'Bog je bio naš Kupidon': Mlade časne sestre se upoznale u samostanu, zaljubile i venčale

„Uf, kakva uobražena mala časna sestra, kakva neprijatna mala časna sestra".

To svakako nije bila ljubav na prvi pogled.

Zapravo, kada je Luiza Silverio prvi put upoznala njenu buduću suprugu u samostanu, nisu mogle da podnesu jedna drugu.

Danas u srećnom braku, njena supruga Fransilija Košta priča za BBC Brazil: „I ja sam isto mislila o njoj".

„Bože, kako neka devojka može da bude toliko uobražena?"

Fransilija je već pet godina živela u samostanu, kada je Luiza stigla kao 19-godišnja kandidatkinja za prijem u ženski katolički red.

Do tada je već položila svečane doživotne zavete siromaštva, čistoće i poslušnosti, a studirala je teologiju.

Odrasla je uz duboko religiozne baku i deku u sušnom delu savezne države Pjauija, na severoistoku Brazila, i prirodno je osećala sklonost ka životu u samostanu.

A onda je stigla Luiza.

Nezadovoljna „prazninom" tinejdžerskih godina koje je provela u saveznoj državi Minas Žeraisu, na jugoistoku Brazila, i ona je osetila poziv da se potpuno posveti redovničkom životu.

„U samostan smo došle sa određenim ciljem, taj cilj je bio da služimo Bogu", kaže Fransilija.

Tokom naredne dve godine, upravo ih je taj cilj postepeno zbližavao.

Postale su prijateljice, a njihova uzajamna netrpeljivost polako se pretvorila u divljenje.

Međutim, baš kada je njihovo prijateljstvo počelo da cveta, njihova posvećenost redovničkom životu je počela da slabi.

Tokom pandemije korona virusa Fransilija je imala napade panike.

Često ju je obuzimao strah da bi mogla da se zarazi ili da virus prenese drugima.

Na psihoterapiji je počela da preispituje životne izbore.

„Redovnički život je veoma lep, ali čovek mora da ima i fizičko i mentalno zdravlje.

„Nije dovoljno samo da zna kako da se moli", kaže ona.

U međuvremenu, Luiza je tugovala zbog smrti bake i, kao i njena prijateljica, počela je da dobija napade panike, a potom je zapala u depresiju.

I nju je terapija navela na zaključak da mora da da prednost mentalnom zdravlju. To je značilo da odustane od sna da položi svečane zavete i ostatak života provede u samostanu.

„Luiza je takođe morala da vodi računa o njenom mentalnom zdravlju", kaže Fransilija.

„A kada je odlučila da ode, to je za mene bio šok.

„Pomislila sam: 'Bože moj! Tako mlada devojka ima hrabrosti da razmišlja o tome da gradi život iz početka.

„'A ja ne mogu ni da pomislim na novi početak, iako sam mnogo više vremena provela van samostana nego u njemu'".

Nadahnuta hrabrošću njene mlade prijateljice, Fransilija je donela istu odluku.

I ona će napustiti samostan, mada će se ispostaviti da je odlazak za obe bio mnogo teži nego što su očekivale.

„Život van samostana nije nimalo lak", kaže Luiza.

„Ne znate da li ćete moći da idete na fakultet, niti da li ćete pronaći posao".

Isto je mislila i Fransilija.

„Zamislite razgovor za posao i da vam postave pitanje: 'Šta ste završili?'

„A vi odgovorite: 'Teologiju.' Kakav posao uopšte mogu da pronađem", kaže ona.

Pre nego što je napustila samostan posle sedam godina, Fransilija je morala da kupi potpuno novu garderobu.

Međutim, najveći finansijski problem ipak je bila kirija, pa su se dve prijateljice dogovorile da dele stan da bi uštedele novac.

A onda su jedne večeri zajedno gledale romantičnu komediju „Love in the Villa (Verona)", u kojoj se glavni junaci u početku ne podnose, ali se kasnije zaljubljuju.

