih parlamentarnih izbora od 2007. pokazuju da je dijaspora uvek bila uz vlast.

Čak i 2012, kada je koalicija predvođena naprednjacima došla na vlast, do tada vladajuća Demokratska stranka odnela je ubedljivu pobedu u inostranstvu.

Posle toga, SNS je osvajao ubedljivo najviše glasova na izborima u dijaspori, iako je 2014. i 2016. procenat osvojenih bio manji od ukupnog proseka.

U tri izborna ciklusa 2020, 2022. i 2023. osvajali su značajno veći procenat glasova u inostranstvu nego u Srbiji.

Većinsku podršku vlast je mogla je da očekuje kada je u dijaspori glasalo „tridesetak hiljada ljudi, a polovina njih je dolazila iz Bosne i Hercegovine", tvrdi Bursać.

„Birači iz BiH tradicionalno više glasaju za SNS, a manjim delom za socijaliste i radikale", priča.

Više od 100.000 državljana Srbije prijavilo se da glasa iz inostranstva na predstojećim izborima, dok je na prethodnim taj broj bio manji od 40.000.

„Verujem da će se na ovim izborima zaista videti da su birači iz dijaspore zapravo protiv režima", smatra politikolog Bursać.

Kako kandidati na izbornim listama vide Srbiju 2030. godine:

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk