Пет одговора на ваше недоумице о изборима у Србији

гласачке кутије — Потпис испод фотографије, Фотографија са ранијих избора у Србији

- Аутор, Кристина Кљајић
- Функција, ББЦ Неwс на српском
Објављено Пре 2 сата
Време читања: 4 мин

Листић је заокружен, пресавијен и спуштен у гласачку кутију.

За бирача гласање може да траје свега неколико минута, али и њих прате правила која није увек лако знати.

Од уласка на бирачко место до убацивања листића у кутију могу да се појаве различите недоумице, а изборни дан не протиче увек без непредвиђених ситуација.

Ванредни парламентарни избори у Србији заказани су за 25. октобар, када се бира 250 посланика у новом сазиву републичке скупштине.

ББЦ на српском одговара на пет недоумица читалаца о гласању и изборном процесу у Србији.

1. Да ли смем да фотографишем гласачки листић?

Гласање у Србији је тајно и лично.

Бирач листић попуњава иза паравана, а потом га пресавија тако да се не види како је гласао и убацује га у гласачку кутију.

Фотографисање гласачког листића је забрањено.

Skip Најчитаније and continue reading

Најчитаније

End of Најчитаније

Фотографисање попуњеног листића може да буде посебно проблематично зато што може да послужи као доказ да је неко гласао за одређену листу, чиме се нарушава принцип слободног и тајног гласања.

Ако бирач примети фотографисање листића, може да упозори бирачки одбор, који треба да реагује, објашњава посматрачка организација ЦРТА.

Међутим, било је примера на ранијим изборима у Србији да су неки фотографисали гласачке листиће, о чему је обавестила друга посматрачка организација ЦеСИД у извештају о неправилностима током гласања 2023.

Није познато да ли је неко због тога сносио последице.

2. Шта ако приметим неправилност на бирачком месту?

Ако гласач примети неправилност на бирачком месту, о томе може да обавести чланове бирачког одбора, посматраче избора или полицију.

Бирачки одбор је тим људи који се брине да гласање протекне по закону.

Међу неправилностима могу да буду: фотографисање гласачких листића, кршење тајности гласања, вођење паралелних бирачких спискова или други поступци који нису у складу са изборним правилима.

На бирачком месту и на 50 метара од бирачког места забрањено је истицање симбола политичких странака и другог пропагандног материјала, пише ЦРТА.

Ако је неправилност озбиљнија, бирачки одбор дужан је да је унесе у записник и предузме мере.

Погледајте видео: Како функционише бирачко место

3. Може ли један глас да утиче на изборе?

Апсолутно, каже Милан Јовановић, професор Факултета политичких наука у Београду.

„Избори су колективна одлука изграђена на сваком индивидуалном гласу.

„Не само оних који изађу на изборе, него и оних који се одлуче да не гласају, односно апстинирају", додаје за ББЦ на српском.

Управо зато Јовановић велику излазност види као важан показатељ заинтересованости за политичка дешавања, али и као механизам заштите изборног процеса.

„Верујем да су бирачи свесни тога као никада пре јер све анализе прогнозирају велику излазност, што је важно не само за исход избора, него и за власт која ће се после њих конституисати.

„На крају крајева, велика излазност јесте и својеврсна брана за појаве у нашој изборној пракси - од разних врста изборног инжењеринга, до кршења изборних правила која су у претходним изборима срозали интегритет процеса", објашњава Јовановић.

Погледајте видео: Шта је 'бугарски воз'

4. Могу ли да гласам пред крај радног времена ако постоји ред?

Бирачка места се затварају у 20 сати.

Бирачки одбор је у обавези да свима који се у тренутку затварања затекну у или испред бирачког места омогући да гласају.

„Председник бирачког одбора дужан је да одреди члана, односно заменика члана бирачког одбора који ће констатовати број бирача затечених на бирачком месту", пише у закону.

Његова обавеза је да утврди редослед бирача и стане иза последњег затеченог како би означили крај реда и сачекао да сви они гласају.