Posle filma, Fransilija je priznala Luizi da su se njena osećanja prema razvijala na isti način.

Još kao tinejdžerke, obe su se izjasnile kao biseksualke, ali to nije uticalo ni na njihovu želju da postanu časne sestre, niti na odluku da odu u samostan.

„Zbog toga se nismo plašile Boga, niti smo se plašile da budemo u samostanu", kaže Luiza.

„Nisam želela da budem u vezi ni sa kim.

„Iskreno sam želela da živim u celibatu, da sledim moju veru i crkvu.

„Nisam ni razmišljala o mogućnosti da jednog dana napustim samostan i budem u vezi sa nekim."

Fransilija je imala ista osećanja.

„Nije bilo vremena da razmišljam ni o čemu drugom", kaže ona.

„Bilo je veoma lako ući u samostan, ali izlazak iz njega bio je najteža stvar sa kojom sam se ikada suočila".

Kada su počele da žive zajedno kao partnerke, najveća dilema bila je kako da nastave da praktikuju veru.

Dve godine pre venčanja u oktobru 2025. godine, papa Franja, prvi poglavar Rimokatoličke crkve iz Latinske Amerike, dozvolio je sveštenicima da, pod određenim okolnostima, blagosiljaju istopolne i „neregularne" parove.

Ipak, Katolička crkva i dalje smatra da su istopolni odnosi „objektivno grešni", naglasio je tada papa, te nije priznala istopolne brakove.

„To je nešto o čemu Fran i ja mnogo razgovaramo kod kuće", kaže Luiza.

„Ne možete odvojiti ljudskog Isusa od božanskog Isusa. On je jedno.

„Isto tako, ne bi trebalo odvajati našu seksualnost od naše vere, jer su obe deo nas.

„Mi smo par koji ima veru i ne postoji način da to razdvojimo".

Njih dve i dalje održavaju kontakt sa časnim sestrama i fratrima koje su upoznale u samostanu, ali niko iz Crkve nije prisustvovao njihovom venčanju.

Ipak, Luiza kaže: „Dobile smo mnogo poruka ljubavi i podrške, kao i molitve upućene nama i našem danu venčanja.

„Možda nemamo fotografiju ispred oltara u crkvi, ali imamo fotografiju sa statuom Gospe od Aparecide (naziv za Blaženu devicu Mariju u Brazilu).

„Za nas ona predstavlja zahvalnost, molitvu i posvećenje naše porodice Bogu".

Takođe nisu izgubile želju za misijom koja ih je kao tinejdžerke navela da stupe u samostan.

Posle objave njihove priče na društvenim mrežama, počele su da dobijaju mnogo poruka, kako od hrišćana koji imaju pitanja o sopstvenoj seksualnosti, tako i od lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih ljudi koji traže odgovore o veri.

„To je zaista dodatno osnažilo našu želju da otvoreno govorimo o našem iskustvu, seksualnosti i veri", kaže Luiza.

„Sve to ima smisla, a pritom pomaže mnogim ljudima.

„Prostor na društvenim mrežama još više učvršćuje naš put vere.

„Svaka prilika koju dobijemo da podelimo našu priču za nas je način da pokažemo kontinuitet naše misije".

Fransilija kaže da je njihova misija „da budemo tu, da saslušamo tuđe priče i da pomognemo ljudima".

„Jedan od najvećih izazova rada preko društvenih mreža jeste da znate kako da slušate i razgovarate.

„Jer uvek sam govorila: 'Ako jednog dana budem pravila porodicu, Bog će mi pokazati kakvu želi da izgradim'.

„Dakle… evo nas.

„Koliko god to možda zvučalo neverovatno, ako na svetu postoji Kupidon, naš je bio Bog."

Od manastira do braka: Ljubav mladih časnih sestara

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk