'Ovaj Mundijal je najluđi turnir svih vremena': BBC urednik

Svetska prvenstva u fudbalu su retko lišena politike, ali nikad najlepša igra na svetu nije morala da hoda po geopolitičkoj žici ove vrste.

Glavni domaćin je u ratu sa jednim učesnikom, čiji tim mora da putuje na dane održavanja utakmica iz druge zemlje.

Na to dodajte prilično zapanjujuće samopouzdanje Amerike, Kanade i Meksika, tri domaćina Svetskog prvenstva 2026, budući da su usred trgovinskog rata epskih razmera.

I zaista, u periodu između ceremonije otvaranja na stadionu „Asteka“, i finala na stadionu MetLajf u Nju Džersiju, tri zemlje će ponovo pregovarati o Severnoamerčkoj oblasti slobodne trgovine (USMCA).

Donald Tramp, predsednik Amerike, izuzetno je usredsređen na turnir, njegove sponzore i uticaj povratka u Belu kuću 2025.

On se čak i našalio da je njegov poraz od Džoa Bajdena na izborima 2020. godine imao dobru stranu zato što mu je omogućio da se vrati za ovo Svetsko prvenstvo i Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028.

Posle obnovljenih neprijateljstava između Teherana i Tel Aviva, Tramp je bio prilično direktan u pozivanju na okončanje napada.

I dok su minuti isticali do početka turnira 11. juna uveče, opozvao je nove vazdušne udare i naizgled obećao da je dogovor o okončanju rata nadohvat ruke.

Ranije istog dana zarekao se da će udariti Iran „veoma snažno“.

Kao i uvek sa Trampom, mnogo toga može veoma brzo da se promeni.

Već je kontroverzno primio Nagradu za mir Međunarodne fudbalske federacije (FIFA) pre nego što je pokrenuo rat sa Iranom koji je doveo do značajnog šoka po svetsku energetiku i privredu.

Postoji čak i šansa da Amerika i Iran igraju jedno protiv drugog u nokaut fazi za vikend tokom proslave 250. godišnjice američke nezavisnosti.

Đani Infantino, predsednik FIFA, prethodno je pozvao na primirje tokom trajanja Svetskih prvenstava.

Ako Mundijal bude ubrzalo korake za deeskalaciju, moglo bi doći do materijalnog uticaja na cene energenata, snabdevanja i svetsku privredu.

Ko zna da li Svetsko prvenstvo uopšte može da utiče na veliki svetski ekonomski sukob.

Ali budite sigurni da postoji još jedan delić ekonomske slagalice koji se dešava direktno pred nosom fudbalskih navijača širom sveta.

To je potres kompletne fudbalske ekonomije i jedan od najvidljivijih primera kako sve više operišu neke od najvećih svetskih sila.

Pogledajte video: 'Da li je Đani Infantino izgubio kontrolu nad Mundijalom

Ceđenje navijača

„Fudbal nije ništa bez navijača“, izjavio je jednom Džok Stajn, legendarni pokojni škotski selektor na Svetskom prvenstvu.

Neki navijači, međutim, na najvećoj žurki na svetu plaćaju do sada nečuvene iznose za nešto što bi moglo da se ispostavi kao gnjavaža od utakmice, izdvajajući nekadašnje normalne cene karata za prevoz samo da bi stigli do stadiona.

Uzmite samo za primer voznu karta železnice Nju Džersija.

Povratna karta je inače 12,90 dolara (oko 11 evra), ali je za turnir 100 dolara (oko 86 evra).

Navijači se 'cede' kao nikad do sad zato što je ovo jedan veoma drugačiji ekonomski model turnira u odnosu na prethodne.

Za početak, uglavnom se igra na pozajmljenim stadionima američkog fudbala (četvrtina utakmica je u Kanadi i Meksiku), sa američkim sportom sa ovalnom loptom koji ostavlja traga, možda nepopravljivo.

Ovaj turnir pretvara najlepšu igru u unosnu za FIFA-ine organizatore.

Ovo bi moglo da bude Svetsko prvenstvo sa najvećim uticajem u ekonomskom smislu, ali ne iz uobičajenih razloga da se podstiču privredne aktivnosti u zemljama domaćinima ili pokreću trošenja iz osećanja zadovoljstva među onima kod kuće u zemljama sa dobrim prolazom.

Umesto toga, ovo je studija slučaja onoga što je poznato kao privreda u obliku slova K među tradicionalno razvijanim ekonomskim silama.

Tu različite grupe u okviru društva doživljavaju veoma različite finansijske ishode.

Kada se oni iscrtaju na grafikonu pokazuju jednu liniju koja ide dijagonalno gore (kao u slovu K) dok druga ide dijagonalno dole (ponovo kao u slovu K).

Zasnovana je na tipu pokušaja ekonomske revolucije u mehanizmu određivanja cena koji očigledno vrednuje određeni tip navijača više (linija koja ide dijagonalno gore na grafikonu).

Važno je napomenuti da FIFA ima veoma drugačije viđenje ove stvari i ističe kako će ti izdašni prihodi od karata biti preraspoređeni u stilu Robina Huda kako bi se razvio fudbal u najsiromašnijim zemljama sveta.

Najveći turnir

Ovaj turnir je veoma, veoma veliki.

Najveći stadioni, ubedljivo najveći broj utakmica zato što je turnir proširen sa 32 na 48 timova, verovatno najveća svetska televizijska publika bilo kog događaja ikada, a sve se dešava na ogromnoj površini, od Vankuvera do Meksika Sitija.

Moguće je da će pobednički tim morati da prevali razdaljinu ekvivalentnu prečniku Zemlje.

A tu su i cene.

U poređenju sa gledanjem elitnog fudbala u bilo kom drugom okruženju, cene koje se naplaćuju za ovo praćenje su više nego astronomske.

Četvoročlani iznosi za finale, 1.000 dolara (863,9 evra) u proseku za kartu za jednu od atraktivnijih grupa na početku turnira, ili čak „bagatelne cene“ od nekoliko stotina dolara, za neku neprestižnu utakmicu.

Ovo je zlatni rudnik ekonomije i test najvećih razmera u pokušaju promene mehanizma određivanja cena za događaje poput ovog.

Upotreba dinamičkog određivanja cena, njhovog podizanja sve više i više u odnosu na rast potražnje, već je viđen kod karata za muzičke koncerte i neke druge sportske događaje, ali nikad na ovom nivou.

Oni možda nazivaju ovu igru „soker“ u Americi, ali to je definitivno privreda američkog fudbala.

U američkoj Nacionalnoj fudbalskog ligi (NFL), mesta su osmišljena za upravljanje prihodima.

Maksimizacija prihoda se vrednuje više od rasprodaje čitavog stadiona.

Cena američkog sporta je na vrhu lestvice luksuza i to u tolikoj meri da stadioni uglavnom smanjuju kapacitete.

Preuređeni su za mnogo milijardi sa luksuznim ložama i salonima, na mestima, koja su nekada bila obična sedišta.

Ponuda ovih iskustava je ograničena trajanjem sezone.

U NFL-u imate samo devet utakmica na domaćem terenu, što je otprilike polovina broja mečeva u velikim evropskim fudbalskim ligama i zato u NFL-u svaka vredi još više.

Dinamičko određivanje cena omogućilo je timovima da cede prihode žestoko, naročito po pravilima NFL-a, a masivni televizijski prihodi se dele ravnopravnije nego u fudbalu.

Sa svih 11 američkih prostora na Svetskom prvenstvu na NFL stadionima, američki fudbal ostavlja trag na njegovom prilično drugačijem imenjaku.

Ovo je sve prilično drugačije u odnosu na prethodne turnire.

Ključni deo logike domaćina je da se podstakne nova infrastruktura kao što su transport i izgradnja i renoviranje stadiona.

Svetsko prvenstvo 2026. se prodalo kao turnir lake imovine koji će izbeći skupe bele slonove kao što su Mijagi u Japanu, Grin Point u Kejp Taunu u Južnoafričkoj Republici, i stadion Manaus vredan 300 miliona dolara usred Amazonije.

Troškove su često namirivali kapitalni budžeti poreskih obveznika zemalja domaćina.

Zauzvrat, te zemlje su izračunale da su ulaganja isplative vežbe iz reklamiranje nacije u globalnijem svetu.

Ali sva tri stadiona su imala problem da privuku dovoljno redovnih posetilaca posle turnira.

Ovaj turnir je uglavnom okrenuo tu logiku naglavačke, sa malim izuzetkom Meksika.

FIFA je iznajmila stadione, koje su uglavnom platili navijači američkog fudbala, a potom agresivno uvećala prihode preko cena u američkom stilu.

Dok su prethodni turniri imali velike troškove gradnje koje su platili poreski obveznici i zajmovi, troškove 2026. plaćaju posetioci.

Zarada će se vinuti u nebesa, preko povećanog broja utakmica, veličine stadiona i, naravno, tih neverovatnih cena karata.

Koliki će tačno biti prihodi od karata i uslužnih delatnosti nije najjasnije.

Isprva je procenjeno da će se više nego utrostručiti, skočivši sa 929 miliona dolara od Svetskog prvenstva 2022. u Kataru na više od tri milijardi dolara.

Ukupni prihodi od karata i uslužnih delatnosti za ovogodišnji turnir mogu da dosegnu sedam milijardi dolara, što je sedmorostruko povećanje, veruje Ričard Šijen, profesor ekonomije i stručnjak za sportske finansije sa Univerziteta Notrdam.

On pretpostavlja da se prihodi od karata po utakmici neće samo udvostručiti sa 15 miliona dolara sa poslednjeg Svetskog prvenstva, već će se maltene upetostručiti na 71 miliona dolara.

To bi mogla biti zlatna žila za srećne gradove domaćine, vlasnike stadiona, timove i igrače, ali verovatno neće biti.

Za razliku od Svetskog prvenstva u Americi 1994. godine, gradovi ne dele prihode od astronomskih cena karata.

Stadioni su iznajmljeni za fiksnu sumu i nagradni fond je određen.

Gradovi moraju da finansiraju troškove.

„To je strukturalno nešto sasvim drugačije", objasnio je Alan Rotenberg, nekadašnji predvodnik organizacionog odbora Svetskog prvenstva 1994. u Americi za BBC Svetski servis.

I zato zapravo ne može ni da se uporedi.

FIFA je 1994. zadržala međunarodni marketing i televizijske prihode, a potom predala čitav turnir američkoj Fudbalskoj federaciji, koja je zauzvrat stvorila zaseban entitet da ga vodi.

„Imali samo jedan entitet u ovoj zemlji koji smo mi vodili.

„Dobili smo neke atraktivne sponzorske kategorije i prilike za licence, baš kao i prilike za prodaju karata", ispričao je.

Neki od gradova su sada reagovali tako što su pokušali da pokriju troškove bezbednosti i prevoza za ugošćavanje turnira.

Cena tranzitnog voza iz Njujorka se povećala desetostruko, pre nego što je neznatno smanjena na 98 dolara.

Veza sa bostonskim vozom košta 80 dolara.

Parkiranje auta? Zvanične stope stižu do 175 dolara, pa čak i 225 dolara.

To je sasvim drugi svet u odnosu na besplatan prevoz ponuđen navijačima sa kartama na turnirima u Kataru 2022, Nemačkoj 2010, Japanu 2002. i Francuskoj 1998.

U Japanu su lokalni volonteri stajali duž čitavih ruta od stanica za brze vozove do stadiona, sa meštanima koji su se klanjali navijačima, hranili ih, i u nekoliko navrata kada bi poslednji vozovi otišli, plaćali im taksije do kuće.

Posle opšteg izliva nezadovoljstva, FIFA ukazuje na puštanje nekih karata, po nižim cenama, kao što je 60 dolara, koje će deliti nacionalne asocijacije.

Najneverovatniji novi razvoj događaja je pokušaj da se uključi sekundarno tržište, tapkaroštvo (ili skalpiranje, kako je poznato u Americi) u okviru sistema prodaje karata.

Skoro svi navijači mogu ponovo da da daju prodaju karte bez gornje granice - FIFA dobija 15 odsto i od prodavca i od kupca.

Bilo je i karata izdvojenih kroz digitalni sistem povezan sa kripto valutama i izgrađen na blokčejnu asocijacije.

FIFA kaže da ona lično izvlači tapkarošku ili skalpersku premiju od karata i prisvaja je za sebe i globalnu fudbalsku zajednicu.

Milijarde dolara dodatne gotovine ide isprva u njene rezerve, sa obećanjem da će podeliti vlastite fondove čitavoj svetskoj fudbalskoj porodici.

Takvo narodsko finansiranje omogućilo je Zelenortskim ostrvima da se kvalifikuju za ovogodišnje takmičenje zahvaljujući poboljšanoj infrastrukturi i narodskom razvoju igre, ukazuje FIFA.

Ima običaj da ravnopravno deli ove fondove za razvoj na 211 asocijacija članica, što znači da sićušni Montserat dobija neočekivani prihod vredan 2,5 odsto njegovog godišnjeg BDP-a odnosno 500 dolara po osobi.

Ravnopravni model distribucije postoji od 1990-tih, i posebno ga je gurao predsednik Đani Infantino u sklopu predizbornih obećanja.

Pokreće ga sistem jedna zemlja, jedan glas, koji se koristio i za izbor domaćina Svetskog prvenstva od ove godine.

To je sve bilo pre nego što je počelo dinamičko određivanje cena.

Ako su Nidemove procene tačne, prosečni godišnji prihodi FIFA od 3,9 milijardi dolara sada premašuju budžet Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i otprilike je isti kao osnovni budžet Ujedinjenih nacija (UN).

„Ono što vidite sada je da Svetsko prvenstvo verovatno prvi put uvodi pravo dinamičko određivanje cena, u njegovom najkompletnijem obliku.

„FIFA praktično uzima sve tapkaroške mogućnosti i prebacuje ih unutar kuće.“

Ovakvo određivanje iznosa znači da je nejasno koliki će tačno biti prihodi, ali cene karate čine veoma veliko parče kolača.

Ovaj novac će rado dočekati ogromna većina malih zemalja koje se nikad neće kvalifikovati za Svetsko prvenstvo ili slati navijače da kupuju karte, ali koje su glasačko telo za predsedničke izbore u FIFA i donose odluke u ime čitavih zemalja.

Zlatna koka u ovom trenutku svetluca što se tiče njene vrednosti.

Ali kad se kapije Svetskog prvenstva otvore, postoji veliki rizik od ove ekstremne komercijalizacije.

Hoće li stadioni biti puni?

Hoće li biti armija navijača iz 48 zemalja koje stvaraju onu vrstu atmosfere koja bi zadovoljila Džoka Stajna?

Hoće li FIFA morati da ponovi ono što se desilo njenom Svetskom klupskom prvenstvu 2025. i smanji cene karata na čak 11 dolara da bi popunila mesta?

Kad smo već kod ovoga, nije jasno da li ovaj model dinamičkog određivanja cena stavlja priroritet na maksimizovanje prihoda ili osigurava da se karte prodaju.

Infantino je u maju rekao na ekonomskoj konferenciji da „moramo da primenimo ekonomske cene“ i da fudbal mora da se prilagodi ovom „veoma posebnom tržištu“.

To je očigledno, međutim, izbor da se dozvole neograničene cene preprodaje i da se izabere ponavljanje agresivnih rundi povećanja cena diktiranih potražnjom.

Pogledajte video o Bosancima koji se spremaju za Mundijal

Veoma drugačiji model

Evropski model kakvog se pridržavaju, na primer, dvostruki evropski šampioni Pari Sen Žermen, jesu veoma jeftine sezonske karte na oba kraja terena iza golova, sa izuzetno korporativnim cenama za sedišta bliže polovine terena.

Ideja je da će korporativni gledaoci biti delom privučeni spektaklom i bukom navijača iza golova na jeftinim sedištima.

Rizik za Svetsko prvenstvo je da će sve to biti izgubljeno.

Ima nekih znakova da model odrešivanja cena na Svetskom prvenstvu nailazi na negativnu reakciju.

Došlo je do pada u ceni preprodaje za utakmice sa slabijom potražnjom.

Dve karte originalne vrednosti od 620 dolara mogle su da se kupe za 171 funtu )oko 224 dolara) na Fifinom vlastitom sajtu za preprodaju, što je 64 odsto jeftinije.

Vrlo malo karata od 98 dolara prodato je na tom vozu za Nju Džersi.

Vlasti u Njujorku, Nju Džersiju, Kaliforniji i EU počele su da se bave pritužbama na strategije određivanje cena karata.

„Mešavina konfuzije, lažne nestašice i nemoguće visokih cena“, kaže Dženifer Devenport, glavna tužiteljka za Nju Džerzi, saveznu državu koja je domaćin finala 19. jula.

Da li država ima bilo kakvo ovlašćenje nad švajcarskom „neprofitnom“ organizacijom nije najjasnije.

FIFA je odbila da komentariše.

Otvoreno pitanje je da li je ona dovela ovaj eksperiment sa određivanjem cena do tačke pucanja.

Deluje malo verovatno da će navijači u gradovima domaćinima narednog Svetskog prvenstva 2030. u Španiji, Portugalu i Maroku, tolerisati ovakve cene.

Britanske i irske vlasti su već isključile tu mogućnost kad one budu bile domaćini Eura 2028, kad se najbolje evropske fudbalske nacije takmiče jedna protiv druge.

Ovo stiže u trenutku kad bi veštačka inteligencija mogla da omogući sledeću veliku inovaciju u uslugama određivanja cena: personalizovane cene za različite pojedince, na osnovu njihovih podataka.

Neki klubovi iz Premijer lige igraju se sa dinamičkim određivanjem cena za određena mesta kako bi povećali prihode.

To umanjuje tradicionalni model lokalne navijačke baze koja kupuje sezonske karte za fiksnu cenu.

Ako ovaj eksperiment bude izgledao kao da uspeva, mogao bi da ohrabri američke vlasnike mnogih evropskih klubova povezanih sa NFL-om da pokušaju da određuju cene karata na sličan način, naročito da bi finansirali nove stadione.

Privreda u obliku slova K

Američki NFL model je primenjen na nešto što je u vlasništvu čitavog sveta.

Privreda SAD-a u obliku slova „K“ – sa procvatom za 10 odsto najbogatijih koji pokreće čak polovinu sve potrošnje, prema analitičarima agencije Mudis, ali stagnaciju i smanjenje prihoda na drugim nivoima, što može biti vidljivo na stadionima.

Dinamičko određivanje cena je tehnologija koja traži tih 10 odsto i ono što je nekada možda bilo masovno iskustvo za obične radne ljude svrstava u nišu podstaknutu tehnološkim bumom.

Opšta nada mnogih zemalja domaćina je da tradicionalniji efekti prijatnog raspoloženja povećaju poverenje potrošača i investicije u fudbal.

Istraživanje pokazuje neke efekte, naročito za zemlje domaćina koje imaju dobre rezultate, i uticaje na berzi kad timovi ispadnu.

Bilo je nekih znakova u poslednjim podacima o američkim poslovima o desetinama hiljada novih radnih mesta otvorenih posebno u uslužnim delatnostima, povezanim sa Svetskim prvenstvom.

Celokupni podsticaj za privredu biće, međutim, ograničen, pukom veličinom američke privrede i njenim bumom investiranja u veštačku inteligenciju.

Jordan protiv Alžira mogao bi da ima problema da odvuče pažnju San Franciska od njegove aktuelne uloge porađanja berzanskih deonica veštačke inteligencije vrednih više biliona dolara.

Ram Emanuel, gradonačelnik Čikaga, velikog američkog grada koji se povukao kao domaćin Svetskog prvenstva, deluje kao da je imao pravo što je doneo takvu odluku.

FIFA je oduzela prihode od karata svim domaćinima, a postoje pritužbe da su rezervacije hotela u nekim gradovima domaćina značajno opale.

Mnogi domaći stadioni bi bili puni rok koncerata da nije fudbala.

Ekonomski uticaj u SAD turnira koji iznajmljuje postojeće stadione, a za koje je ogromno povećanje prihoda od karata uglavnom preusmereno na FIFA-u mogao bi da bude sveden.

Potencijalna ekonomska korist usredsređuje se na podsticaj potrošačke smelosti.

U Velikoj Britaniji, pristojan uspeh Engleske i Škotske mogao bi da bude upravo neophodni melem posle više godina beskrajnih političkih i ekonomskih kriza.

Maloprodaja i uslužne delatnosti svakako se pripremaju za skok prodaje.

U čitavoj Rusiji je 2018, prema računici analitičara bilo 13 miliona poseta supermarketima više, dok su se ljudi spremali da nagomilaju zalihe kod kuće.

Ali postoji mogućnost i da britanskima izazovima u proizvodnji neće pomoći utakmice u kasnim satima.

Za mnoge će biti dobrodošlo bekstvo od neumoljivih vesti, čak i ako bi neobičnosti Trampove Bele kuće mogle, zapravo, da ponude šire ekonomske mogućnosti.

Ovo je sada veoma drugačija svetska privreda i ona oblikuje pozadinu ove fudbalske gozbe.

FIFA sprovodi posledični i kontroverzni eksperiment sa određivanjem cena koji bi mogao potpuno da promeni ovaj sport.

U međuvremenu, izuzetno neobično Svetsko prvenstvo moglo bi da ublaži oštricu novog svetskog haosa.

To je nada pre nego očekivanje, ali je osećanje sa kojim je dobro upoznat bilo koji engleski ili škotski fudbalski navijač.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk